DUZINA INTERVALA ODMORA IZMEDJU SERIJA JE SAMO JEDAN OD CINILACA DOBRO OSMISLJENOG PROGRAMA TRENINGA SA OPTERECENJEM USMERENIH KA RAZLICITIM SPECIFICNIM CILJEVIMA.
Uz toliko razlicitih skola i sistema treninga koji imaju odane sledbenike,veoma je tesko dati nedvosmislen odgovor na pitanje koje je optimalno trajanje pauza izmedju dve serije vezbi.Iako razliciti sistemi zahtevaju i da se vrlo striktno drzite propisanih vremena,takvo uopstavanje ipak nije preporucljivo,jer medju pojedincima postoje izrazene razlike u pogledu sposobnosti za oporavak.U ovom tekstu pretstavicemo osnovne parametre u vezi sa duzinom pauza uzimajuci u obzir onaj krajnji cilj treninga koji pojedinac zeli da ostvari.
MAKSIMALNA SNAGA
Potrebno je uzeti u obzir uticaj individualnih razlika i pazljivom analizom i vrednovanjem treninga pronaci optimalnu individualnu duzinu trajanja odmora.Trening usmeren ka izgradnji maksimalne snage sastoji se od koriscenja velikih opterecenja izvedenih u malom broju ponavljanja.
Najveci broj programa usmeren ka razvoju snage stavlja primarni akcenat na odrzavanje intenziteta treninga(u ovom slucaju,definisanom kao procenat maksimalnog opterecenja kojim je moguce izvesti samo jedno ponavljanje)kroz nekoliko radnih serija.
U sustini,to znaci da je,ukoliko se tezi razvoju maksimalne snage,osnovni cilj koriscenje najveceg opterecenja u broju ponavljanja koje je planirano za izvodjenje u svakoj pojedinoj seriji.Ovo dalje znaci da treba izbeci postepeno nakupljanje zamora,sto se postize koriscenjem duzih intervala odmora.
MNOSTVO STUDIJA,ZAJEDNO SA TEORIJSKIM RADOVIMA USMERENIM NA PROCESE REGENERACIJE ATP-A I NERVNOG SISTEMA PREPORUCUJU INTERVALE ODMORA U TRAJANJU OD 3 DO 5 MINUTA AKO JE CILJ RAZVOJ MAKSIMALNE SNAGE.
To vam obezbedjuje vec pomenuto savladjivanje velikih opterecenja u radnim serijama i to bez nakupljanja znacajnog zamora.Studije,medjutim,ukazuju da se kad se intenzitet poveca na iznad 90% od maksimuma(sto obicno znaci 3 ili manje ponavljanja po seriji) ponekad mogu koristiti i karci intervali.
Razlog za to je sto serije sa veoma malim brojem ponavljanja ne stvaraju veliki metabolicki premor-serija od 5 ponavljanja izazvace mnogo veci metabolicki premor u odnosu na seriju izvedenu u 1-2 ponavljanja.
U vezi sa ovim,neka istrazivanja su pokazala da kraci intervali odmora mogu uspesno da se koriste prilikom testiranja maksimalnog opterecenja koje moze da se izvede u jednom ponavljanju.Medjutin,u stvarnosti osim metabolickog treba uzeti u obzir i cinioce neuroloskog premora,kao i psiholoske faktore.
Izazov koji predstavlja izvodjenje maksimalnog opterecenja u jednom ponavljanju zahteva izuzetan fokus zbog cega osobe koje osecaju potrebu za tim treba u tom slucaju neizostavno da koriste duze intervale odmora.Kod tehnicki zahtevnih vezbi posebno u slucajevima kad tehnika nije potpuno savladana predugi intervali odmora mogu da budu kontra produktivni.
Tada vezbaci ukoliko se predugo odmaraju izgube tacnost izvodjenja pokreta.Takodje,neki vezbaci se,ako je pauza preduga i ohlade izmedju serija.
Dakle,kao i u svemu i ovde treba uzeti u obzir uticaj individualnih razlika i pazljivom analizom i vrednovanjem treninga naci optimalnu individualnu duzinu trajanja odmora.
EKSPLOZIVNOST
Trening koji je usmeren na povecanje eksplozivnosti primenjuje se kada je potrebno poboljsati brzinu kojom misic moze da stvara silu.On se sastoji od veoma brzog podizanja umerenog opterecenja.Razliciti vidovi bacanja medicinskih lopti,skokovi,olimpijska dizanja,pa cak i tradicionalne vezbe sa opterecenjem(cucanj,potisak sa ravne klupe,mrtvo dizanje) mogu da se izvode na ovaj nacin...
NASTAVAK teksta,procitajte na nasem
BLOGU,klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2013/01/pauze.html
