Uticaj jelovnika na ravnotezu kiselinskih baza
Ako kazemo pH-vrednost,verovatno ce nas malo asocirati na porodicu Kremenko,a mnogo vise ce nas setiti na reklamne slogane za zubne paste,zvakace gume garantovano bez secera i za sapune koji ne nadrazuju kozu.Ovog puta medjutim govoricemo o jednoj temi koja ce promeniti tvoj stav o pH-vrednosti,konkretno o ravnotezi kiselinskih baza.Kakve veze ima pH sa likovima iz crtanog filma,sa porodicom Kremenko iz kamenog doba?Saznaces u nastavku.
Ravnoteza kiselinske baze naseg organizma
Govoreci o regulisanju ravnoteze kiselinskih baza naseg organizma,govorimo zapravo o koncentarciji vodonikovih jona(H+) u tecnostima u organizmu.U raznim celijama pH-vrednost je razlicita ali u datoj celiji i prostoru tecnost pH-se moze kretati izmedju odredjenih vrednosti bez ostecenja organizma.Normalna pH-vrednost krvi je izmedju 7,38 i 7,42 sto razni uticaji(koji rezultiraju stvaranjem kiselina,baza)lako mogu povecati iznad ili smanjiti ispod podnosljive granice,kad to sistem za regulisanje ne bi sprecio.Takvi su procesi regulisanja izmene vazduha,funkcionisanje puferskog sistema u prostorima tecnosti(bikarbonat fosfat) i modifikovanje lucenja vodonikovih jona u bubrezima,kod cega praznjenje kisele ili alkalne mokrace kompezuje promene pH-vrednosti.
Bubrezi podpomazu praznjenje vodonikovih jona na vise nacina jedan od vaznijih je u distalnim bubreznim tubulima pomocu enzima glutaminaze odvajenjem amino-grupe od glutamina i formiranje NH3 sto se u spoju sa vodonikovim jonom u obliku NH4 izlucuje kroz mokracu.Zdrav bubreg izlucuje mokracu cija je pH-vrednost izmedju 5,5 i 9,u zavisnosti od ishrane.Ako se pH-vrednost krvi spusti ispod 7,35 tada govorimo o acidozi,a ako se popne iznad 7,45 o alkalozi.
Ishrana i pH
Sastavni delovi konzumirane,svarene i apsorbovane hrane pojave se u celom organizmu i u bubrezima kao komponente proizvodjaca kiselina ili se pojave komponente alkalizacije.Ako tokom jednog obroka ili tokom jednog dana,zbrojimo konzumiranu kolicinu i delovanje materija koje izazivaju kiselost i bazicnost mozemo da izracunamo srazmeru unosa kiselina i baza.Ako jelo daje vise kiseline nego baze,tada se to javlja kao netto-opterecenje kiselosti,a ako vise baze,tada je rec o baznom opterecenju,o pomicanju u alkalnom pravcu.
Pre se kod odredjivanja uticaja jelovnika na ravnotezu kiselosti radila analiza pepela,sto je veoma netacna metoda.Bolja metoda je koriscenje vrednosti PRAL(Potential Renal Acid Load=Potencijalno renalno opterecenje kiselosti ren=bubreg) i NEA (Net Acid Excretion = Netto-izlucivanje kiseline).NEA se neposredno moze odrediti merenjem kiselog sadrzaja i amonijaka mokrace i kolicinom bikarbonata koja se dobije iz merene mokrace.Ovaj metod pokazuje delovanje dnevnog mesovitog unosa hranljivih materija,a ne vrednosti pojedinih jela i hranljivih materija..PRAL iskazuje brojkama kiselo ili alkalno delovanje pojedinih jela.Negativne vrednosti PRAL-a znace da je jelo alkalno,a pozitivne pokazuju da jelo povecava kiselost celija.Vrednost nula znaci da je jelo neutralno.
Stetni uticaji kiselosti
Celije organizm su sposobne da funkcionisu samo uz odredjenu pH-vrednost organizma.Ta pH-vrednost se u osnovi ne menja pod uticajem ishrane,jer u organizmu funkcionise mehanizam izjednacavanja,kako bi mogao da odrzi zivotne funkcije.Ako nase telo ipak izbaci neki uticaj iz stanja dinamicke ravnoteze promenjvog pH tada se funkcionisanje tela ostecuje i dolazi do metabolickne acidoze ili metabolicne alkaloze.Mozemo da se zastitimo od uticaja ishrane na pH-vrednost ali ne u potpunosti.Iz toga proizilazi da moze da dodje do povecanja kiselosti i alkaloze,sto odmah ne daje za rezultat primecivanje bolesti,pa tako ni mi ni nas doktor necemo primetiti problem.
Zbog posebnosti nase ishrane dolazi ponajpre do niskog stepena hronicne (dugotrajne) metabolicne acidoze.Istrazivanja delimicno dokazuju da ovo stanje takodje moze imati stetno delovanje,do kojeg,medjutim dolazi vrlo sporo-mesecima,godinama...
NASTAVAK teksta,procitajte na nasem
BLOGU,klikom na link ispod;
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2013/01/hrani-se-poput-svojih-predaka.html
