Tri vrhunska bodibildera-proslosti,sadasnjosti i buducnosti-ponovo prolaze kroz najteze treninge koje su doziveli u zivotu.Upozorenje:ne pokusavajte nista od navedenog kod kuce!!!
Shawn Ray svoje partnere za treniranje jede za dorucak,ali do kraja treninga on nije taj koji trci u toalet.“Nemate pojma koliko zadovoljstvo mi predstavlja dok gledam svog partnera koji gubi i poslednju kap krvi iz lica i zatim trci do toaleta“,kaze dugogodisnji sudija takmicenja Mr. Olympija.“Pokusavam da ga nateram na jedno od sledeceg:Zelim da legne na pod od iscrpljenosti,zelim da otrci u toalet i ispovraca se ili zelim da odustane!Ako ne mogu postici ni jedan od ova tri cilja znaci da je sve sto me je John Brown naucio o profesionalnom bodibildingu tacno.“
U svojim najboljim danima Brown jw bio bodibilder poznat po serijama do iznemoglosti,superserijama i rasponima ponavljanja u tolikoj meri brojnim da bi partneri za treniranje,kao na primer Shawn-u to vreme 17godina star srednjoskolac koji se pripremao za prvo takmicenje-zavrsili u toaletu zbog razlicitog praznjenja.“Njegov stav je bio da je trning boks mec,partneri za treniranje su sparing partneri,a izazivac ne bi trebao biti u stanju stati u ring i suprotstaviti se prvaku.“,Shawn Ray se priseca svog mentora.“Kada bih povratio pomislio bi:Dobro!Dolazis u moju teretanu-od tebe se ocekuje da povracas.Ne zelim da se vesas za mene.Kad odlucis da zelis biti profesionalac uzvratices mi.“I jednog poslepodneva,Shaw se suprotstavio,i posledica njegove odluke i dan danas je najtezi trening koji je ikad doziveo.
Uporedite ovaj trening sa relativnom samocom Dave „Plavokosog bombardera“ Drapera,koji je dolazio u staru Muscle Beach teretanu pre zore zbog treninga za koje kaze da su „istorija u nastajanju“ ili Toma Princea,koji je koristio samostalan rad kako bi se oslobodio demona koji su ga napali nakon neuspeha na 1997 USA Championships.Ova trojica najiskusnijih bodibildera otkrivaju najuzasnije treninge koje su isprobali.
SHAWN RAY(1996.Mr.Olympija,2. mesto)
Najtezi trening:Needham Gym;Anaheim,California,1985.
U svet bodibildinga uveo me je John Brown s kojim sam trenirao.165 centimetara visok,priblizno 80-tak kg tezak,pripremao sam se za svoje prvo takmicenje;on je bio priblizno 185centimetara visok,125kg tezak i pripremao se za treci nastup na Mr. Universe takmicenju.Imali smo dva treninga dnevno:grudi,ramena i ruke ponedeljkom;ledja i noge utorkom.Treninge bismo ponavljali sledeca cetiri dana sve do nedelje koja nam je bila slobodna.Nisam imao pojma,verovao sam da svi tako treniraju.
Svaki put kad bi John u svom mercedesu dosao u teretanu,bila je to potvrda da se njegov predan i tezak rad isplatio.Taj momak se vracao s gostovanja u Evropi pun para,slikaju ga za raznorazne casopise,jede u finim restoranima,nosi super odela,trenira kad zeli-a ne radi.“Covece,njemu stvarno ide u zivotu“,zakljucio sam.“Kad bih bar ja uspeo postici bar deo.“
Nisam bio toga svestan na pocetku,ali on mi je pokazivao kako da dodjem do cilja.Vecina njihovih predavanja je bila u obliku mlacenja u teretani ali koristio se i neznijim nacinima.Jednog jutra me je odveo u World Gym u Venice.Do tad nisam video ni jednog velikog bodibildera sem Johna i cim smo usli u teretanu ugledao sam Rachel McLish.Bertil fox je radio bench press superserije s,cinilo se,milion kolograma.Arnold je razgovarao s Tomom Platzom.Samira Bannouta je fotografisao Artie Zeller.Bob Paris,Mike Christian,Rich Gaspari-teretana je tog dana bila puna najboljih u bodibildingu.
Do trenutka kada smo se vratili u teretanu Needham na nas trening kasnije,istog poslepodneva,bio sam izvan sebe.Bio je dan za noge i poceli smo s cucnjevima.Kao i obicno,John se ne zagreva,jednostavno stavi tri plocice sa svake strane sipke i pocinje sa ponavljanjima,ukupno njih 25.Ja sam mali i slab u poredjenju sa njim,ali danas sam pun snage zato sto sam video sve one profesionalceSpustime se ispod tega sa 30kg sa obe strane.“...sedam,osam,devet...“
John cvrsto veruje u glasno brojanje ponavljanja koja radi partner i obrnuto.Takav rad ne ostavlja nikakve mogucnosti za smetnje.Ako neko pridje nastavite brojati sve dok ta osoba ne ode.Sem toga proveravao me je zato sto je znao da ga u bilo kom trenutku mogu prevariti napravivsi 22 umesto 25 ponavljanja. „...23!24!25!...“
U trenutku kad sam odlozio teg,John se vec okrenuo ka spravi za nozni potisak.Napravimo 25 ponavljanja i onda se vracamo na cucnjeve.Seriju pocinjem sa dve plocice sa svake strane.On je napravio samo 25 tako da i ja,bez obzira na sve,moram doci do istog broja.Obicno bi,kada bi napravio 10ponavljanja,on skinuo par plocica i rekao mi da nastavim.Ali ja danas necu raditi serije sa smanjivanjem kilaze,zato sto on to nece.Napravio sam 5 ponavljanja sa 115kilograma i tu moram stati.
„Pozuri covece“, vice na mene.“Moram trenirati!“Vratim se na svoje mesto i na kraju ipak uspem dogurati do 25.Bum-prelazimo na spravu za nozni potisak,zatim na moju trecu seriju cucnjeva,ali ovaj put s 155kilograma.“...Tri!Cetiri!...“
Odlozim teg,zatim ipak nastavim s vezbom,Ponavljanja su neujednacena,dva ili tri za redom tokom priblizno pet minuta.Na 15moja kolena se tresu,a John se naginje prema meni i vice:“Slabici nikad ne pobedjuju,a pobednici nikad ne odustaju!“
Ta super serija zavrsava konacnom serijom noznog potiska.Dodjem do 10,sidjem sa sprave i otrcim u toalet.Pustam vodu kako bih prikrio zvuk povracanja Big Maca i krompira koji sam strpao u sebe pre treninga.Deo mene zeli odustati ali drugi deo zeli da postane Tom Platz.Moram uraditi sve sto je potrebno kako bih to postigao.Vracam se na spravu za nozni potisak i polagano stavljam stopala na platformu.Predpostavljam da ce skinuti nekoliko plocica i olaksati mi povratak u trening.
„OVDE NEMA MESTA ZA KUKAVICE! 11! 12! 13!...“
Zatim radimo superserije nozne ekstenzije i lezece nozne curlove.Umesto uobicajnih 25ponavljanja po seriji John radi 50.Znam vrlo dobro da nikad ne sme njegov autoritet dovesti u pitanje.Ako pitam:“Koliko ponavljanja?“ automacki ce dodati 10.Ako ga upitam:“ sta sledi?“,ubacice novu vezbu.I zato,nakon njegove serije polagano svoje telo spustam na sediste.Uvek kao manijak iza mene broji moja ponavljanja i istovremeno menja tezine tako da nikada ne znam gdje zapravo pocinjem.Tri lagana ponavljanja!Zatim nova kilaza.Jos tri!Novo povecanje.Kilaza je najverovatnije maksimalna dok pokusavam podici teret,ali jedva da pomicem noge.Osecam jezicke vatre kako se sire od bokova do kolena.Skacem sa sprave i kotrljam se po podu.Ne mogu da ustanem,hodam,da se istegnem.Pogledam iznad sebe u trenutku kad je John stao iznad mene i mogu da procitam sta mu je na umu.“Skloni mi se s puta novajlijo.Zgazicu te ako se ne pomeris.“
Nastaviti s noznim curlovima u tom stanju stvara najgoru bol koju bodibilder moze zamisliti,ali to je upravo ono sto radimo.(Do danasnjeg dana moji treninzi za kvadricepse i bicepse nogu su odvojeni.Jel moguce da to ima veze s ovim iskustvom?)Posle cetvrte super serije nozne ekstenzije/noznih curlova,napravili smo jos sest-sedam obicnih serija noznih curlova.Pedeset ponavljanja sve vreme.
Na kraju,bedra su me podsecala na vodene balone,pred eksplozijom;krv nema kuda.Lezao sam dosta dugo pre nego sto sam dosao koliko-toliko sebi.
DAVE DRAPER(1965. Mr. America,1966.Mr. Universe,1970. Mr. World)
Najtezi trening:Muscle Beach Gym;Santa Monica,California;1963.
Tokom godina sam uspeo stvoriti poprilicno debeo dosije teskih treninga.Znate,tokom cetrdeset godina sam propustio tek nekoliko treninga,i svi su bili teski.Treniranje cije su odlike bezgresna forma i umereni zvucni efekti uvek su definisali moj stil.
Najupecatljivije uspomene na trening vrecaju me u 1960-te godine i Muscle Beach Gym.Ova poznata,voljena teretana,nekad smestena na obali Santa Monice,preseljena je uz podrsku gradskog veca u podrum dotrajalog starackog doma koji se nalazio cetiri bloka zgrada udaljen od obale.Jako dugo,strme i klimave stepenice vodile su u pecinsku rupu u zemlji s dotrajalim zidovima i stropom koji se nadizao i s kojeg je kaptalo proliveno pivo u starackoj menzi koja se nalazila sprat iznad.Gomila starih stvari je ulepsavala sivu atmosferu koje su tri strateski postavljene sijalice,40w jake,bacale art-deco sene na zardjale tegove,bucice,i bodljikave,rucno izradjene,drvene klupe.
Nemate pojma kako sam bio ponosan na to pozoriste i svakodnevnu zivotnu dramu,koja se odvijala ispred mojih ociju.Cisto zlato!Caroliju nisu doneli farmaceuti;vec je dolazila iz duse,vremena,istorije koja je u tom trenutku nastajala,prisutnost nekompromitovane orginalnosti koju ce tek kopirati.
Tih godina sam u teretanu dolazio izmedju 5:30 i 6 sati,dok je grad jos spavao,neobicno zadovoljan zbog ranog starta.Do trenutka kada bih se uputio kuci,mozda bi tek tri ili cetiri spodobe sisle niz stepenice i nevoljno bi pocele raditi na rukama.Volim zvuk tisine;Volim prazan prostor,s obzirom da sam bio sam niko se nije mogao buniti ili negodovati,nije bilo samosvesnosti niko nije odvlacio paznju,nikog nije trebalo oduseviti.
Nalazio sam se u tamnici od 1963.-1966. godine kada su se odigravali moji najtezi treninzi.A ono sto me je teralo napred bila je jedna sasvim druga prica.Nije bilo slave,vec samo glasina o cenjenosti i reputaciji medju „underground“ bodibilderima.Ljudi koji su ziveli u stvarnom svetu samo bi te mrko pogledali:misicav,gubitnik koji se naoruzava misicima i niucemu nije dobar.
Jedan trening tokom tih godina mi se urezao u pamcenje.S vremena na vreme sam imao partnere za treniranje,a jedan od njih Dick Sweet,terao dalje,ohrabrivao me i gurao do onih inace nepristupacnih granica.Na jednom kraju su se nalazili stalci sa nizom bucica 75kg teskih,sa ubitacnim plocicama na krajevima.Te sprave su se dalje mogle otezati uz pomoc 2.5kg teskih plocica s obe strane koje su se vezale s gumicom.Ali taj postupak je zahtevao dvojicu-trojicu momaka,nesto misica i dosetljivost.Podici ih iznad glave bio je znak ludila,a da ne govorimo o drvenoj kosoj klupi na 60stepeni.
Kod treceg ponavljanja trece serija,gumica koja je drzala dodatni teret se otkinula i udarila me u lice.Neko,ko je stajao u mraku se zgrozio.Ukratko nakon toga,2.5kg teska plocica se otkacila;video sam kako dolazi.Uozbiljio sam se.Preostale su mi jos dve serije.A nisam vise imao gumica.Kratak komad spage mi je pomogao do kraja.
Jesam li spomenuo da sam radio superserije?Treninzi bez superserija nisu bili treninzi.Radio sam lateralno dizanje u pretklonu s 30kilograma sa svake strane.Plocice su se ovaj put nalazile sa unutrasnje strane,napukle su,bezopasno ali nezgodno.Nakon svakih tri-cetiri ponavljanja palac ili kaziprst bi zapeli u rascep.I zbog toga sam se uozbiljio.Dobro da na tom delu nema puno nervnih zavrsetaka i da je trening lak inace ga nikad ne bih zavrsio.
I ono sto sam jos trebao uraditi bilo je uspravno dizanje s rdjavim,ugodno savijenim tegom iznad bare piva i bocne laterale sa 25 kilograma sa svake strane.Ti tegovi su bili cvrsti i balansirani poput trofeja,najbolji u kuci.
TOM PRINCE(1997. NPC Nationalc Heavyweight i apsolutni pobednik
Najtezi trening:Gold Gym;Boca Raton,Florida;1997.
Nakon sto sam 1997.godine pobedio,treniranje je za mene dobilo jedno potpuno novo znacenje.Svaki trening je postao najvaznija stvar koju sam cinio.Morao sam da se otarasim onih demona,onih glasova koji su mi saputali:Znaj...ako si star,star si.Zasto zelis da nastavis da se bavis ovim?Odustani covece!
Iako sam jeo manje i radio vise kardio vezbi nego ikad u zivotu,treninzi tokom tri meseca koji su doveli do pokajanja na takmicenju 1997.Nationals bili su najbolji u mom zivotu.
Ali jedan trening se izdvaja medju njima.Florida u avgustu, 30stepeni-savrsen dan.Ne mogu da docekam da stignem u teretanu i bacim se na tegove.U sedam sati ujutru teretana Golds Gym u Boca Ratonu poprilicno je prazna.“Ja sam stvaram atmosferu.“,rekao bnih svojim prijateljima kada me pitaju zasto bas tamo treniram.Danas je dan za grudi i zato se zagrevam sa tri serije s velikim brojem ponavljanja na spravi za potisak iz sedeceg polozaja.Zglobovi mi uvek kazu u kom smeru ce se odvijati trening,a za sad se osecam savrseno.
Moja prva,prava vezba je koso dizanje dvorucnog tega pod uglom od 45 stepeni. 70 kilograma teska sipka izgleda kao da leti iz mojih ruku;115kg slicno 70kg;155kg i jos uvek je lako.Natovarim sipku na 210kg i uhvatim momka po imenu Neil da mi pomogne podici teg.Visok 195cm i tezak 140kg,on je jedina osoba kojij mogu poveriti zadatak promatraca.Najveci broj ponavljanja koji sam napravio sa ovom tezinom je 8 ali prvih nekoliko se cini lakim.Nakon 11 ponavljanja ostavim teg i sednem.Neil se iscudjava.
Sledece dve serije su bile vise manje jednake.Sipka eksplozivno krece prema gore i sve seda na svoje mesto,kao da radim na Smith spravi,a ne s dvorucnim tegom.Kad je sve savrseno izbalansirano dovoljno je pogurati proces.S 230kg napravim sedam ponavljanja,dva vise nego sto sam pre napravio.Lezeci na klupi pre sledece serije buljim u sipku.“Ne postoji niko u svetu ko isto u ovom trenutku radi“kazem samom sebi.“Niko.“Napravim tri ponavljanja s 250kg pre nego sto mi Neil priskoci u pomoc s preostala dva.
Seadnem i Neli me posmatra.“Mislis li da je stari Orville Burke trenutno u teretani i da dize 250 kg?“upitam ga.
„Ne,“odgovara.“Orville najverovatnije radi sa 230 kg.“
Zatim sledi potisak sa bucicama na kosoj klupi pod 30 stepeni.Ono sto volim u vezi s ovom teretanom jeste to sto stalak za bucice ide do 100 kg,ali one iznad 65 su prasnjave.Podignem one od 90 kg tezine i radim jos 12 prelepih ponavljanja.Odmaram se vise nego izmedju serija,ali jednostavno,to mi je najdrazi nacin treniranja:polagano i tesko.Ne uzdisem,pa se cak ne moram ni napumpati,ali u ramenima,laktovima i grudima osetim pravu napetost.Treniranje sa velikim tezinama je slicno osecaju kad vas neko prebije:sve vas boli i sve je napeto.
Nakon pet minuta zgrabim 100 kg teske bucice i napravim osam ili devet oklevajucih ponavljanja.Buduci da nema vecih tereta,zadrzavam se na ovom neko vreme.Boze,teske su.Samo da ih podignem,stavim na kolena,naslonim se i podignem ih na ramena treba mi puno energije.Zavrsavam zadnje ponavljanje i spustam tegove,ali onaj u desnoj ruci promasuje koleno i zavrsava na podu zahvativsi stranu stopala.Kasnije otkrivam da mi je carapa natopljena krvlju.
Uvek planiram prve dve vezbe i zatim se oslanjam na instinkt i danas se iz tog razloga vracam na spravu za sedeci potisak,ovaj put stavljam 6 plocica na svaku stranu.Cak i sa tom tezinom,sprava omogucava misicima stabilizatorima da odmore.Ja samo guram.
Pocinjem se gubiti,ali predamnom je jos jedna vezba,ili dve:superserija zgibova s teretom i cable crossover.Dve plocice vise na mom ramenu dok savijam laktove i spustam se u prvi zgib.Sve sto osecam je napetost iz ramena u u rame.Prokletstvo,ovo je tesko.Guram na dnu,ali napetost me pritiska.Sidjem,sklonim tegove i nekoliko minuta istezem grudne misice.Vratim se na vezbu i nekako napravim 16-17 ponavljanja.
Bez odmora,prilazim kablu kako bi radio crossover,stiscuci i jedan i drugi snazno na dnu.U kombinaciji sa zgibovima,ova vezba zaista pocinje pumpati misice grudnog kosa.A sada je sve u glavi:Ok ,ovo je vrlo visok broj ponavljanja,ali tezina je nesto manja,tako da nece biti u toj meri tesko.Gori,ali znate da ce se teg pomaknuti ako pocnete gurati,tako da pokusavate nastaviti taj osecaj gorenja
.Nakon tri superserije,odlazim,a cetiri dana kasnije nestaje bol.
CASOPIS FITNESS broj 14
ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i DODATAKA ISHRANIhttp://www.ogistra-nutrition-shop.com/index.php
Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10% 
