Free Fighters Gym (FFG) - Mixed Martial Arts (MMA) Gym, Novi Sad, Serbia

[BUKAS]

Da otvorim temu mom drugaru Velimiru i da mu cestitam na uspehu!

Tri zlata na drzavnom nije malo. Svaka cast i da nastavite dalje u istom ritmu. 

https://www.facebook.com/pages/Free-Fighters-Gym-FFG-Mixed-Martial-Arts-MMA-Gym-Novi-Sad-Serbia/322371261134959?fref=ts

[NPP]

  ha hvala buraz

Rad se isplatio konačno 

Jako smo dugačak put prešli do ovoga i kitili se pre neki dan sa tri zlata

Hvala tebi Bukas što si nam se uvek našao oko treninga snage, zahvalio sam se u mom predugačkom izveštaju sa takmičenja

Ako je neko lud da pročita

U subotu 26.04.2014. u hali „Šumice“ u Beogradu održano je prvo MMA prvenstvo Srbije u najpopularnijem borilačkom sportu na Zemlji. Ali da se vratimo malo unazad, kako je sve počelo J

Početak i sredina 90-tih godina donela je ovoj zemlji haos. Netrpeljivost nacija, agresiju, kriminal, nemogućnost zajedničkog života, razvoj egoizma, sramotu. Kada se čovek oseća loše sve oko njega mu izgleda loše. Svoju negativnu energiju prenosi onome pored sebe i tom fizički nazvanom konduktometrijskom metodom širi svoje nezadovoljstvo. Mnogi su se tada molili samo za život, sreću, prestanak haosa. Ljudi su panično gubili razum i ne želeći da pogledaju unazad i zastanu na sekund hrlili u gomilama napred ka latentnoj propasti.

Ja sam bio mlad, nisam imao predstavu zašto nam očevi nisu tu, zašto nam majke plaču i zašto mi stalno dolaze u kuću ljudi koji čudno pričaju i svaku reč izgovaraju sa dodatnim slovom j ili ij. Znam samo da mi je majka govorila da su ti ljudi rođaci koji nemaju gde da budu i da me moli da prema njihovoj deci budem dobar kao sa svojim drugarima.

Mmm to mi je bilo teško, ja sam išao svaki dan na trening, voleo taj karate i mislio da ću tome posvetiti život, oni su mi bili samo ljudi zbog kojih moram da propustim trening, a ti dani su mi bili tužni. Oni su se molili za osnovno u životu, a ja za previše. Kod druga sam jednom imao u rukama VHS kasetu sa prvog „UFC-a“ i sve što sam ikada želeo i posedovao bih dao da pogledam ponovo tu kasetu. Dečije želje su tako male roditeljima da ih ponekad zanemare ni ne obazirući se na to. Tako su i moji odreagovali.

No, to me sigurno nije sprečilo da dođem do toga. I tako je krenulo, jedan, pa drugi turnir, razvoj sporta, dolazak tog istog sporta u tragovima kod nas. Da budem iskren čak i kao mladiću nije mi se svideo u kom smeru se razvija sport. To nije bilo ono što sam ja gledao, krimogena svest kod mene nije bila razvijena, pa sam ostavio bavljenje istim za neka druga vremena kada sport dođe u ruke nekih boljih momaka.

Fast forward 20-tak godina, kao za sve što je potrebno u našoj zemlji i tu smo. Krajem prošle godine ustoličen je MMA Savez Srbije i na njegovom čelu nalaze se dva borca koji su bila svetla tačka u sportu, Rođa Radosavljević i Gagi Tešanović. U protekle dve godine kako smo preregistrovali klub ima ljudi koji su čuli za nas ima onih koji nisu, no u svakom slučaju dobijamo poziv da se priključimo Savezu i vest da ćemo u aprilu organizovati prvo MMA državno prvenstvo Srbije.

Hmm u prvi mah puno entuzijazma i moram priznati da mi se svidela energija koju su momci pokazali. Puno dobrih ljudi, nasmejanih lica, pozitivnih vibracija. Kalendar takmičenja je utvrđen. Neko bi sačekao da se to potvrdi kroz par nedelja, da prođe Nova Godina, Božić, da upozna momke najpre sa pravilima. Ja nisam.

Sutradan sam našao još jednu salu, pozvao sve momke koji su došli u obzir da se takmiče, one koji su imali po koji meč i one koji nisu nijedan. Objasnio im da bez obzira što treniraju već godinu dve stalno narednih pet meseci neću da treniraju MMA, hoću da ga žive. Hoću da ga žive, jedu i dišu. Neću da on postane deo njihovim života, hoću da on postane njihov život. Hoću da zapostave svoje obaveze, hoću da prekinu da idu na internet, hoću da ostave „junk food“ nekim drugim ljudima, hoću ih svaki dan u sali, hoću da se znoje, hoću da krvare, hoću da mi daju dušu na pet meseci.

Nažalost ovaj proces nisu prošli svi, pratile su nas povrede, ali pet takmičara je došlo te subote u „Šumice“. Pet takmičara je krvarilo zajedno sa mnom, udisalo grozne mirise naših strunjača, dobijalo hiljade udaraca dnevno i molili se Bogu da kažem da je dosta za danas. Neke stvari sam znao, neke nisam. Mnogo sam naučio spremajući ih. Ali sam sve vreme znao da oni to mogu. Bilo je jako teško, zapostavili smo sve druge u sali, bilo je jako mučno i znao sam da ne mogu to svi. Otprilike ovako kao na 0:50 http://www.youtube.com/watch?v=-vuh3HX9-BM

Do momenta polaska te subote ja sam svoj posao završio. To je valjda momenat kada se osećam najnemoćnije, kada moram da ostavim sve njima, kada ja idem korak unazad i sedam na tu prokletu stolicu, a ne mogu sa njima u ring. Sedam, da vidim šta smo uradili. Šta je taj tim napravio od njih, kako ih je sparing isklesao, kako su podneli skidanje kilaže, šta su naučili i još važnije šta će pokazati.

Takmičari su podeljeni u tri klase, ali klasa koja bi trebalo da je najslabija je pretrpana takmičarima, pretrpana poznatim licima.

Jedini takmičar kog smo imali u A klasi je Vladimir Badrljica u kategoriji -93kg. On zna šta mislim o njemu i na čemu treba da radi. On je čvrst. Jak. Borac. On je moj prijatelj. Izgubio je od Ilića iz MMA Akademije, zahvaljujući sjajnom performansu njegovog protivnika. On je toliko iskusan da iz njegovom pogleda znam da zna šta nije dobro. On će biti bolji sledeći put.

Takmičar koji je otvorio turnir je Luka Radivojević, u C klasi i kategoriji -77kg. On je radnik. Mrav. Predan. Jako jak, ali neiskusan. Izgubio je arm-in giljotinom u prvoj rundi od Bajića iz MMA Akademije. On će zasigurno biti bolji sledeći put.

Da bi se ona rulja obuzdala sa početka priče obuzdala i da bi se sve uvelo u šine bilo je potrebno mnogo truda. Mnogo papirologije, mnogo trčanja, mnogo telefonskih razgovora, mnogo zapostavljanja privatnog života. Jedno veliko hvala Savezu, Rođi, Gagiju i Petru Tunguzu što su ovo sve sproveli do kraja, što su organizovali najposećenije prvenstvo ikada. Tokom godina sam ispratio toliko turnira u borilačkim sportovima i veštinama i nikada nisam video toliko ljudi, starih, mladih, dece koja vise sa tribina. Jedno veliko hvala svim tim ljudima što su omogućili mojim momcima da postanu državni prvaci.

Ovo je grub sport, muški, gde je potreban visok nivo atleticizma da bi se odradio jedan meč. Oni su odradili mnogo više od jednog. Momci vi ste moja duševna hrana, vi ste pored moje porodice nešto za šta vredi ustati svaki dan. Nešto zbog čega vredi trpeti tolike batine kad god su sparinzi. Nešto zbog čega se nikada neću kajati što sam uložio toliko vremena, truda i novca u sve ovo.

Hala je bila puna, vreme je bilo toplo, znoj, vazelin, dezodoransi, balzami za povrede, tigrova krema, memljiv smrad štitnika za noge. Podigao sam glavu i zabacio je unazad. Osetio sam kako mi u nos ulazi svež vazduh i kako miriši. Miriši na pobedu. Znao sam i nisam ni jednom u pet meseci posumnjao, ali tada sam znao da će me sledeće reči trgnuti iz tog polu sna gde mu nije vreme ni mesto. Osećao sam se savršeno, a jedino što me je moglo probuditi bile su reči: „Dame i gospodo Miloš Pelemiš je prvi državni prvak Srbije u kategoriji do 66 kilograma“. Još jedan udah i radost. Sreća. Neopisiva i neizrečena osećanja, koje muškarac ne pokazuje. Ja sam ih pokazao i hvala ti Miloše na tome. Ti si osećajan momak koji postaje surov kada uđe u ring. Hvala ti za sve tri borbe. Hvala na radosti i sreći koju si mi pružio ostvarivši svoje snove. Čeka te lepa budućnost. Seme pravičnosti usadila ti je tvoja porodica, ja sam te izbrusio i video nešto u tebi. Miloš ima 17 godina i postao je prvak države u seniorskoj konkurenciji. Nisam ja samo zaslužan za to, ali zahvaliću se posle svima.

Mi Srbi smo neverovatan narod. Svi smo istog porekla, a toliko smo vezani za teritorijalnu pripadnost. Valjda nas je to i dovelo tu gde smo. Elem, pre jedno cirka dve godine u klub mi je došao petnaestogodišnji momak. Ništa nije neobično na njemu, oblači se i priča kao svi ostali, ono jes’ malo lepši, ali ajde. Kako je vreme odmicalo više smo se zbližavali. Oni su bili jedni od onih koji su došli 90-tih, jedni iz tog kraja sa druge strane Drine, iz sela blizu odakle je i moja mati. Oni koje tada možda nisam toliko voleo, a bez kojih se danas ne može i nezamisliv mi je dan bez bar jednog od njih. Oni kojima se neki rugaju, a najvredniji su u Srbiji. I tako stojim ja u prepunoj hali „Šumice“ zabacio glavu smeta mi miris isti onaj koji mi je smetao malopre, ali ga malo lakše podnosim jer imamo jedno zlato u džepu. Stojim i čekam nasmejan, jer znam da će sledeće Igorove reči biti: „Dame i gospodo novi državni prvak Srbije u kategoriji do 70 kilograma je Momčilo Medaković“. Znam Momo koliko si se trudio, znam da nisi ni najtalentovaniji borac, znam i da moraš da radiš puno, znam i da putuješ u školu, znam i da si promenio sredinu kad si bio mali, znam i da si se opet selio, znam i kakve to promene uradi čoveku, znam i da ti je nekada teško da dođeš na trening jer ti jedini živiš predaleko od mesta gde treniramo. Ali znam i to da mi nikada nisi zakasnio na trening. Da nikada kad se okrenem nisi stao, da si svaki dril odradio duplo više od drugih, da si uvek prišao početnicima da im se nađeš, znam da si iz dobre kuće, znam sve znam. Znam da imaš 17 godina i da smo jedva dobili saglasnost roditelja kao i za Mikija. Znam i to da si prvi i da ćeš Krajino moja uvek to za mene biti. Hvala na svemu što znam, hvala što si nam dozvolio da te upoznamo i naučimo sve te dobre stvari od tebe.

E sada ako ste pogledali rezultate ili ako niste možete ovde http://mmasavezsrbije.org/wp-content/uploads/2014/04/Statistika-MMASS-2014.pdf . I u tim rezultati piše da imamo 3 zlata osvojena. Najviše ima beogradski klub „Secutor“ 4 i čestitke Jovi na sjajnom uspehu, definitivno jedan od trenera na koje se treba ugledati.

Na da ne odem predaleko i da se vratim na te tri medalje to jest na tu treću. S obzirom da većinu treninga držim u školi praksa mi je svake godine na početku da odradim par treninga i na časovima fizičkog predstavim segmente našeg sporta koji neprestano evoluira. I tako posle par časova priđe jedan momak, želeo bih da nastavi da trenira. Kaže trenirao je ranije košarku, pa ima kondicije. Ja pomislim o Bože zar još jedan i sa ovim jednim košarkašem jedva izlazim na kraj. I tako dan po dan, kao i svi koje sam kasnije zavoleo, počnem da ga od starta mrzim . Imam tu preku crtu koji sam nasledio od oca i dede da kada vidim da neko nešto dobro radi ja se ne obazirem na njega. To je valjda neka vrsta testa da vidim koliko je spreman da se odrekne za svoje ciljeve i da vidim koliko je spreman daleko da ide. Nisam se ja obazirao puno dok me jednom nije završio u parteru. Onda sam moram da mu pridam neki značaj. Nažalost ili na sreću to se nastavilo. I tako završava on mene, ja njega, on mene ja njega. To me je naučilo da moram da odem po još znanja van naše sale i da svi moramo da koristimo sve izvore moguće. Od njega sam naučio puno. Svi ovi momci su predani i vredni, svi oni žive za MMA. Ovaj ne, on je MMA. On je ovaj sport, on je nešto najbolje u njemu. On je taj koji će nešto da razradi do tolikih sitnica da čak ni Thiago sa Fortes Silvi neće biti jasno šta ga je tačno pitao na seminaru. Krenuo je od jednog segmenta, dominirao, nastavio na drugi. Analize boraca, statistike, kretnje, udarce, eskivaže, otklone, bacanja, padove, prolaze, drilove on me je naučio. Učili smo zajedno, ali neke stvari sam zapravo zaboravio. Zaboravio sam šta znati biti toliko zagrižen, zaboravio sam šta znači sanjati sport. On me je podsetio. On je taj koji mi ne da da analiziram njegove mečeve jer nema šta da se analizira. On je taj koji većinu završi u prvoj rundi. Naš domaći, srpski „Prodigy“. Ovaj put nije bilo zabacivanja glave, čekanje da neko saopšti. Ovaj put je bio samo zvuk koji se prolama halom. Zvuk od toga ti se sledi krv u žilama kada čist udarac nogom legne, zvuk i tišina nakon nokauta. „Dame i gospodo Nikola Jovanović je prvi državni prvak u kategoriji do 77 kilograma“ B klasa.

I tako dođosmo do kraja za one koji su čitali, za one koji nisu ne znam ni zašto ste lajkovali onda stranicu. Sigurno da je ovo moglo mnogo kraće, ali ja nisam hteo J.

Hvala svoj petorici momaka što su mi dali materijal da ovako nešto izađe iz mene. Hvala svakome od njih što je podelio sve što ima sa mnom. Hvala MMA Savezu Srbije i MMA Akademiju što su savršeno organizovali ovaj turnir. Hvala Goranu Pavloviću što je zajedno sa mnom sve ovo pokrenuo. Hvala direktoru Zmaj Jovine gimnazije što nas trpi i pruža nam prostor gde da treniramo. Hvala Raši Babinu što nam pruža prostor teretane, što mi pomaže oko treninga za momke, što je tu i kad smo dobri i kad nismo. Hvala Bukasu što nam se posveti na svakom treningu snage. Hvala Urošu u Nojciki što su kao par stalno sa nama i nadamo se da će nam oboje dati priliku da zajedno sa njima slavimo neke njihove sportske buduće rezultate. Hvala našem novom članu i sudiji turnira Raši Obradoviću, hvala devojkama iz kluba za podršku, Petro, Aleksandra, Milice hvala! Hvala Janu što je tako brzo postao deo tima i pomogao mi oko borbi kada je bilo najvažnije. Hvala svim ljudima koji su nam na bilo koji način pomogli, hvala svim našim članovima kluba, svim sparing partnerima iz kluba Free Fighters Gym.

Nismo sve uradili sami, puno smo znanja doneli sa strane i uključili u naše treninge. Hvala svakome ko me je nešto naučio, veliko hvala Dejanu Tešiću, jednome od najboljih ljudi u srpskom sportu. Hvala Deki što si nas uvek primio na trening, što si nam se uvek našao, šta nas uvek paziš. Hvala svim sparing partnerima iz bratskog kluba Constrictor. Ogromno hvala Darjanu Sivču. On zna sve zbog čega, bilo bi mi potrebno još 5 strana u word-u da objasnim svima zbog čega. Hvala drugom klubu gde dva moja momka idu i nadam se da će se oni propisno zahvaliti svim svojim sparing partnerima i u moje ime. Hvala svima koji nam nisu odmogli i molim vas ne zamerite ako vas nisam spomenuo, zvanično ulazim u treći sat kako ovo pišem.

Hvala mojoj supruzi, koja me čak i sada u blaženom stanju, pušta da idem svakodnevno na treninge i slobodno vreme trošim na turnire. Hvala ti za svu podršku koju nam pružaš

To smo mi



Slike i ostalo možete pratiti na našem fejsbuku https://www.facebook.com/pages/Free-Fighters-Gym-FFG-Mixed-Martial-Arts-MMA-Gym-Novi-Sad-Serbia/322371261134959?fref=photo

[NPP]

Nikola svakako obeleži svaki turnir, pa je tako bilo i u finalu. Nokaut je na oko 1:00, ako imate osetljiv stomak...

Nikola Jovanovic( Free Fighters Gym) vs Stanko Stojanovic( Gavrilo Princip)

[vlada sin]

Veljo svaka cast.

Milina je procitati ovo .

[S T E F A N]

Stvarno svaka cast!

ps Dzakic je legenda!! 

[Milenadiao]

Meni najzanimljivije je što koga god da sam upoznala iz ovog kluba je u stvari mica  <3 razbijate one predrasude o MMA borcima i samo tako dalje!

[milan0507]

Stanko je,  igrom slucaja,  drugar mog drugara.  Nikad nije radionista sem rvanja, samo to trenira.  Malo je olako usao u sve to sa momcima koji se bas time bave

[NPP]

Vlado, Stefane hvala. Nadam se sa cete pratiti nase budice uspehe :-)
 Milena  svi smo isti. U pravu si da su manje vise svi borci takvi, pa mi je drago da se razlikujemo i u tom segmentu

Milane, ja posle shvatio da je to taj decko...Malo je nezahvalno kad covek ima nacinalne uspehe u nekom sportu koji cini MMA jer automatski ide u B klasu, a tu su momci koji imaju izmedju 5-15 meceva. Ja sam odmah gpvprio da ce toga biti , ali jednostavno je tako dok se ne izgradi dobar sistem. Ali bez obzira na to, morao je mnooogp vise raditi na stand up-u...

[milan0507]

Da,  slazem se.  Sta da se radi,  to mu je za nauk

[Milenadiao]

Veljo svaka cast.

Milina je procitati ovo .

x3

[vita001]

bravisimo

[NPP]

Rusija vs. Srbija i clan FFG-a u prvoj reprezentacije Srbije ikada

http://mmasavezsrbije.org/srbija-protiv-rusije-28-11-2014-rusija-vladivostok/

Vladivostok haha stizemo

[BUKAS]

A cestitam. Bravo za Milosa!

[guliver123]

Nek je sa srecom!
 vladivostok

[BUKAS]

Vladivostok je obecani grad