Kada god se govori o ishrani bodibildera uvek se zacudimo i smatramo neverovatnim kako iz dana u dan uzimaju ogromne kolicine proteina.Gotovo da ceo dan nista drugo i ne rade nego samo jedu,sta vise,neki od njih se ne ustrucavaju da ustanu i tokom noci kako bi sigurno zadovoljili svoje potrebe za proteinima.
Iako ovakav metod deluje na duge staze i mozemo da dobijemo poprilican broj kilograma misica,ne postaje li organizam manje delotvoran u pogledu prerade proteina pa zbog toga zahteva vece kolicine.
Ili organizam postaje upravo delotvorniji pa visak pocinje da vraca nazad i da ga prazni.Zbog nedounice i zbunjenosti koja se javlja na podrucju iskorisljivosti proteina,ne bih se zacudio kada bi pojedinci okrenuli ledja svemu i do kraja zivota ziveli samo na kiviju.Moguca je,kazem moguca je,bolja metoda unosa proteina.Moze da se dogodi da ces se sloziti sa metodom koji cemo sad da predstavimo,pa cemo te uveriti da svoje potrebe za proteinom zadovoljavas na pulsirajuci nacin,da velik deo proteina uneses za srazmerno kratko vreme i time se sinhronizujes sa porastom svojih anabolickih hormona.
Mozda ce te ovaj metod zainteresovati,naime njene temelje podupiru i brojna istrazivanja,a Brian Batcheldor,koji je ujedno i trener i pisac strucnjak,isprobao ga je vec na svojim takmicenjima.
Gde si prvi put naisao na pulsirajuci metod unosa proteina?
O tom metodu sam prvi put citao u studiji jednog francuskog istrazivaca,Yvesa Boiriea.U literaturi koje se bave proteinima najcesce se pozivaju na taj rad.Inace je endokrinologija glavno Boirieovo podrucje istrazivanja.
Zanimalo bi me kakva je veza izmedju proteina i endokrinologije koja bi zanimala bodibildere?
Boirie je specijalizovao metabolizam proteina,naime endokrini sistem ima velik uticaj na metabolizam belancevina.Ako ispitamo katabolicke i anabolicke hormone tela,kao sto je na primer inzulin,tada je jednoglasno da sveki od njih ima znacajan uticaj na metabolizam proteina,pa su Boirieova istrazivanja obuhvatila sve te procese.
Ispitivao je kakav uticaj na metabolizam imaju vreme uzimanja obroka,razlicite metode ishrane,anabolicki hormoni,kao sto su IGF-1 i hormon rasta.
Ili u kojoj meri na to utice zivotno razdoblje.Dakle,tokom svog visegodisnjeg istrazivackog rasta obradio je celu problematiku.
Svaki eksperiment koji je izvodio uz pomoc metabolickih markera,bio je izveden na zivom organizmu,pratio je kretanje proteina,u prvom redu kretanje aminokiseline leucin-kroz celo telo,pa je time dosao do prilicno tacnih informacija o tome kakav je uticaj,nekog metoda ishrane ili prehrambene materije na metabolizam proteina.Istrazivajuci pulsirajuci metod unosa proteina,proveo je tri konkretna eksperimenta..Na osnovu njih izradio je metod prehrambenog pulsiranja.
Kakva su to bila istrazivanja?
E pa,glavno podrucje istrazivanja bilo je poboljsanje metabolizma kod starijih osoba.Od toga je krenulo celo ispitivanje,naime kod starijih osoba je velik problem sto organizam ne koristi belancevine na odgovarajuc nacin pa se one gube.Zbog toga su istrazivaci pokusali da nadju naj prihvatljivije i najdelotvornije metode ishrane kako bi sto bolje kontrolisali situaciju,pa su zakljucili da najveci deo potrebnih proteina treba uneti u toku prepodneva,jer se anabolicki hormoni u telu proizvode tokom jutra uglavnom.Istrazivaci su putem metoda prehrambenog pulsiranja,izradjenog putem eksperimenata,postigli znacajne rezultate na podrucju sprecavanja razgradnje proteina i odrzavanje pozitivne azotne ravnoteze.
Koliki je procenat dnevnog unosa proteina unosen tokom prepodneva?
Vise od 80posto.Primenili su unos velikih doza proteina u odnosu na druge eksperimente.Oko 1,8 grama po kilogramu telesne tezine.
I to u koliko obroka?Sve za dorucak?Ili mozda za dorucak i rucak?
Velik deo unosa belancevina bio je u podne.Ispitanici ostalih 20 procenata su uneli u kasnijem delu dana.Druga zanimljivost u eksperimentu bila je da su tokom eksperimenta odvojili ugljenehidrate i proteine.To znaci da do podne nisu uzimali ugljene hidrate,dnevni „carbo“ je bio razdeljen nakon toga.
Ima li kakav razlog za ovu separaciju?
Mislim da su istrazivaci bili zainteresovani po najpre za to da utvrde kako se menja iskoriscavanje belancevina,ali su vrlo brzo zakljcili kako je odvajanje ugljenih hidrata pridonelo rezultatima.Ugljeni hidrati deluju na nacin da stede proteine.Moram da naglasim da dijeta primenjena tokom eksperimenata nije bila specijalna dijeta nego samo svakodnevni francuski meni sa sirevima i mesom.
Ucesnici u eksperimentu imali su oko 60-tak kilograma.U jednom od sledecih istrazivanja ucestvovale su i starije osobe ali su u jednoj drugoj grupi bile i mledje osobe.Medjutim u obe grupe su bile iskljucivo zene-u tome nije bilo nikakve namere.Cilj eksperimenta bio je iskljucivo saznati reaguje li grupa sa mljadjim ispitanicima jednako povoljno na metod kao i starija grupa.Rezultat je bio potvrdan.
Istrazivaci su dakle kod obe grupe dobili iste rezultate?
Rezultati u slucaju starijih osoba su bili nesto bolji,ali to je razumljivo,jer je kod njih uopsteno nepovoljniji metabolizam belancevina.Metod pulsiranja ishrane se i kod zena iz mladje grupe pokazao boljim od metoda jednolicne razilazenja hranljivih materija.
Sta znaci to jednolicno razilazenje hranljivih materija?Mozda da svaki pojedini obrok imaju svaka dva-tri sata?
Ne,pre oznacava svakodnevnu ishranu karakteristicnu za prosecnog coveka,to jest dva-tri obroka dnevno.
Ova istrazivanja su dokazala,van svake sumnje,jednu stvar:unos velikih kolicina proteina vodi trajnoj adaptaciji metabolizma proteina u srazmerno kratkom roku,nas organizam mora tome da se prilagodi i on to i cini.
Ako zamislis nekog ko ima 60 kilograma i unosi 1,8grama proteina po kilogramu telesne tezine,onda je to prilicno velika kolicina,pogotovo ako sve to unosi u svoj organizam gotovo odjednom kako bi se efikasno iskoristio u njegovom telu.Uprkos tome,organizam je sposoban za to.Znatno vise nego kada bi ta kolicina bila ravnomerno rasporedjena tokom celog dana.
Dakle,sta nam ovaj eksperiment porucuje?
Metod pulsiranja ishrane sam isprobao kod nekoliko sportista koji su u pocetku bili vrlo skepticni,sto je razuljivo,naime oni su do tada bili i fizicki i psihicki naviknuti da svom organizmu osiguraju proteine svaka dva do tri sata.Stvarno ih je tesko „presaltati“.Medjutim,mogu da izjave da su svi,bez izuzetka,postigli znatan napredak metodom proteinskog pulsa.Uz to,povecao im se i apetit,a pre su smatrali nemogucim unosenje one kolicine proteina koja njima odgovara.
Ovaj metod ishrane je nesumljivo prihvatljiviji za prirodne sportiste,naime ako pogledas istrazivanja u vezi sa visoko proteinskim dijetama,mozes da vidis da savaka od njih bez izuzetka,stavlja pod znak pitanja potrebu bodibildera zavelikim unosom proteina,jer to ,po njihovom misljenju negativno utice na snagu.I to je istina.Takvo mi je licno iskustvo iz vremena kada sam radio sa sportistima snage-i sa atleticarima,trkacima i bacacima.Kada su dnevno uzimali 300g proteina njihova snaga se smanjivala.Problem je u tome sto mi dosta cesto pobrkamo spoljasnjost i snagu.
Na koji tacno nacin ta velika kolicina smanjuje tacno snagu?
Tako da dijeta sa prevelikom kolicinom proteina dovodi do metabolicke acidoze,kiselosti.Snizi se PH vrednost krvi i ona nije vise optimalna.
Medjutim,to se moze kompenzovati,zar ne?
To se razlikuje od osobe do osobe,naime vrlo visok unos proteina moze da uzrokuje puno razlicitih problema kod takmicara.Ubrzo nakon uzimanja velike doze proteina u krvi se javlja kiseli pH,pa ako krenemo da vezba,o tada se u krvi javlja mlecna kiselina i prelazimo u katabolicko stanje,jer kisela krv smanjuje IGF a nizi ce biti i nivo hormona iz stitne zlezde,pa se povisuje nivo kortizola.Situacija je nesto drugacija kada sportista uzima steroide.To manje hendikepira ali treba paziti na to.
U svakom slucaju,kada moji sportisti prekinu sa ciklusom steroida,tada im podignem unos ugljenih hidrata i smanjim unos proteina.
Koliko im proteina dopustas da uzimaju u tom periodu?
Nateram ih da smanje unos proteina na 2,5g po kilogramu telesne tezine.
A koliko si im davao pre toga?
Vrednost je bila 3-3, 2 grama po kilogramu.
Pa 2,5grama proteina po kilogramu i nije malo!Recimo ako je rec o sportisti od 100kg onda je to 250g dnevno.
Da,ali posto govorimo o metodu proteinskog pulsa ,odnosno o njegovoj primeni,mislim da je unos ovoliko proteina lakse resiv nego kada odemo na vise od 300g po danu.
E,sad cemo malo stati!Kazes da za rucak treba pojesti 300grama proteina,kako?
Uporedimo samo one koji uzimaju 200g dnevno sa onima koji uzimaju 400.Kao prvo ne verujem da se moze ostvariti bilo kakva prednost time da naturalni sportisti uzmu 400 grama proteina.Ja sam cvrsto uveren u to da unos ovako velike kolicine proteina nama ni malo ne koristi.Tvrdim da je odgovarajuca kolicina proteina za naturalnog sportistu 2,5grama dnevno.To je jako puno.To bi tvrdio i naucnik koji se bavi bilo kojom sportskom granom.
Dobro,u redu.Uzmimo onda jednog coveka od 100kg koji treba dnevno da unese 250grama belancevina... Kako to on moze da ostvariprema metodu pulsa proteina?
Ja bih ucinio sledece: ujutru,nakon budjenja dao bih mu da pojede jednu malu dozu proteina, i to proteina sa kratkim peptidnim lancima,lako svarljivih i pomesanih sa jednostavnim ugljenim hidratima.Savrseno sredstvo za povecanje mase jeste ono na bazi proteina mlecne surutke.
Zatim,nakon sat i po dao bih mu da unese dodatnih 50grama proteina.To moze biti proteinski napitak ali moze da bude i cvrst obrok.Da bi zatim nakon sledecih dva i po do tri sata trebalo uzeti novih 100grama.I tada smo vec kod 175grama.
Dakle,za rucak bi trebalo pojesti 100grama belancevina? Moguli se uz njih uzeti i ugljeni hidrati?
Ne,ne moze.
Kako se razvijaju daljnji obroci?
Ostalo je jos oko 75grama proteina koje treba uzeti u preostalom delu dana.Moze da se uzme jedan mali obrok belancevina i pre treninga.Prema mom misljenju,tada je vec bolje ako koristimo kompleksni izvor proteina,kao sto su na primer mesavina kazeina i proteina mlecne surutke.Sat i po pre treninga bolje da uzmemo nesto takvo, a nakon treninga bolje je da ponovo uzmemo sredstvo za povecanje mase koje sadrzi brzoapsorbujuci protein,bas kao i ujutru.
Ove dve prilike znace unos 50grama,a ostatak od 25grama treba uzeti za veceru.I time smo i zavrsili.
I ti si sve to vec isprobao na svojim sportistima.Jesi li uocio neku razliku u odnosu na do tada primenjene metode?
Bezuslovno.Odmah su postali iscrtani,oslobodili su se viska masnoce i porasla je posna misicna masa.Njihova regeneracija je postala puno bolja nego ranije i bolje su trnirali.Zakljinjem se u metod.Sada vise ne bih koristio drugi metod kada moji sportisti zastanu u napredovanju.
Predjimo onda jos jednom sve to.Odmah nakon budjenja ubacis malo brzih proteina sa nesto malo ugljenih hidrata,jednu formulu za porast mase u kojoj glikoza i njen uticaj na inzulin omogucava da proteini dospeju na odgovarajuce mesto,zar ne?
Nakon toga,sat,sat i po posle,dostavis organizmu novih 50grama belancevina,ali sada vec bez ugljenih hidrata,pa nekoliko sati posle,u podne,nakljukas se sa 100grama proteina:pilece grudi,govedina,proteinski sejk,ono sto bas volis.Mogle bi da se primene i neke dobre masnoce.Ja bih unos masnoca sveo na sam minimum.
Onda bi tada trebalo samo unositi belancevine?
Da.Zatim,otprilike sat,sat i po kasnije-izmedju pola dva i dva popodne-meze da se zapocne i unos ugljenih hidrata.Zatim,sat i po pre treninga moze da dodje jedan sejk sa mesavinom kazeina i mlecne surutke,pa nakon treninga nova proteinsko-ugljenohidratska „bomba“.Za veceru uzmes jos 25grama proteina.
Tako je,a ako neko trenira i kasno popodne,ili uvece,tada bi 25-30grama proteina trebalo uneti u obliku kombinacije kratkolancanih i dugolancanih aminokiselina.Za to je najbolja kombinacija kazeina i mlecne surutke.
S Boirijem smo potpuno saglasni u tome da sportisti najsigurnije mogu da izbegnu katabolizam ako nakon svojih treninga unesu u organizam proteine sa kratkim peptidnim lancima.
Treninzi poboljsavaju osetljivos misica u pogledu ugradnje aminokiselina,time sportisti u treningu pojacavaju sintezu proteina.Ali postoji jos jedna bitna stvar kojom mozemo da izbegnemo katabolizam to nije nista drugo do unosenje u organizam sporoapsorbujucih proteina,po mogucnosti nekoliko sati uoci treninga.
Boirie je rekao da se sada primenjuje nov postupak kod operativnih zahvata.Do sada su veliku vecinu bolesnika dan uoci operacije drzali bez hrane zbog uspavljivanja.Umesto toga,sad im nekoliko sati pre operativnog zahvata daju veliku dozu proteina koji dramaticno uticu na razgradive hormone.
Dakle,cini se da se isplati to ciniti i pre treninga.Mozemo pozitivno da uticemo na anabolicke procese ako unapred ne dopustimo da dospemo u katabolicko stanjeTo omogucuje bolji razvoj.
To je svakako tako.Citav niz naucnih istrazivanja zaista je dokazao da pica sa ugljenim hidratima,koja poboljsavaju proizvodnju inzulina,zajedno sa brzim proteinima i aminokiselinama upotrebljena pre treninga,daju izvanredne rezultate.
Tokom eksperimenata jedna grupa je uzimala jedan ovakav sejk pre treninga a druga grupa nakon.Rezultat je pokazao da je kod osoba koje su ovu mesavinu uzimale pre treninga sinteza proteina bila veca za 70%.Dakle,ima smisla pre treninga snabdeti oragnizam proteinima.
Ti si preporucio unos sporih proteina nekoliko sati pre treninga,medjutim druga istrazivanja pokazuju da delotvornije moze da bude unos brzih proteina neposredno pre treninga.
Da, i ja sam cuo o tome.Paul Grenhaff je takodje eksperimentisao sa proteinsko-ugljenohidratnom formulom pre treninga.Pa,ne znam.. Celo to pitanje ima jako puno cinilaca,kao na primer vrsta i vremensko trejanje treninga,poreklo izvora energije potrebne za trening,tip treninga(aerobni ili anaerobni).Da li je rec o pocetniku ili naprednom sportisti?
Najveci broj ljudi hrani se u podne i uglavnom ne unosi hranljive materije u sledeca tri do cetiri sata.Stanje u koje dospevaju do perioda uoci treninga verovatno zahteva nesto sto se u organizmu pojavljuje dinamicno i brzo.Moguce je da su resenje za njih proteini sa kratkim peptidnim lancima.Ali najveci broj sportista ne bi ostavio cetiri sata izmedju obroka,pa verujem da u njihovom slucaju ima smisla unos kombinacije brzih i sporih proteina.Ovo pitanje zahteva dalja istrazivanja,ali uprkos svemu verujem da sportisti ,koji su zainteresovani vec sada mogu da isprobaju pulsnu proteinsku metodu,unos 80% belancevina tokom prepodneva.
Briane,metoda je stvarno ocaravajuca.Sada cemo sazeti do sada receno:
Nakon budjenja:Otprilike 25 grama brzih proteina(kratkolancane aminokiseline) treba da uzmemo sa nekim ugljenim hidratima.
Nakon sat,sat i po:Treba uneti u organizam 50grama proteina.Obrok moze da sadrzi vrlo malo ili ni malo ugljenih hidrata i masti.
Pre treninga:Uzmimo oko 25grama sporih proteina,na primer kombinaciju kazeina i mlecne surutke.Sve to u kombinaciji sa ugljenim hidratima i/ili mastima.
Nakon treninga:Unosimo ostalih 25 grama proteina i to brzih belancevina(mlecna surutka) sa brzim ugljenim hidratima.
Za veceru:Uzimamo novih 25 grama proteina,zajedno sa ugljenim hidratima i/ili mastima.
Da,to je savrseno.
U redu je.Isprobacemo!Briane zahvaljujemo.
Opaska urednika:Nismo jos u potpunosti spremni da ovaj tip dijete oznacimo kao izvrstan,ali je nepobitno da zvuci zanimljivo.Nema sumnje da se u vezi sa metodom proteinskog pulsa javljaju bezbrojna pitanja.Isprobajte je i vi i podelite sa nama vasa iskustva.
Casopis MUSCLE SPORT-broj19.
ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik na link ispod) http://www.ogistra-nutrition-shop.com/index.phpPlaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%