Jedan od "ZANIMLJIVIJIH" tekstova..
Godine 1997, dva naučnika su javnosti predočila jednu ,,tajnu’’ koja vuče koren čak do 1800. Godine. Naime, još i tada su farmeri primetili da su određeni primerci stoke na farmama bili napredniji od ostalih, u smislu da su bili mišićaviji i veći, iako su sva grla živela u istim uslovima. To ih je navelo da takve primerke izdvajaju, kako bi kasnije stvorili genetski bolje potomstvo. Upravo je ovo način kako su prve rasne krave nastale, koje su prednjačile od ostalih rogatih muzara po većoj i kvalitetnijoj muskulaturi. Sami farmeri nisu ni sanjali da su utrli put mnogim stvarima koje su nam danas poznate.
Na jednom američkom univerzitetu tim naučnika se bavio ispitivanjem grupe proteina koji regulišu ćelijski rast i diferencijaciju.
Tokom istraživanja pomislili su da su našli gen odgovoran za anomaliju koja se odnosi na uvećanu mišićnu masu. Miostatin, protein koji se dovodi u vezu sa pomenutim genom je član jedne velike superporodice molekula koji se nazivaju transformujući faktori rasta beta (TGF-b). Takođe se definiše i kao faktor rasta i diferencijacije-8. Naučnici su izveli eksperiment na mišu i onda kada su blokirali miostatin zaključili su da je jadni miš dobio 2-3 puta veću mišićnu masu nego miš kod kojeg nije dirano u gene. Duhoviti naučnici su nagruvanog miša nazvali Švarcinegerov miš...
Sličan eksperiment je ponovljen i na gorepomenuntim kravama kod kojih je zabeležen neuobičajen mišićni rast. Zaključeno je da je kod obe vrste mutacija gena koji se dovodi u vezu sa miostatinom išla u tom pravcu da je mišićna masa znatno uvećana.
Konačni zaključak je bio da miostatin inhibituje, tj. blokira rast skeletnih mišića. Upravo ovaj zaključak je popločao put budućim istraživanjima i rezultatima koji su doveli do napretka kako u uzgajanju stoke, tako i među profesionalnim sportistima.
Istraživači su našli metode kako da iskombinuju da geni koji imaju veze sa miostatinom idu u korist uvećanja mišićne mase i gubitka masti. sada postoje načini da se inhibitori miostatina pretvore u sredstvo za lečenje poremećaja u vezi sa mišićnim tkivom poput distrofije. Ipak, ova istraživanja nisu prošla neopaženo od strane medija. Počelo se govoriti o upotrebi ovih metoda kod profesionalnih sportista. Dodatno, pojavila se i jedna logična hipoteza koja tvrdi da je genetski visok nivo miostatina u telu jedna od glavnih prepreka za napredak u sportu, kada je mišićna masa u pitanju. U ovom tekstu će biti izneti stavovi u vezi sa miostatinom i njegovim uticajem na profi sportiste.
Šta je ustvari miostatin?
Pre nego što se upustimo u debatu, prvo moramo reći šta je miostatin i koje su njegove funkcije. Složeni organizmi na našoj planeti se sastoje iz velikog broja različitih ćelija, tkiva, organa, ali za sve njih moraju postojati određeni komadanti koji njihove funkcije slažu u jednu homogenu, funkcionalnu celinu. Sve ovo se dešava u formi signala i odgovora ćelija na konkretne signale.
Hormoni su, slikovito rečeno, signalni molekuli na ,,velike daljine’’ (endokrini). Ove supstance se luče iz ćelija i tkiva i kroz krv koordiniraju sa ćelijama i tkivima u našem telu. Ipak, faktori rasta se sintetišu od strane ćelija i prepliću se sa funkcijama iste ćelije (autokrina ćelija) ili one u blizini (parakrina ćelija). Upravo ovi molekuli su zaslužni za diferencijaciju, rast, pokretljivost, gene i kako će se grupa ćelija uklopiti kao tkivo ili organ.
Faktori rasta (GF) su efektivni i u veoma niskim koncentracijama u telu i imaju visok afinitet sa odgovarajućim ćelijskim receptorima. Za svaku vrstu ovih faktora postoje odgovarajući receptori u ćelijskoj membrani ili jedru. Onda kada signal dođe do receptora, ćelija aktivira određenu funkciju.
Faktor rasta može imati različite efekte, zavisno od vrste ćelije sa kojom je u interakciji. Odgovor ćelija na signal naravno da zavisi od vrste receptora. Pojedini faktori rasta kao što je IGF-1 mogu imati interakciju sa više različitih ćelija. Drugi mogu naći zajednički jezik samo sa određenim ćelijama.
Mnogi faktori rasta mogu ili inicirati ili blokirati ćelijske funckije, ili mogu zavisiti i od drugih faktora. Drugim rečima, može biti potrebno dve ili više supstanci kako bi se inicirao određeni odgovor ćelije.
Proliferacija, rast i razvoj ćelije su rezultat delovanja više faktora, umesto samo jednog. Supstance koje iniciraju ćelijske funkcije su obično redukovane blokatorima istih funkcija, kako bi uvek postojao normalan balans u telu.
Pomeranje granica rasta
Pojedini GF stimulišu ćelijsku proliferaciju, drugi je blokiraju, drugi se mogu javiti kao inhibitori jedne, a stimulatori druge funkcije. S obzirom na biološku funkciju faktori rasta jesu ogromni proteinski molekuli. Obično su grupisani na osnovu aminokiselinskih lanaca i tertiarne strukture. Velika grupa faktora rasta čini faktore koji pomeraju granice rasta beta (TGFb) i koji imaju nekoliko podvrsta. Prilično su aktivni u telu i istovremeno odgovorni za više ćelijskih funkcija.
Zajednička karakteristika TGFb jeste da se luče u neaktivnoj, složenoj formi. Upravo zato imaju vrlo malu, ili skoro nikakvu biološku aktivnost, sve dok se latentni kompleks ne razgradi. Mehanizam koji je odgovoran za ovo i danas nije potpuno shvaćen, ali zna se da uloge igraju određeni enzimi.
Druga karakteristika jeste da je aktivnost ovih TGFb često uvećana usled prisustva drugih faktora rasta. ..\
NASTAVAK teksta,procitajte na nasem
BLOGU ,klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2012/11/igra-sa-miostatin-bloker-om-buducnost.html
Tema: IGRA SA MIOSTATIN BLOKER-om-BUDUCNOST ili ...? (Pročitano 1494 puta)