Velika imena bodibildinga poput Ronija Kolmana, Brenča Vorena, Eduarda Koree i drugih, svi su ostavili trag po odličnim rezultatima i zaista impozantim obimima i formama. Interesantno je primetiti da su pobrojani svoja prva iskustva sa tegovima doživeli kao powerlifteri, ne kao bodibilderi. Ukoliko vam je cilj da uvećate obime i postanete krupniji, u jednom momentu jednostavno morate i dići opterećenja sa kojima trenirate. Ovo naravno ne znači da odmah morate otići i kupiti majicu za benč pres i pojas za stomak.
Ali, kako biste ostvarili napredak i u obimima, a posebno u fizičkoj snazi, morate u svoje trenažne protokole ubaciti i osnovne pokrete poput čučnja, mrtvog dizanja i benč presa, uz više radno opterećenje. Mišićni rast jednak je progresivnom preopterećivanju tela.
Različiti hormonski i neuro odgovori na trenažne protokole bodibildera i powerliftera
Bodibilderi i powerlifteri ne treniraju istim stilom, prvenstveno iz razloga što kao sportisti ne stavljaju iste ciljeve pred sebe, bar ne u istoj meri. Stoga, potpuno je opravdano praviti razliku između stila treniranja bodibildera koji primarno trenira za ostvarivanje mišićnog rasta i powerliftera koji primarno trenira za razvoj fizičke snage. Usled drugačijeg pristupa treniranju, drugačiji su i stresovi koje zadaju svojim telima, što je posledica drugačijih odgovora tela. Na kraju krajeva, ovo je jasno i po tome što ovi sportisti ne izgledaju isto.
Kada je u pitanju tradicionalni bodibilderski protokol on, između ostalog, obično podrazumeva i kraće periode odmora između radnih serija i vežbi, 60-90 sekundi, uz veći obim rada na treningu. Ipak, danas postoji određena literatura koja se odnosi na akutne neuroendokrine odgovore tela na trening za snagu koji podrazumeva viši intenzitet (85-90% 1 RM), manj ukupni rad (3-5 serija, 3-5 ponavljanja) uz produžene periode odmora između serija (3-5 minuta)...
NASTAVAK teksta,procitajte na nasem
BLOGU,klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2016/03/anabolicki-protokol-za-misicni-rast-i.html