Hormonski prehrambeni dodatak, poznat pod skraćenicom DHEA, reklamiran kao "izvor mladosti" uopšte ne usporava negativne efekte starenja, zaključili su stručnjaci Klinike Mejo iz američke države Minesote.
U tekstu objavljenom u "Medicinskom časopisu Nove Engleske" se navodi da nema nikakvog pozitivnog efekta davanja manjih količina dopunskog hormona testosterona starijim ljudima, tvrde istraživači iz Minesote na osnovu sveobuhvatnih istraživanje koje su finansirali savezni organi SAD.
Jedino ustanovljeno pozitivno dejstvo DHEA jeste da u dozi od 75 mg dnevno pomaže jačanju kostiju kod gubitka koštane mase. Međutim, čak i na tom planu lekari mogu više da učine klasičnim terapijskim sredstvima.
"Zaključak je vrlo jasan: nema razloga da stari ljudi nastave da koriste DHEA", kaže vođa istraživanja Šrikumaran Nair.
DHEA predstavlja materiju koja se proizvodi u ljudskom organizmu i pomaže stvaranju seksualnih hormona i koja je na Internetu i drugde uveliko reklamirana kao usporavač procesa starenja i lek za mnoštvo bolesti - od srčanih, preko side i depresije, do Alćajmera.
Stručnjaci zameraju što na ovom polju u SAD ne postoji odgovarajuća regulativa koja bi sprečila proizvođače i trgovce sličnih sredstava da "love u mutnom".
Decenijama je Uprava za hranu i lekove SAD regulisala oblast dijetetskih dodataka, ali je jedan zakon iz 1994. izuzeo tu oblast iz njene nadležnosti.
Reputacija DHEA kao čudesnog sredstva za podmlađivanje bazira većinom na testiranjima glodara, a vrlo malo je bilo testova na ljudima. Osim toga, pošto glodari gotovo da ne proizvode DHEA, količina koja im je davana za njih je zaista bila ogromna i imala neke efekte, konstatuje dr. Nair, dodajući da su za testiranja korišćene uglavnom mlade, a ne stare životinje.
Tim dr. Naira je tokom dve godine testirao dobrovoljce starije od 60 godina, koji su dobijali količine DHEA i testosterona odgovarajuće onima kakve se mogu naći u krvi ljudi starih od 20 do 30 godina, i to onih kod kojih su ti hormoni na gornjoj granici.
Tokom istraživanja prisustvo DHEA i testoserona u krvi ispitanika su uspešno održavani na visokim vrednostima. Međutim, posle dve godine ispostavilo se da dobrovoljci iz kontrolne grupe (koji nisu primala navedene hormone) nisu bili ništa gori od ispitanika iz prve grupe po snazi mišića, kapacitetu fizičke aktivnosti, osetljivosti na insulin, mentalnim funkcijama, kvalitetu života i ostalim merilima zdravlja.
http://www.megafonija.com/vesti.php?category=vesti&id=13582
