Često čujemo da je neko ,,hardcore,, vežbač, da su pojedine teretane u ,,hardcore“ fazonu, da je određeni program za trening ,,hardocore“ itd, itd.
Kao i u svemu, postoji određena granica gde vaša motivacija, želja za uspehom i sam rad koji ostvarujete ide do tih ekstremnih nivoa, da prelazi u glupost.
I ova reč koju često srećemo u svetu bodibildinga ima sličnu konotaciju. Pa, šta bi ustvari značila ova reč kod vežbača?
Prema rečniku, to bi bilo:
članovi grupe koji veoma jako veruju u principe grupe. Izrazito lojalni pojedinci.
umreti „muški“
biti dosledan i pragmatičan
nešto što prelazi u ekstremno
pridev koji opisuje pojedince koji se čvrsto drže nekog stila života.
E sad, u praksi mi ovu reč otprilike ovako shvatamo: ova reč znači dosta više nego samo podizanje tegova. To je način života i razmišljanja koji vas izdvaja iz gomile prosečnih ljudi, čineći vas za nijansu drugačijim.
Problem može nastati u sledećem: ukoliko se pridržavate proverenih, zdravih principa dugo i dosledno prilično bodete oči drugima i mnogi vam zavide. U takvoj situaciji često vam neko može ljubomorno reći „da niste dovoljno hardcore“. Ne trenirate dovoljno jako (npr. nikad niste povratili od napora), ne uzimate hemiju, ili ako je uzimate, uzimate male doze, ne tovarite dovoljno veliko opterećenje itd, itd. Ima dosta stvari za koje zli jezici mogu da se uhvate.
Da li je stvarno tako? Da li nismo „dovoljno hardcore“ ako smo ustvari pametni i vodimo računa o sebi?
Može svako od nas da se natera da povrati tokom treninga, ali samo povraćanje je izrazito kataboličke prirode, a da li nam to stvarno treba? Možemo i hemiju da uzimamo (pogotovu, ako smo dobro potkovani znanjem), ali zašto bismo rokali velike doze?
Zar nam je žao kose, testisa i drugih stvari?
Možemo da natovarimo i 300kg na mrtvo dizanje, ali ipak biramo da hodamo normalno sve do duboke starosti (bar se tome nadamo).
Možemo i da treniramo po 20 serija u svakoj vežbi, tri puta na dan kako bismo bili dovoljno hardcore vežbači.
Nema veze što mnogi od nas imaju ozbiljan posao, porodicu, prijatelje, društveni život. Ništa od nabrojanog nije hardcore...
Dalje, šta će nam dijete, šta će nam definicija? Zar nije hardcore fazon da budeš što veći? Bez obzira što je ogroman procenat tvojih obima ustvari mast?
Dalje, to što imaš sisice kao riba usled ginekomastije (blokatori estrogena su za žene, zar ne?), to će ti samo pomoći da bolje odbaciš šipku od grudi na benč klupi, što ti itekako ,,preporučujemo“. Nisi dovoljno muško i dovoljno hardcore ukoliko nisi imao bar jednu povredu od potiska na benču.
Zaboravili smo i da začinimo način pisanja i govora. Počećemo da psujemo u skoro svakoj rečenici, jer to je hardcore fazon zar ne? Pa ćemo onda nastaviti da ubacujemo monstruozne slike brojnih bodibildera ispucanih sintolom, jer sve je u obimima, zar ne?
Eto, sad smo dovoljno opasni, je li tako? Možda će mnogi klimnuti glavom, ali realno, nije tako! Sve ovo što smo nabrojali je izrazito glupo!
NASTAVAK teksta procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2013/06/veoma-ekstremno-ili-veoma-glupo.html
