Metabolički sindrom X

[Stevan Čerubdžić]

Mozes da probas te kreme za strije ali to je mrka kapa.
Solarijum meni radi posao, posto imam na latovima i po preponama bas puno strija.

[Chris84]

Mozes da probas te kreme za strije ali to je mrka kapa.
Solarijum meni radi posao, posto imam na latovima i po preponama bas puno strija.

Hvala na odgovoru
Ma te kreme su gubljenje vremena i para, a da ne kazem i zivaca, zaista ne znam sta sve nisam isprobala
Solarijum bas i nesto ne gotivim. Uh, ne vredi, moracu da nadjem neko drugo resenje
Hvala u svakom slucaju

[Chris84]

Mnogo mi je krivo, telo je bas pocelo da mi se menja i ide ka onome sto se meni svidja i te glupe strije pokvare sve

[Stevan Čerubdžić]

Pa ide leto sad, suncaj se, ne mora solarijum. Hocu da kazem taman ten pokrije strije, tj ucini ih manje vidljivim.

[Chris84]

Pa ide leto sad, suncaj se, ne mora solarijum. Hocu da kazem taman ten pokrije strije, tj ucini ih manje vidljivim.

E a vidis, kod mene je druga prica. Kada se suncam, koza mi normalno potamni a strije ko za baksuz ostanu bele i onda to jos gore izgleda. Cini mi se da sam ovde procitala ali ne mogu da nadjem da goveđi želatin može donekle da pomogne? Sta mislis o tome? Da li to pije vodu ili je prica za malu decu?

[Stevan Čerubdžić]

Ne znam zaista.
Sacekaj mozda se neko javi ko ima iskustva sa tim, kazem ti meni solarijum odradi posao tako da ne trazim neka druga resenja. Javice se neko sigurno posto vecina ovde ima strije 😀

[Chris84]

Ne znam zaista.
Sacekaj mozda se neko javi ko ima iskustva sa tim, kazem ti meni solarijum odradi posao tako da ne trazim neka druga resenja. Javice se neko sigurno posto vecina ovde ima strije 😀

Hehe, hvala puno u svakom slucaju

[Chris84]

Jel može mala pomoć?
Htela sam da vas pitam - na koji način vi sebe motivišete da se pridržavate ishrane i vežbanja?
Jer, ja mogu da "izdržim" ishranu 3-4 dana i onda kreće sistemsko uništavanje sa prežderavanjem
I onda sam ljuta na sebe pa ispravim grešku, vratim se rotacijama UH i onda opet ista priča!
Iskreno, malo odlepim od toga i demotivišem se. Kapiram da je psiha najbitnija i da zavisi od pojedinca na koji način će da ispoštuje ishranu ali ne razumem zašto je meni toliko teško??? Možda bi trebalo uključiti i psihijatre ovde ili da ja prosto odem kod jednog jer je ovo ubijanje u pojam.
Što se tiče vežbanja, kada imam partnera za vežbanje - zaista ide lako, ne bukvalno lako ali motivacija je tu ali kada ne možemo da uklopimo termine oko vežbanja, sama da treniram je na ivici nemogućeg. Nemam energije, jednostavno sebe sabotiram i odustanem.
Znam da možda zvučim razmaženo ili šta već ali ja još uvek nisam pronašla odgovarajuću motivaciju da se makar jedan ceo mesec pridržavam ishrane i vežbanja i da to bude to. Nemam fokus, ili ga imam par dana i on jednostavno iščezne!
Bilo koji savet bi pomogao jer zaista ću odlepiti skroz. Razumem, takođe, da vi ovde delite savete za ishranu, vežanje, suplementaciju itd ali zaista smatram da je psiha na prvom mestu jer samoj sebi sam konfuzna i ne znam šta da radim više.
Izvinjavam se ako zvučim kao ludača ali nemam koga da pitam za ovakav ozbiljan savet jer je moje okruženje tipa - ma šta se nerviraš oko toga, jedi šta hoćeš i prošetaj s vremena na vreme i to je to. Naravno, to nije dovoljno.
Unapred hvala na svakom savetu!
Pozdrav,
Kristina

[VOJA.S]

Jel može mala pomoć?
Htela sam da vas pitam - na koji način vi sebe motivišete da se pridržavate ishrane i vežbanja?
Jer, ja mogu da "izdržim" ishranu 3-4 dana i onda kreće sistemsko uništavanje sa prežderavanjem
I onda sam ljuta na sebe pa ispravim grešku, vratim se rotacijama UH i onda opet ista priča!
Iskreno, malo odlepim od toga i demotivišem se. Kapiram da je psiha najbitnija i da zavisi od pojedinca na koji način će da ispoštuje ishranu ali ne razumem zašto je meni toliko teško??? Možda bi trebalo uključiti i psihijatre ovde ili da ja prosto odem kod jednog jer je ovo ubijanje u pojam.
Što se tiče vežbanja, kada imam partnera za vežbanje - zaista ide lako, ne bukvalno lako ali motivacija je tu ali kada ne možemo da uklopimo termine oko vežbanja, sama da treniram je na ivici nemogućeg. Nemam energije, jednostavno sebe sabotiram i odustanem.
Znam da možda zvučim razmaženo ili šta već ali ja još uvek nisam pronašla odgovarajuću motivaciju da se makar jedan ceo mesec pridržavam ishrane i vežbanja i da to bude to. Nemam fokus, ili ga imam par dana i on jednostavno iščezne!
Bilo koji savet bi pomogao jer zaista ću odlepiti skroz. Razumem, takođe, da vi ovde delite savete za ishranu, vežanje, suplementaciju itd ali zaista smatram da je psiha na prvom mestu jer samoj sebi sam konfuzna i ne znam šta da radim više.
Izvinjavam se ako zvučim kao ludača ali nemam koga da pitam za ovakav ozbiljan savet jer je moje okruženje tipa - ma šta se nerviraš oko toga, jedi šta hoćeš i prošetaj s vremena na vreme i to je to. Naravno, to nije dovoljno.
Unapred hvala na svakom savetu!
Pozdrav,
Kristina

Mislim da je kod tebe najvazniji balans tj. da ne ides previse ostro/strogo sa ishranom.
Na ovo se nadovezuju pitanja u kakvoj si formi trenutno, kako se hranis, kako izgledaju tvoje dijete jer ako je to 2-3 vocke ujutru, dvopek tj. klsicne dijete iz casopisa onda je razumljivo zasto odustajes. Drugo, koji je cilj? Da li pored smanjivanja masti ima jos nesto?
Sto se tice treninga tj. toga da nemas mnotivaciju da sama treniras iskreno mislim da je to cisto do lenjosti( nista licno  ) i da si verovatno onaj tip koji mora da se tera da radi ali to ces morati sama da preguras.

[Chris84]

Jel može mala pomoć?
Htela sam da vas pitam - na koji način vi sebe motivišete da se pridržavate ishrane i vežbanja?
Jer, ja mogu da "izdržim" ishranu 3-4 dana i onda kreće sistemsko uništavanje sa prežderavanjem
I onda sam ljuta na sebe pa ispravim grešku, vratim se rotacijama UH i onda opet ista priča!
Iskreno, malo odlepim od toga i demotivišem se. Kapiram da je psiha najbitnija i da zavisi od pojedinca na koji način će da ispoštuje ishranu ali ne razumem zašto je meni toliko teško??? Možda bi trebalo uključiti i psihijatre ovde ili da ja prosto odem kod jednog jer je ovo ubijanje u pojam.
Što se tiče vežbanja, kada imam partnera za vežbanje - zaista ide lako, ne bukvalno lako ali motivacija je tu ali kada ne možemo da uklopimo termine oko vežbanja, sama da treniram je na ivici nemogućeg. Nemam energije, jednostavno sebe sabotiram i odustanem.
Znam da možda zvučim razmaženo ili šta već ali ja još uvek nisam pronašla odgovarajuću motivaciju da se makar jedan ceo mesec pridržavam ishrane i vežbanja i da to bude to. Nemam fokus, ili ga imam par dana i on jednostavno iščezne!
Bilo koji savet bi pomogao jer zaista ću odlepiti skroz. Razumem, takođe, da vi ovde delite savete za ishranu, vežanje, suplementaciju itd ali zaista smatram da je psiha na prvom mestu jer samoj sebi sam konfuzna i ne znam šta da radim više.
Izvinjavam se ako zvučim kao ludača ali nemam koga da pitam za ovakav ozbiljan savet jer je moje okruženje tipa - ma šta se nerviraš oko toga, jedi šta hoćeš i prošetaj s vremena na vreme i to je to. Naravno, to nije dovoljno.
Unapred hvala na svakom savetu!
Pozdrav,
Kristina

Mislim da je kod tebe najvazniji balans tj. da ne ides previse ostro/strogo sa ishranom.
Na ovo se nadovezuju pitanja u kakvoj si formi trenutno, kako se hranis, kako izgledaju tvoje dijete jer ako je to 2-3 vocke ujutru, dvopek tj. klsicne dijete iz casopisa onda je razumljivo zasto odustajes. Drugo, koji je cilj? Da li pored smanjivanja masti ima jos nesto?
Sto se tice treninga tj. toga da nemas mnotivaciju da sama treniras iskreno mislim da je to cisto do lenjosti( nista licno  ) i da si verovatno onaj tip koji mora da se tera da radi ali to ces morati sama da preguras.

Hvala ti puno stvarno na odgovoru, mislila sam da ću biti ignorisana. Trenutno nisam baš pri sebi, PMS me drma, pa sam verovatno zbog toga malo više emotivna
Verovatno si u pravu što se tiče ishrane da idem strogo jer kad se prežderem imam trip da sebe kaznim pa presečem, umesto da idem postepeno! Nisam vežbala više od dve nedelje, tako da što se tiče forme i kondicije - ne mogu baš da kažem da je ravna nuli ali nije za divljenje.  Ne jedem dvopeke i te gluposti, voće vrlo retko, zaista ti saveti iz časopisa su mi katastrofalni.
Cilj mi je pre svega zdravlje i neki dobar osećaj koji prati sve to. Jer vidim po sebi da kada *eznem sa ishranom da su mi emocije užasno negativne i da itetako moje fizičko i psihičko stanje ima veze sa tim šta jedem i da li vežbam uopšte!
A za vežbanje si pogodio, iako volim da vežbam, sama sam katastrofa. Ništa lično nisam shvatila, hvala zaista još jednom na savetu
Možda da krenem da meditiram? Šta kažeš? Kažu da to smiruje psihu!

[Alex_R]

Pa i ne mora da znaci da će meditacija da utiče, najbitnije je da u bilo šta sto udjes udjes polako i ti budes inicijator svega. Znaci ti da odlucis da ti treba trening, ti da odlucis da je vreme da se prestane jesti svašta itd... ovo stvarno deluje ofucano, ali je istina, ovo jeste lajfstajl, uđe u krv da ideš na trening, da spremis hranu da prebrojis makrose itd... dođe s vremenom

[g0xy]

Pa dovoljna motivacija je,kada posle nedelju dana izmeriš struk,a on je sve manji i mišići su sve izražajniji.
Tada motivacija da oslobodiš sve ono što se krije ispod postaje opsesivna,a želja za treningom sve više raste 
Prvi put kada ugledaš svoje pločice u ogledalu,želja da ih zadržiš postaće jača od gladi za junkom koju osećaš...
Ne znam da li neko ima običaj kada legne,da prevlači prstima preko pločica na stomaku...momentalno suzbija bilo kakvu želju za zabranjenom hranom 

[VOJA.S]

Ovde uvek svako dobije odgovor kada postavi normalno pitanje i ponasa se normalno i u skladu sa pravilima foruma, nemas na cemu da zahvaljujes, tu smo. 
Glava se prvo mora srediti tj. da kada dodjes na trening misli ne lutaju vec da budes fokusirana na ono zbog cega si dosla na trening.
Svakako da se mora malo stegnuti dupe sa dijetom ali sto vise razmisljas o hrani sve ce ti biti gore.
Takodje na psihicko stanje i utice svakodnevnica, problemi itd.itd...
Kao sto rekoh ovo sto se tice treninga moras sama da preguras i da se nateras da treniras sama.

[ultradisaster]

Meni se desavalo to sa prezderavanjem posle duzeg vremena deficita. Tada kad sam spustio bf ispod 10. Znaci bolesno sam merio sve hidrate smanjio na maksimum i klasika posle izvesnog vremena 4-5 dana i onda dan sesije prezderavanja. Tako sam se mesec dana vrteo u krug. Posle shvatis sa telo i mozak daju signale da nesto totalno radis pogresno. I da ne moze tako. Posle jednostavno upadnes u zacarani krug. A samo treba da postavis ciljeve i svedes sve na neku normalu i optimum. Da bi bilo istrajnosti i posle se vratis na pravi put i sve postane opet normalna rutina neki normalan odnos prema hrani nista drugo. Svaki hard-core nacin bilo cega trpi posledice. Makar je tako kod mene bilo 😉

[Alex_R]

Sto se tiče želje za junkom, posle određenog vremena i to izbledi, ovo pričam iz svog iskustva, meni daleko od toga da je problem da živim ovako, sad jeste jer mi fali hrane pa sam polu mrtav, ali evo par nedelja i dajte vi meni moje hidrate nazad pa možemo da se teramo ovako kolko oćeš naravno, ne znaci da sa ekipom putinovih sledbenika necu omlatiti par kg roštilja, plehova pite i tepsija bureka kad zavrsimo ovogodišnju avanturu... služba je služba, druzbw je druzba