ja bih samo pitao ove koji nikad ne pojedu voćku, ne popiju mleko, neki alkohol i sl., koliko dugo su na tom režimu?
da li je u pitanju par meseci ili par godina takvog isposničkog režima?
pitam jer je i mene ranije držao taj fanatizam ali psihički je to teško podneti duži vremenski period... onda ili neko prsne skroz i vrati se na 90% junk ili, ako je malo pametniji, shvati da je ključ svega u umerenosti... 1-2 voćke dnevno, do nekih 0,5l mleka, malo alkohola kad se izađe, parče torte na nekom rođendanu i sl, siguran sam da neće poremetiti nekog ko ne cilja 5% BF, ukoliko je ostatak dnevne ishrane čist... garantujem da nikakvu razliku neće videti, samo će psihički biti smireniji jer neće 24h dnevno razmišljati o tome kako će za dve nedelje junkovati sa 2 porodnične pice, celom tortom i izvaliti se ko krme u krevetu i preživati, pritom misleći da je to mnogo bolje nego biti umeren svakog dana... šta znam, ja nemam nikakav "junk day", junkujem gotovo svakodnevno, na nekih 4000 kalorija dnevno, u proseku mi jedno 500 (možda čak i više, ovo je otprilike) dođe iz "junka" (voće, mleko, poneko pivo, neka malo lošija klopa, kafa sa punomasnim mlekom (jer kao što je neko već rekao, ono malomasno i nije mleko već voda, a vodu neću da kupujem, imam je jeftinu iz vodovoda) i sl) ali zato nikad nemam one napade kad mi dođe da stučem celu tepsiju bureka i balavim kad prođem pored neke poslastičarnice... opet, ne govorim o ljudima koji jure 5% BF, takmilčarima i sl. (a i oni su na takvom strogom režimu svega par nedelja pred takmičenje), već o klincima koji su godinu-dve u ovome i kojima je cilj da ok izgledaju, a takvi su jedno 90% ovih koji ovde postavljaju pitanja... ipak drugačiji efekat na psihu ima to kad znaš da možeš da pojedeš nešto ali umereno, nego kad znaš da 2 nedelje ne smeš ni kap kečapa... ipak je zabranjeno voće najslađe... moje mišljenje, nek radi ko kako hoće...
