Dobrodosao, druze.
Ajmo sada polako po stavkama.
Ne ocajavaj nije to toliko strasno, radio sam i sa gorim slucajevima, dolazili su mi momci sa preko 120kg kojima je samo hodanje bilo otezano sa velikim zivotnim problemima, gde sam prvo morao da budem psiholog pa tek onda trener, jer samo tako se moze doci do resenja problema. Preko noci nista ne moze.
Sasvim je normalno da sa tim nacinom zivota i tom kolicinom stresa izlozis telo gojenju jer u tim trenucima prvenstveno psiha zudi za prostim secerima.
Ali ono sto nije dobro je tvoje razmisljanje za dalje. Jer sam imas preveliku zelju, a znas kako kazu, sveca koja najjace gori najbrze izgori, jer i sam kazes da nisi istrajan. Zato svemu moras pametno pristupiti i planski.
Okretanjem nacina zivota u danu ce doneti samo da ce se organizam brzo zasiti i da ce da aktivira odbrambeni mehanizam i vratices se na pocetak za kratko vreme ne dobivsi aposlutno nista.
Sta to znaci? To znaci da moras jedan korak napred, lagano. Za pocetak sama fizicka aktivnost ce ti doneti vidljiva poboljsanja. Zatim polako regulacija jelovnika, nikakve logorske dijete, nego vise obroka tokom dana, manjih, cime ces lagano ubrzavati metabolizam i telo ce vise topiti masti.
Mozak ce ti se takodje adaptirati polako, kako i telo i nece ni primecivati neku razliku i promene jer ce kao kameleon da se prilagodi. Time ces da razvijes odrednjeni mentalni sklop, kojim ces stezi potrebnu disciplinu.
Nece ti biti tesko da spremis vise obroka dnevno, jer ce to postati neka dnevna rutina, koju prosto znas da treba da uradis, kao npr pranje zuba. I da, vise manjih obroka te NECE ugojiti, naprotiv, ugojice ti misice a smrsace salo .
