Šta bi trebalo da znate:
*nove studije nagoveštavaju da treniranjem sa velikim opterećenjima zapostavljamo naša vlakna sporokontrahujuća vlakna.
*vlakna tipa I se maksimalno stimulišu kroz duže vreme tenzije, što znači veći broj ponavljanja u seriji, što dalje znači potrebu za manjim težinama. Vlakna tipa II najbolje se stimulišu kraćim serijama, uz veća opterećenja.*kako biste ovo ostvarili (kako biste u treningu stimulisali oba tipa vlakana) postoji dosta načina i tehnika treniranja: opadajuće serije, superserije, gigantske serije, rest-pauze itd.
Mnogi tupavci će vam reći da je jedini put do rasta veliko opterećenje. Oni malo informisaniji će to pravdati činjenicom da velike težine aktiviraju veliki broj motornih jedinica, koja se dovode u vezu sa vlaknima tipa II, a s obzirom da su to vlakna sa najvećim potencijalnom za rast, njihovo stimulisanje znači hipertrofiju.
E, pa nije baš tako!
Ne zapostavljajte sporokontrahujuća vlakna!
Vlakna tipa I skoro da ne dobijaju na značaju od strane vežbača i trenera, jer su manja, slabija i sporija nego brzokontrahujuća o kojima smo pričali. Njihova jedina prednost jeste da se kontrahuju više puta u određenom periodu vremena.
S obzirom da se o ovim vlaknima često priča kada neko spomene maratonce, momenta kada nam se njihova građa stvori u glavi, bežimo od same pomisli da aktiviramo ova vlakna.
Ipak, nove studije su pokazale da promene u intenzitetu treniranja, što znači da ćemo aktivirati obe vrste vlakana u treningu, otvaraju veću mogućnost za hipertrofiju.
Izgleda da smo do sada propuštali mnogo trenirajući samo brzokontrahujuća.
Vreme je da izmenimo pristup našem treningu....
NASTAVAK teksta, procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2013/09/manje-tezine-za-bolji-napredak.html
