Pitanje za tebe je:
- koji je osnovni princip po kome misicno vlakno radi i kako se na osnovu tog principa kontrolise ili izvodi pokret podizanja razlicitih tezina?
Ako ti je poznat taj princip shvatices da je kod piramidalnog izvodjenja treninga relativno gubljenje vremena izvodjenja vezbi sa manjim opterecenjem od maksimalnog.
Cekao sam malo duze verujuci da ce se neko od moderatora ubaciti u diskusiju ali izgleda to je samo slucaj kad treba nekog kritikovati.
Samo da te malo podsetim kako je misic gradjen.
- osnovu svakog skeletnog misica cini misicno vlakno i motoricki nerv (koji dolazi iz mozga ili produzene kicmene mozdine i ulazi u misic). Ta misicna vlakna su povezana u snopove i u jednom snopu moze biti od 12 do 150 misicnih vlakana. Da bi ti snopovi mogli da rade potreban im je signal iz mozga i on se prenosi preko motorickog nerva. Ali taj signal mora da inervise svako pojedinacno misicno vlakno u snopu i zbog toga se nerv, kada stigne u snop, grana na vise manjih ogranaka i svaki od tih ogranaka inervise jedno misicno vlakno.
Takodje jedan motoricki nerv moze inervisati vise snopova. Vazno je napomenuti da se sva misicna vlakna jedne motoricke jedinice aktiviraju istovremeno.
Iz toga proizilazi da je apsolutna sila koju misic razvija po kvadratnom centimetru fizioloskog preseka identicna medju polovima, decom, odraslima kao i kod treniranih i netreniranih osoba. Iz ovog dalje proizilazi da ako zelis povecati apsolutnu misicnu silu moras povecati fizioloski presek aktiviranog misica tj. izazvati hipertrofiju.
Koji je osnovni princip po kome misicno vlakno radi?
Svako pojediniacno vlakno ima osobinu da radi po principu "sve ili nista". To znaci ili ce se maksimalno zgrciti ili se nece zgrciti uopste. Nema nista izmedju.
Pa kako se onda vrsi gradacija kontrakcije ili kako se podizu razliciti tereti?
Kako smo videli da pojedinacno misicno vlakno radi po zakonu "sve ili nista" a da su ta ista misicna vlakna povezana u snopove, gradacija u podizanju razlicitih tereta se vrsi aktiviranjem samo odredjenih misicnih snopova. Istovremeno su ostali snopovi neaktivni ali spremni za akciju u slucaju da rad potraje duze. Na taj nacin je omogucen rad slabijeg inteziteta a duzeg trajanja.
Zbog ovog principa delovanja svaki rad koji ne aktivira sva misicna vlakna nema nikakvog ili sasvim malog efekta ne misicnu hipertrofiju. Zbog toga si i opadajuce ili rastuce serije nepotrebno trosenje vremena (snopovi rade na smenu i mozak ima informaciju da je postojeci fizioloski presek misica sasvim dovoljan). Jedino zadnja serija (u rastucoj) ili prva serija (u opadajucoj) imaju jedini pravi efekat za ono sto BB zele a to je hipertrofija i to pod uslovom da je izabrana tezina, sa kojom se vezba, adekvatna u procentima u odnosu na 1RM.
Kako telo tj. mozak zna koliko misicnih snopova treba da upotrebi za odredjeni teret?
Proces je izuzetno komplikovan I odvija se veoma brzo. Najpre, preko cula vida (boja, oblik I velicina tega) pa preko sluha (vrsta I visina tona prilikom namestanja tega) I najzad preko dodira (tvrdo, hladno), mozak sakuplja informacije. Sve se to obradjuju u kori velikog mozga I uporedjuju sa vec ranije pohranjenim slicnim informacijama I na osnovu toga donosi zakljucak o kvalitetu I kvantitetu potrebnih signala.
Medjutim ti signali nisu dovoljno precizni I u velikoj vecini slucajeva su preobilni. Svakim novim treningom mozak iznova procesira informacije I koriguje postojece signale. Tim nacinom, nakon izvesnog vremena, dobija jasno odredjene parametre za dovoljnu I kvantitativnu I kvalitativnu kolicinu signala koja se salje misicima da bi oni uz minimalni utrosak energije sto efikasnije obavili postavljeni zadadtak.
I to je ona tacka kada se oseti da se dotadasnje tezine podizu sa lakocom I omiljeni termin kod BB -ra je “navikao mi se misic”. Kao sto smo videli misic nema nikakve veze sa tim. To je CNS pronasao najefikasniji put.
Ovakva najefikasnija kombinacija signala se sada naziva “minimalni prag nadrazaja” za doticnu vezbu I misice koji ucestvuju u njoj. Ako se u sledecem treningu ne dostigne taj prag, misic nazaduje. Ako se dostigne, misic stagnira, a ako se premasi misic napreduje.
Premasaj minimalnog praga nadrazaja moze se ostvariti jedino na dva nacina (za hipertrofiju)
- povecanjem tezine ili
- povecanjem brzine izvodjenje vezbe (explozivni pokret)
Svi ostali nacini (povecanje repeticija, povecanje setova, opadajuce ili rastuce serije itd) vode u treniranje drugih vrednosti misicnog vlakna (izdrzljivost - bilo opsta, snazna, jaka…itd ) I vrlo malo doprinose hipertrofiji.
Genetski kod
Svaka misicna ima svoj genet ski kod koliko moze da napreduje. Kad dostigne taj nivo dalji napredak je nemoguc.
Tada na scenu stupaju steroidi koji, pored procesa ubrzavanja ugradnje proteina, “razbijaju” I genetski kod doticne misicne celije I ona premasuje svoj potencijal.
Ali, usput, steroidi razbijaju I druge genetske kodove u celijama I to vodi u razne druge devijacije (ginekomastija, usporeni rast … itd)
