Zašto se uopšte gojimo? I zašto onda kada hoćemo da smršamo ili se zeznemo u tome, ili se kilogrami kasnije vrate brzinom svetlosti? Možda će vam nerealno zvučati, ali odgovor na ovo treba tražiti u našoj dalekoj prošlosti. Ako malo istražimo kako su onaj bradati pećinski čovek i njegova izdepilirana žena živeli, ako shvatimo šta je homeostaza i kakav značaj ima za naše telo, videćemo zašto većina dijeta ne da rezultate koje smo želeli, pogotovu na dugoročno vreme.
Naše telo sa svim svojim mehanizmima i procesima, trudi se da održava optimalnu težinu i telesnu masnoću. Naše masne ćelije, a u određenoj meri i ćelije sluzokože želuca, luče hormon leptin.
Dakle, naša masnoća u telu itekako je deo endokrinog sistema, što će odmah reći da bez nje ne možemo živeti i biti zdravi! Logično, kada mršavimo, nivo masti u telu se smanjuje, što naravno dovodi i do slabijeg lučenja leptina i njegovog deportovanja do hipotalamusa. Reakcija hipotalamusa je da smanjuje aktivnost tiroidne žlezde, prilagođavajući tako metabolizam novonastaloj situaciji i istovremeno lučeći dva hormona – grelin i neuropeptid Y koji nam stvaraju osećaj gladi.
Hajde sada da ubacimo i pećinca u priču: onda kada je gladan, logično je da će mu se metabolizam usporiti, a glad uvećati, kako bi potražio sledeći obrok. Njegovo telo želi da se pripremi za zimu koja predstoji.
Obrnuta stvar se dogođa onda kada se gojimo. Uvećan nivo telesne masnoće uvećava i nivo leptina, što je signal hipotalamusu da pojača metabolizam i umanji lučenje hormona koji stvaraju osećaj gladi. Iako telo našeg pećinskog čoveka traži dovoljno masnoće kako bi preživelo glad, isto tako zahteva i dovoljno dobru liniju da bi moglo da pobegne nekom sabljozubom tigru ili mamutu.
Pa, kako je onda gojaznost jedan od globalnih problema u današnjem društvu? Isto kao što telo postaje otporno na insulin kod obolelih od dijabetesa, tako je i sa leptinom. Sve ovo zavisi od dosta faktora: stil života, unošenje hidrata, nivoa triglicerida u telu, stresa itd. Zar ne zvuči sve ovo kao svakodnevnica ogromnog broja ljudi koje poznajete? Na kraju se dešava da i hipotalamus ne dobija signale, uprkos ozbiljnom prisustvu masti i leptina.
Srećom, borba protiv ovoga jeste moguća izmenom životnih navika. Redovna fizička aktivnost, kvalitetna ishrana, borba protiv stresa, manjak alkohola, konzumacija prirodnih antioksidanasa će vam sigurno pomoći u svemu ovome.
E, hajde sada da dođemo do glave poente ovog teksta: zašto ,,dijete’’ ne uspevaju? Prvo, zato što je moderna koncepcija većine dijeta pogrešna. Na samom početku rasprave ćemo reći da ovo nije nikakva nuklearna fizika i da vam nije potrebno sve znanje ovog sveta, kako biste napravili (ili prepoznali) dobru, zdravu dijetu. U krajnjem slučaju, sve ono što je postojalo u telu našeg pećinskog čoveka, postoji i danas.
E sad, kako bismo mršavili, potreban je kalorijski deficit, tj. veća potrošnja, nego konzumacija kalorija. To je suština. Ali, mnoge moderne dijete ovaj deficit prave isključivo kroz izgladnjivanje, tako što zabranjuju konzumaciju skoro svih postojećih namirnica. Prirodna reakcija našeg tela je da usporava metabolizam u tom slučaju, jer predoseća opasnost od prevelikog gubitka telesne masnoće.
Mnogi rešenje ovoga vide u dugim aerobnim aktivnostima. E sad, mućnite glavom malo: šta bi se desilo sa našim pećinskim čovekom, da je tokom slabog unosa hrane dodatno trčao desetine kilometara? Da li bi opstao? Da li je logično dodatno trošiti energiju koja je već na niskom nivou, usled restriktivne dijete? Ovde spominjemo i kortisol, stresni hormon koji naše telo luči kako bi, između ostalog, oslobodilo mast, glukozu i proteine iz mišićnog tkiva, zarad energije. Loša stvar jeste što isti ovaj hormon jednostavno voli da tovari masne naslage na stomak, ukoliko je duže vreme prisutan u većim količinama.
Po pravilu, sve ovo se odvija u vreme kada našem telu itekako fali proteina (loša, restriktivna ishrana) pa zato dolazi i do gubitka mišićne mase. Da stvar bude gora, glad se povećava! Tu nije kraj! Hormon koji smo ranije u tekstu spomenuli, neuropeptid Y je jedna mala, pokvarena baraba koja uvećava potrebu za prostim šećerima. To nije loše za našeg pećinca, jer će verovatno naći neke bobice u šumi, ali šta je sa nama?
E, ovo je sad suština ovih modernih dijetica, koje srećete na svakom koraku: usporen metabolizam, žudnja za lošom hranom, uvećano lučenje stresnih hormona, gubitak mišićne mase. Ne zvuči baš dobro, zar ne?
Istina jeste da se ne radi o brojkama, da se ne radi o gubitku težine, radi se o gubitku masnoće! Radi se o promeni načina života. Zdrav i dugoročan gubitak masti zahteva vreme, zdrav život i dobre navike.
Još jedna stvar koju bi trebalo da imate u vidu jeste da dugoročne aerobne aktivnosti nisu najbolji način za gubitak telesne masnoće. Iako je aerobni optimum zaista bitan, postoje i drugi načini za njegovo postizanje: na primer, intenzivan težinski trening, sa vrlo kratkim odmorima. Ovo će i stimulisati mišićni rast, ali i umanjiti katabolizam. Dodajte ovome i kvalitetnu ishranu i imate zdravu, stabilnu osnovu za dugoročan gubitak masnoće. Na kraju, istražujte! Ne verujte svemu što čujete, izgradite svoje mišljenje na znanju, slušate iskustva drugih. Postavljajte sebi realne ciljeve. Podrška prijatelja, porodice i drugara u teretani je takođe bitna da vas učvrsti na ovom putu.
Izvor: cutandjacked.com
ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANIhttp://www.ogistra-nutrition-shop.com/index.phpPlaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%
