Moderni fitnes centri iz komšiluka su baš super mesto. Obično su veliki, često veličine aerodromskih hangara i ispunjeni sa redovima naučnih mašina koje su dizajnirane da privuku čitavo stado naivnih vežbača da potroše svoju platu.
Dok sva ova oprema high tech tipa izgleda obećavajuće, rezultat koji ona donosi jednostavno bledi u poređenju sa onim dosadnim old school trenažnim osnovama.
Propadanje je odličan primer. Ono je osnovno koliko to može biti - dve paralelne šipke, bez kožnih sedišta i mesta da zakačite svoje iPad - ali neuporedivo kada je u pitanju izgradnja mesnatog para tricepsa.Evo vam na, Planet Fitnessu!
Međutim, propadanja nisu laka. Nikada neću zaboraviti prvi put kada sam pokušao da radim triceps propadanje na paralelnim šipkama.
Učlanio sam se u teretanu za vreme srednje škole i već sam se zezao kući sa skleklovima i malo rada šipkom. Čak sam mogao i da izvučem par zgibova u to vreme, tako da sam verovao da jedno ili dva propadanje neće biti veliki problem.
Jedan dan dok je par starijih tipova radilo propadanja, ja sam odlučio da doskočim i probam. Stoga sam se zakačio za ručke, popeo u gornju poziciju i spremio se za svoje prvo propadanje.
E sada, sjajna stvar kod vežbi sa sopstvenim teretom, je ta da one zahtevaju unikatan tip snage i stabilnosti; pomeranje tela kroz prostor je drukčije od manipulacije teretom sa vašim telom u mestu. Brzo sam otkrio to kada sam počeo da se spuštam na dole.
Kada sam se spustio u donji deo pokreta, imao sam osećaj kao da me je neko udario u sternum. Umesto da sam uspeo da se potisnem nazad na gore, ja sam pao na zemlju obuzet bolom.
Svako u igri čelika je bio ponižen sa vremena na vreme -ovo je bilo moje prvo veće. Par klinaca sa fizičkog koji su mogli da urade par propadanja su odjednom postali i za mene bili nadljudska božanstva...
NASTAVAK teksta,procitajte na nasem
BLOGU,klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2014/04/sve-o-propadanjima.html
