Vecinu vremena nas zivot nije preterano fizicki naporan.Ali ako citate ovo vi niste kao vecina ljudi.Jednom ili cak dva puta dnevno vase srce lupa,vasi misici rade i pokusavate da iskoristite sto vise snage.Nazovite to treningom,vezbanjem,nazovite to kako hocete,ali morate da znate da nije jednog posebnog hormona,ne biste izdrzali ni zagrejavanje.Koji je to vazan hormon?Adrenalin.
Adrenalin ubrzava otkucaje srca,prosiruje disajne puteve,potpomaze usmeravanje krvi u srce,pluca i radne misice.
Na pocetku svakog treninga
Uzimamo zdarvo za gotovo sposobnost naseg tela da brzo i delotvorno reaguje na nas treningNekoliko stvari se neizbezno mora dogoditi kako bi bili sposobni trenirati cak i najnizim intenzitetom.Kada se misici pokrenu potrebno im je vise kiseonika.Sem kiseonika potrebno je i gorivo iz misica,okolnih skladista masti ili iz krvotokaSrce i vene sem kiseonika i goriva moraju odrzavati i krvni pritisak kako bi krv usmerili ka radnim misicima.
Sve ove fizioloske procese koordinira centralni nervni sistem i pokrece ih „centrala“. „Centrala“ je deo mozga odgovoran za pokretanje fizicke aktivnostiKada krecete da trcite ili skacete ta misao je ujedno i zapovest centralnog nervnog sistema da ubrza i disanje ili povisi krvni pritisak.
Promene u nasem fizioloskom stanju,kao sto su ubrzan rad srca i krvni pritisak,su dovoljne kako bi podrzali vezbanje nizeg do srednjeg intenziteta.Medjutim kada se intenzitet poveca telu treba dodatni podsticaj kako bi se sistem odrzao.Taj dodatni podsticaj dolazi iz adrenalina,koji poznajemo i pod imenom epinefrin.
Adrenalin i telasna vezba
Adrenalin je katekolamin i proizvodi ga nadbubrezna zlezda.Adrenalin ima vrlo vaznu ulogu za vreme telesne vezbe.Takodje je odgovoran i za osecaj uzbudjenja pomesanog sa strahom.Znate ono kad cinite nesto zastrasujuce poput bungee jupinga ili kada ste za dlaku izbegli saobracajku.Taj osecaj je prouzrokovao napad adrenalina.Adrenalin povecava broj otkucaja srca,prosiruje vene,usmerava krvotok prema srcu,plucima i radnim misicima.
Medjutim,adrenalin uzrokuje i vasokonstrikciju koja bi zapravo trebala da smanji kolicinu krvi koja se krece prema misicima.Ali naprotiv,kada misic pocne raditi i sagorevati gorivo ispusta metabolike ili „hemijske signale“ ukljucujuci i adenozin,kalijum,laktat,karbon dioksid i azotni oksid.Oni uspesno blokiraju vazokonstriktivni ucinak adrenalina u misicu.Krajnji ucinak je smanjena kolicina krvi u nisko metabolickim delovima kao sto su jetra,bubrezi i ostali organi i povecana kolicina krvi u radnim misicima,srcu,plucima i mozgu......
NASTAVAK teksta, procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2012/11/adrenalin.html
