Srbija je jedna od onih zemalja gde možeš steroide da kupiš u apoteci, bez recepta. I to jeftino jer ih pravi domaća fabrika. Nešto ne vidim da smo zemlja sa rezultatima u dizanju tegova, biciklizmu ili boksu za tri koplja iznad ostatka sveta gde su steroidi zabranjeni. Ili oni znaju nešto što mi neznamo ili mi neznamo nešto što oni znaju. A i ne sećam se da sam bio na nekoj sahrani "govorili smo mu da ne uzima steroide".
Kad bi se igrali asocijacija, kao u onom kvizu na televiziji, na osnovu pojmova slava i novac šta bi moglo da se upiše u prazno polje? Svako od nas bi imao različitu sliku u glavi. Politika, estrada, biznis, ... Ali ako bi u asocijacij dodali i steroide mali broj ljudi bi omašio da kaže sport.
ben-johnson-crushes-carl-lewis.jpgNajšira svetska javnost je prvi put čula za steroide ne tako davne 1988 godine pojavom afere Ben Džonson. Da se podsetimo to je onaj mišićavi Kanađanin koji je prvi trčao na sto metra ispod 9.90 i udario u ponos američke nacije, do tada neprikosnovenog atletičarskog superstara Karl Luisa. Još se planetarna vest o čoveku koji 100 m prešprinta za 9.83 sekundi nije ohladila Karl Luis je počeo anti kampanju. Prvo je optužio Džonsona da je prerano startovao, zatim se žalio na sopstvene stomačne probleme a onda se dosetio i vrlo bombastično optužio letećeg Kanađanina da je rekord napravio nadrogiran steroidima. I ne lezi vraže, potonji doping test je pokazao nedozvoljenu količinu nedozvoljene supstance neprihvatljivog Kanadera. Cinici su primetili da sumnja u korišćenje stimulativnih supstanci postoji već duži niz godina i da je baš višegodišnja dominacija Karl Luisa sumnjiva i da se, gle čuda, oglasio baš on a ne Ben Džonson koji je strpljivo godinama čekao svoju šansu gubeći trku za trkom. Ono što je meni palo u oči vezano za ovaj skandal je da su nadležni zaboravili da nam kažu da su i ostalih šest od sedam atletičara, uključujući i samog prepoštenog Karl Luisa bili pozitivni na doping testu. Behu tu neki novinari koji su napipali tu vest pa su se iznenada "dobrovoljno" dezintegrisali iz teme. Kako da u ceo mozaik uklopimo nedavnu izjavu Ben Džonsona da jeste koristio neke zabranjene supstance ali ne i stanozolol za koji je optužen i osuđen. Nego da krenemo redom.
Šta je zapravo naše kolektivno znanje o steroidim? Znamo recimo da su steroidi zabranjeni. Postoji neki doping testovi i sportista koji bude pozitivan, bez obzora na minule zasluge, preko noći biva u grdnom problemu. Znamo takođe da su štetni. Da izazivaju sterilnost, impotenciju, bubuljice, napade besa, oštećuju bubrege, jetru, srce, izazivaju rak, iznenadnu smrt ... I sve to stoji. Mislim sve to tako stoji utisnuto u naše kolektivno znanje. Ali ako malo zagrebemo po knjigama i stručnim časopisima dobijamo drugačiju sliku.
Šta su steroidi? Steroidima se često pogrešno nazivaju sve supstance koje podstiču izdržljivost, snagu ili agilnost u sportu a većina njih to nisu. Ispijanje dva red bula pre doping testa sportistu stavlja u problematičnu situaciju a tečnost u srebrno plavoj limenkici sigurno nije steroid. Dupli espreso, efedrin kapi za nos, džoint petkom uveče, ... Sve to je na listi zabranjih supstanci u sportu a nije steroid.
Steroidi su sintetička verzija hormona koje ljudsko telo proizvodi. Dosta ljudi je čulo za kortizon steroid koji se koristi za saniranje upalnih procesa i bolova, recimo u kolenima. Daje se i pacijentima sa metastazom raka. Antibebi pilule su takođe steroid sastavljen od dva hormona koji se proizvode u telu žene. U principu kada se kaže steroid misli se na sintetičku verziju muškog polnog hormona testosterona koji se u sportu koristi za oporavak od treninga i rast mišića. I kao i svaki lek ima pozotovne i negativne efekte. U koliko se koristi u granicama preporučenim od strane doktora odnos korisnog i neželjenog dejstva je znatno prihvatljiviji nego kad se bitno povećaju doze i tada je za očekivati nešto veći rizik od negativnih efekata.
Anabolički steroidi se u medicini koriste kod zastoja u rastu muške dece, rekonvalescenata nakon šloga i nekih težih bolesti a ima primera da produžavaju život pacijentima obolelim od side. Šta anabolički steroid zapravo radi? Uprošćen odgovor je da podstiče sintezu proteina u organizmu, uvećava apetit, pospešuje funkciju koštane srži koja proizvodi veći broj crvenih krvnih zrnaca. Kroz brojne mehanizme anabolički steroidi utiču na sintezu mišićnih ćelija utičući na rast mišića čime se povećava snaga što je i glavni razlog upotrebe kod sportista. Steroidi snažno utiču na pojačanje libida, zadebljanje glasnih žica čineći glas dubljim i muževnijim. Na papiriću koji se nalazi u kutiji testosterona koji proizvodi galenika među kontraindikacijama stoji i "česte i dugotrajne erekcije". Doduše sa unosom veštački proizvedenog testosterona prestaje potreba za njegovom sintezom u organizmu što, dovodi do umanjenje proizvodnje spermatozoida, kako kažu studije - samo privremeno.
U godini nakon olimpijade u Seulu i veoma bolnog poraza od Ben Džonsona američki senat je intenzivno diskutovao o steroidima dajući mu više pažnje nego zdravstveno i školskom sistemu ili recimo, vojnom budžetu što je čudno ako se uzme u obzir da je Amerika zemlja koja počinje ratove širom sveta lakoćom kojom ribe iz seks i grad idu u šoping. Senatori su zaključili da je upotreba steroida varanje u sportu i predloženo je da se pred zakonom smatraju supstancama čija je distibucija i upotreba zabranjena baš kao što su to slučaj sa heroinom, kokainom, ekstazijem, ... Da bi uradili sve po peesu tražili su mišljenje eksperata iz Odseka za narkotike u ministarstvu pravde, Uprave za hranu i lekove i Američke zdravstvene organizacije. I pored toga što su sva trojica stručnjaka iz ovih eminantnih ustanova smatrali da ne postoji razlog da se anaboličke steroide stave na crnu listu jer ne izazivaju fizičku i psihičku zavisnost anabolici su se ipak našli na listi strogo kontrolisanih supstanci (čita se zabranjenih). U praksi to znači da upotrebu i distribuciju steroida bez lekarskog recepta zakon tretira kao krivično delo, i da lokalni bilder sa par bočica steroida i rancu rizikuje zatvor na isti način kao diler sa par grama kokaina. Do godinu dana za posedovanje a do deset za trgovinu steroidima.
Vrlo brzo nakon Amerike, po principu spojenih sudova mnoge zapadne države su uvele sličan zakon o prohibiciji leka koji povećava sintezu proteina a to je donelo još novaca pomoći međunarodnom olimpijskom komitetu i doping agenciji da se jednom stane na put upotrebi steroida.
Logika zaštite od varanja je poprilično na staklenim nogama jer se manje od 10% sportista bave takmičarskim sportom. Ostalo, njih 90% su rekreativci. Njima je takođe zakonski zabranjena upotreba steroida da ne bi varali... ne znam ni ja koga. Ispada da je zbog desetak posto profesionalaca donešen je zakon koji se tiče ogromnog broja rekreativaca koji samo žele da izgledaju dobro na plaži ili da dignu na benču veću težinu od tipa koji je bio najjači u srednjoj školi.
W020080813341627446557.jpgJoš jedan od navedenih razloga zabrane distribucija i upotreba steroida bez recepta je vraćanje sporta olimpijskih igara njenim korenima, kada je sve bilo čisto i nevino i naravno bez dopinga i "varanja". Narečena izjava je jedan ozbiljan bulšit. Istorija dopinga počinje sa istorijom starih olimpijskih igara od 776 do 339 pre naše ere. I tada su se olimpijci nadmetali za ogromne privilegije, čist keš i status pa je razumljivo što su tražili načine da poboljšaju svoj nastup. Koristili su specijalno pripremana vina za izdržljivost, jeli životinjske testiste i srca za snagu i žvakali halucinogene biljke za istrajnost i kontrolu bola.
Čuveni doktor Gari Vidler koga mediji neprekidno eksploatišu od kada je kao savetnik svetske anti doping agencije izrekao alarmantne reči o steroidima pred američkim senatom kako ima saznanja da steroidi izazivaju smrt, zastoj rada srčanog mišića, šlog, tromb, ...
Na pitanje da prokomentariše reči svog kolege, doktor Norm Fost, profesor medicinske etike, prilično egzaltirano kritikuje Dr Vidlera što izlazi pred senat i javnost tvrdnjama za koje nema ama baš ni jedan dokaz. Jer ne postoji ni jedna medicinska studija ili istraživanje koje potvrdilo njegove reči a to je u raskoraku sa medicinskom praksom i zdravom logiikom.
dcln21l.jpgStatistika američkog centra za kontrolu bolesti kaže da godišnje u Americi od cigareta umre preko 400 000 ljudi, od alkohola 80 000 dok postoje indicije da je troje ljudi umrlo od preterane upotrebe steroida. Postoji i druga, interesantnija statistika, o razlozima za intervenciju hitne pomoći na osnovu nečega što je unešeno u organizam. Sudeći po silnoj kampanji po steroidima ne bi bilo čudno da je u prvih 10 razloga sa liste. Nije. Broj 1 razlog intervencije je alkohol, pa kokain i marihuana... Steroida nema u prvih 10. Nema ih ni u prvih 50. Recimo na 25, mestu predoziranje aspirinom. Gledajući dalje tu tabelu nalazimo steroide kao razlog posete hitnoj pomoći na defanzivnom 142. mestu plasiranim par mesta iza tableta multivitamina.
Čarls Jesles je jedan od vodećih svetskih eksperata koji piše o upotrebi steroida u sportu. Kao autor preko 70 članaka i većeg broja knjiga na pitanje da li su steroidi štetni i da li ubijaju kaže da niti on niti njegove kolege ne znaju za slučaj da je neko umro od steroida a o štetnosti i korisnosti steroida kaže da su svi lekovi kompromis pozitivnog i štetnog dejstva i da postoji dosta prostora za bezbednu upotrebu steroida, jer, kako on kaže ne postoji 100% bezbedan lek i uvek će postojati neki negativni efekti.
Ono što sam pronašao po internetu o štetnom dejstvu testosterona je da kod muškaraca mogu da izazovu bubuljice, skupljanje testisa, smanjenje broja aktivnih spermatozoida pa i privremenu sterilnost sterilnost. Dobra stvar je da se ovi efekti prestaju ubrzo po prestanku korišćenja steroida. Kod ljudi sa genetskom sklonošču ubrzavaju opadanje kose, izazivaju telesna maljavost i ginekomastija (oblik grudi kao u devojčice).
Kod žena steroidi takođe izazivaju prolazne probleme kao što su bubuljice i maljavost i menstrualne tegobe koji se gube nakon prestanka testosteronske terapije. Uvećanje klitorisa i promena boje glasa usled zadebljanja glasnih žica ostaju duže. Za sada nema nikakvih dokaza da utiču na prestanak rasta dece, izazivaju rak i probleme sa bubrezima, smanjenje penisa, impotenciju, . Tačno je da su jedan od hiljade faktora koji povećavaju rizik srčanih problema.
Razlog zbog koga je upotreba supstanci koje poboljšavaju psihofizičke sposobnosti sportista zabranjena, koji bih mogao da prihvatim, je da neko ne bi imao nelegalnu prednost u odnosu na kolege, da "svi imaju jednake uslove". Nažalost, koliko god to lepo zvučalo, "jednaki uslovi" imaju svoju tamnu stranu koja se najbolje opisuje kroz primer najveć doping afera ever. Balko afera u kojoj je 250 skoro isključivo američkih sportista navatano da koriste specijalno dizajnirani steroid koji ni jedan poznati doping test ne otkriva. Doktor Viktor Konte, vlasnik laboratorije Balko je po hapšenju do detalja opisao kako je, za svakog pojedinačnog sportistu, kao druid, napravio stelt steroid pod romantičnim imenom "čist" koji nikakva doping kontrola nije mogla da nahvata. Viktorove reči da se "ne oseća kao da je varao jer to svi rade i da je za njega da dopingovan sportista prođe doping test isto kao od bebe da uzmeš igračku" su snažno odjeknule ali se ništa konkretno nije desilo. Još je dodao da osim njega u svetu on zna na desetine kolega koji to isto rade a sumnja da ih ima na stotine.
Što se tiče njegovog pravnog problema, kao što obično biva, dobar svedok pokajnik je dobio ne samo oslobađajuću presudu nego i solidno radno mesto. Mene je sramota da kažem ali Viktor zvani Dr Balko radi kao spoljni saradnik Američku Antidoping agenciju a ima i novu firmu za "napredne pripreme i ishranu vrhunskih sportista" sa natpisom sitnim slovima "neću da uvaljujem steroide keve mi".
U NBA se na steroide gleda skoro kao na mleko za sunčanje a poznato je koliko se ceni preplanuo ten. Igrač početnik, tako zvani rookie može maksimalno tri puta godišnje da bude podvrgnut testu, što najčešće nije slučaj. Ako ishod testa bude pozitivan prvi put dobija zabranu igranja 5, drugi put 10 a treći put 25 utakmica. Ako se uzme u obzir da sezona traje i preko 80
Malone+Biceps+Shot.jpg
utakmica, tvdoglavi i neoprezni korisnici dopinga, koji imaju nesreću da budu testirani tri puta u toku iste sezone propustiće manje od polovinu utakmica. S druge strane NBA zvezde sa stažom većim od godinu dana zvanično mogu da budu testirane samo u toku trening kampa na početku sezone. I još nešto. I za rukije i za zvezde važi pravilo da se testu se pristupa samo ako postoji opravdana sumnja da je neko na steroidima a to je da izađe na utakmicu a da mu viri igla sa špricom iz dupeta ili da Opra Vimfri nekog podstakne da se samooptuži. Kada je reč o tako zvanim rekreativnim drogama kao što su marihuanam kokain, PSP, LSD, ... tu je politika malo opštrija. Šta oni ima se drogiraju u privatne svhe i da se provode? Srce na teren!
Mene niko ne može da ubedi da je tehnologija treniranja toliko napredovala da danas imamo NBA igrače koji igraju po 100 utakmica godišnje u žestokom ritmu na ivici otvorene tuče sa frekventnim pokušajima ubistva u plejofu i mogu u drugom produžetku ležerno da žvaću žvaku, blago oznojeni dok čekaju sudiju da im uruči loptu nakon faula dosuđenog pri zakucavanju izvedenog skokom sa 4 metra daljine. Pri tome sećam se Divca, Danilovića ili ranije Kićanovića i Dalipagića koji u sličnoj situaciji nisu uopšte izgledali veselo dok iskašljavajući nešto nalik živom vanzemaljcu pokušavaju da se usprave da bi mogli da izvode bacanja. Uz to prosečan radni vek NBA košarkaša je za celih 10 godina duži nego što je ranije bio po evropskim ligama. Da budem direktniji. Setimo se mršavog Kukoča ili Rebrače koji su u NBA došli kao manekeni za neuhranjenost i već u prvoj sezoni izgledali kao neki moji ortaci što bilduju i po 6 - 7 godina.
Ako i uzmemo da je antidoping kontrola na olimpijadama i drugim sličnim sportskim događaja ozbiljnijeg formata nepristrasna, u šta ja lično veoma sumnjam, to znači da je barem par hiljada bogatih sportista u prilici da bude jednakija od ostalih. I to je zatvoreno kolo. Uspešan sportista je dobar bilbord za svetske sportske i druge brendove a dobar je i kao promoter sporta. Sponzori mu daju puno para što ih reklamira, i njemu nije teško da "tajno" usmeri deo sredstava na ... nešto kao kad na discovery kanalu oteraju auto u radionicu, pa ga majstori razbucaju, napune novim delovima, prefarbaju pa za par dana vlasnik ne može da ga prepozna... "pimp my ride" se zove. Sportista sa novim ogibljenjem, friziranim motorom, najsavremenijom karburacijom i ludački dobrim auspusima nastavlja da pobeđuje. Sport napreduje, sponzori srećni, publika se divi i nastavlja da kupuje reklamirane proizvode. Zahvalni sponzori sagledaju sportsku organizaciju a i svakog bitnog funkcionera ponaosob. Iz godine u godinu rste broj uhvaćenih na doping testu a smanjuje se broj Amerikanaca i sportista iz zemalja gde je veliko tržište za sponzore takmičenja.
Kad već cepam amerikance nije u redu da prećutim da je premijerni dolazak NBA zvezda tako zvanog drim tima na olimpijske igre u Barseloni 1992 bio uslovljen da Džordan, Barkli, Juing i drugovi ni ne razmišljaju o doping kontroli. S tim u vezi oni su prvi narušili pravilo da olimpijci spavaju u olimpijskom selu već su spavali na luksuznom američkom brodu. Od tada na dalje, u vidu javne tajne, krem svetskog sporta iz Amerike nije u obavezi da pohađa doping kontrolu olimpijskog komiteta, kao da je to solfeđo, jer za njih garantuje američki komitet. A kako oni rade najbolje svedoči kazivanje dugogodišnjeg direktora američke antidoping agencije Vejda Eksema koji kaže da je za 10 godina uhvatio 2000 sportista sa tregovima neke od zabranjenih supstanci u urinu ili krvi i da je njihov olimpijski komitet zataškao. Čovek spominje da je i Karl Luis bio pozitivan na tri zabranjene supstance i da mu je uručeno pismo kojim ga diskvalifikuju sa olimpijskih igara u Seulu. A onda je na scenu stupila magija olimpijske administracije i diskvalifikacija je dezintegrisana i taj isti kar luis nakon poraza od Ben Džonsona kuka da je Kanađanin bio dopingovan.
Da ne spominjem brojna svedočenja zvaničnika da je na samoj olimpijadi u Seulu 6 amerikanaca bilo pozitivno na doping testu ali nikada nisu procesuirani i ta informacija zvanično ne postoji. Kako ono beše "da svi imaju jednake uslove"?
Neki moj osećaj je da svuda gde ima doping kontrole ima puno mesta da se radi ispod žita i u nekoj kancelariji uz dobar konjak dodeli medalja omiljenom takmičaru i učini usluga sponzoru koji će to umeti da ceni... u dolarima. Ja se takmičim isključivo na takmičenjima gde nema doping kontrole i ograničenja u upotrbi opreme koja pojačava snagu dizanja. To je mesto gde se razdvajaju dečaci od muškaraca. Ko je pobedio pobedio je sebe, svoje protivnike i težinu. Nema borbe sa sistemom u kojoj je nezavisni pojedinac osuđen na poraz ili razvlačenje na krst doping afere.
Uopšte stalna zamena teza "nije zdravo" i "i nije etički" je uvek prisutna u priči o steroidima u sportu. Ljudi koji su strastveni pušači više decenija, koji imaju 3 - 4 teška napijanja nedeljno ne deluju mi mnogo zdravije od Ben Džonsona, Merion Džons ili Majkl Felpsa koji pliva, čini mi se, samo zbog nedostatka dokaza.
Srbija je jedna od onih zemalja gde možeš steroide da kupiš u apoteci, bez recepta. I to jeftino jer ih pravi domaća fabrika. Nešto ne vidim da smo zemlja sa rezultatima u dizanju tegova, biciklizmu ili boksu za tri koplja iznad ostatka sveta gde su steroidi zabranjeni. Ili oni znaju nešto što mi neznamo ili mi neznamo nešto što oni znaju. A i ne sećam se da sam bio na nekoj sahrani "govorili smo mu da ne uzima steroide".
A kakvo je javno mnjenje na tu temu? Cigareta - može. Rakijica - aj po jednu. Kokain - jednu malu kratku liniju da šmrknemo. Steroidi - si ti lud, šta ti pada na pamet?
Da budem iskren prema sebi i prema čitaocima ne smatram da je sportista koji trenira 6 sati dnevno 330 dana godišnje i ne koristi nikakve supstance koje će mu poboljšati oporavak i razvoj mišića sa boljim izgledima da ostane nepovređen i zdrav od ovih drugih. Na protiv. Kao što trkački auto zahteva specijalne gume, amortizere, šasiju, gorivo i ulja tako i vrhunski sportista današnjice zahteva maksimalnu pažnju u odabiru načina ishrane i upotrebi rezultata. Pa da l očekuju od nas da mislimo da je Majkl Džordan odigrao ono, onako i onoliko jedući hranu kupljenu u dragstoru preko puta koju mu je spremala staramajka, povremeno mu dajući da pije sok od borovnice "za krvnu sliku".
Za kraj ću navesti reči slavnog powerlifting gurua Luia Simonsa koje veoma lepo oslikavaju današnji sport "Ako ideš u rat ideš da ubiješ a ne da pogineš".
Beleške na margini 1
Kad već pričamo o steroidima, pardon o STEROIDIMA, želeo bih da ukažem da svi lekovi i mnogi suplementi imaju osim pozitivnih i neka neželjena dejstva:
Ukoliko uzimate visoke doze u dužem vremenskom periodu može doći do promena u nervnom sistemu i pojave ošamućenosti, vrtoglavice, zujanja u ušima, gluvoću, glavobolju, zbunjenost, znojenje, osećaj mučnine i ubrzanog i produbljenog disanja, poremećaji vida i sluha. U kontraindikacije spadaju i oticanje kože i sluzokože, osip, svrab, koprivnjača, grč disajnih mišića, pogoršanje astme, pad krvnog pritiska, postepeno oticanje lica, usana, jezika, guše i drugih delova tela, tipično šaka ruku, očnih kapaka i teškoće pri disanju, anemija, promene u broju i tipu krvnih ćelija, hemoliza.
Da ne zaboravimo i probleme sa varenjem, mučninu, gorušicu, povraćanje, dijareju, želudačnocrevno krvarenje, čir, zatim krvarenje iz nosa, desni ili kože koja u pojedinim slučajevima može ugroziti život.
Ovo naravno nisu problemi koji mogu da snađu zdravog sportistu koji koristi steroide radi boljih rezultata, ovo su sve kontraindikacije uzimanja aspirina.
Beleške na margini 2
Istorija dopinga počinje sa istorijom starih olimpijskih igara od 776 do 339 pre naše ere. I tada su se olimpijci nadmetali za ogromne privilegije, čist keš i status pa je razumljivo što su tražili načine da poboljšaju svoj nastup. Koristili su specijalno pripremana vina za izdržljivost, jeli životinjske testiste i srca za snagu i žvakali halucinogene biljke za istrajnost i kontrolu bola.
Ni Rimljani nisu bili ništa drugačiji. Gladijatorske borbe i trke dvokolicama su često imale preko 50 hiljada posmatrača pa je motiv za pobedom bio jak. Osim grčkih prehrambenih mudrosti Rimljani su uveli novinu jer su dopingovali i konje dajući im derivat vina od meda.
Moderna upotreba dopinga počinje krajem 19. veka i vezana je za derivate biljke koke. Vin Mariani kombinacija koke i vina je bio naširoko poznati napitak sportista i nazivan vinom sportista. Voleli su ga jer je davao osećaj moći i odlagao umor i glad.
1904 maratonac Tomas Hik je umalo umro koristeći koktel koji sadrži brendi i strihinin koji je fatalan u iole jačim dozama. Mnogi sportisti su tada koristili "multivitaminski" koktel koji je bio kombinacija svega: kokain, strihinin, heroin uz dve žličice kofeina. Pričamo o vremenu do 1920 godine kada su kokain i heroin bili dostupni svima u apotekama, često i bez lekarskog recepta.
Pedesetih godina prošlig veka sportisti su počeli da koriste preparat nazvan "la bomba" baziran na amfetaminu koji je masovno korišćen među vojnicima u drugom svetskom ratu radi smanjivanja osećaja umora kod teških fizičkih napora.
1958. godine "otac steroida" Džon Bosli Zegler je kreirao prvi znan steroid "Dianabol" koji je bez problema registrovala Američka agencija za lekove.
1968 MOK je doneo prvi antidoping akt i listu zabranjenih supstanci i od zimskih olimpijskih igara u Grenoblu iste godine počinje igranka "uhvati me ako možeš/hoćeš" poznata i kao "anti doping kontrola"
Izvor: Playboy
Autor: Milan Strongman Jovanović
preuzeto sa:
http://blog.b92.net/text/16577/Antidoping-bullshit/
