Obicno kada udjete u prodavnicu sportskih suplemenata,i zelite da kupite whey protein (jel ste culi da je to najbolje-STO JE TACNO!),prvo sto Vam zapadne za oko,a i mnogi "strucni" prodavaci vam odmah uvale 100% WHEY PROTEIN.Mora da Vam bude jedna stvar jasna a to je da TAKAV PROTEIN NE POSTOJI-NITI JE SURUTKU MOGUCE FILTRIRATI DO TE MERE.POkusati cu na ovaj kratak nacin da Vam objasnim o cemu se radi.Naime,stepen filtracije surutke (postoji nekoliko vrsta i metoda,sto u ovom slucaju i nije toliko bitno) je faktor koji odredjuje cistocu nekog proteina.Pa tako mozete da imate WHEY protein sa 68-70 % cistice (ne zelim da imenujem brendove),ali takav protein je ugavnom loseg kvaliteta kada je u pitanju kakvoca same surutke proteina i ima nekoliko nacina da se razlika izmedju njega (loseg) i nekog drugog koji je bolji vidi i prostim okom,ali posto je obicno kasno za to kada kupite jer morate da ga otvorite onda treba da naucite da citate SUPLEMENT FACTS.Na mnogim proteinima pise da su mesavna isolata i koncnetrata,koncnetrata i isolata td itd itd,ali da bi odredili % (jer sto veci % cistioce to je kvalitetniji protein) pa tako npr na ISOLATU kod kojeg obicno nemozete da pogresite a mozete i sami da se uverite citajuci njegv supl facts (jer ne odredjuje samo cena kvalitet).Proteini se dobijaju propustanjem kroz dugacke cevi od nerdjajuceg celika, iznutra oblozenih spiralno izradjenim filtrima. Konacno procscavanje filtrovane mesavine vrsi se pomoću jonskih izmenjivaca.Elem,prirodne belancevine su najteze za varenje; hidrolizati di- i tripeptida su najfizioloskiji oblik, jer su bioloski odmah raspolozivi zakoriscenje. Di- i tripeptidi se apsorbuju brze cak i od aminokiselina, jer za njih u crevima postoje specificni transportni sistemi, nastali tokom evolucije, zbog vrlo specifičnih razloga. Naime kada su dve ili vise aminokiselina medjusobno povezane peptidskim vezama u peptide, one postaju prenosioci bioloskih informacija. konfuzno zar ne?Ok resimo jednom to za sva vremena i znacete sve sto vam je potrebno da znate o glavnim razlikama izmedju proteina surutke, kao sto su
razlike izmedju WPC (Whey Protein Concentrate) i WPI (Whey Protein Isolate).
Whey Protein Concentrate (WPC):
Prva generacija proteina surutke koja je u svom sastavu imala 30-40% proteina. Imala je veoma visok sadrzaj laktoze, masti i pepela.
U stvari, WPC su vise koristili u industriji hrane nego sto su to cinili sportisti. Danasnji koncentrati sadrze 70-80% proteina, kao i manju kolicinu laktoze i masti.
Mnogi ljudi smatraju da je WPC sam po sebi losiji od izolovanog proteina surutke (Whey Protein Isolate- WPI).
Ovo je jedna velika glupost. Iako WPC sadze manje proteina u procentima od WPI, WPC visokog kvaliteta sadrze vise ostalih, veoma bitnih faktora, kao sto su IGF-1,
TGF-ß1 i TGF-ß2. Takodje, sadrze mnogo vise fosfo-lipida, razlicite bio-aktivne lipide poput CLA, a veoma je bitno i to da je udeo skupa immunoglobulina i
lactoferrina mnogo veci kod WPC nego kod WPI. Iako jos nije naucno potvrdjeno da ova jedinjenja koja se nalaze u kvalitetnom WPC imaju direktan uticaj na misicnu masu i performanse,
dokazano je da mogu da poboljsaju imunitet i zdravlje creva, a ima i jos mnogo drugih pozitivnih efekata kako na sportiste tako i na "obicne" ljude.
Ono sto ljude odvraca od WPC je upravo taj manji procenat proteina, i nesto veci udeo laktoze i masti nego kod WPI.
Ipak, nikako se ne sme zakljuciti da je svaki WPC u startu odmah slabiji od bilo kog WPI.
Dosta zavisi i od ciljeva osobe. Na primer, neki ljudi ne tolerisu laktozu, ili paze na apsolutno svaki uneti gram masti, dok ce drugi ipak vise biti zainteresovani u
potencijalno povoljne efekte ostalih jedinjenja WPC-a.
Whey Protein Isolate (WPI):
WPI generalno sadrze 90-96% proteina. Proces obrade proteina surutke kako bi se odstranila laktoza i masti je vrlo slozen. Od velike je vaznosti da protein
ostane bioloski aktivan. Odrzavanje prirodnog stanja proteina je esencijalno kako bi se zadrzala sva anti-kancerogena i zdravstveno korisna svojstva.
Protein mora biti obradjen pod niskim temperaturama i u baznom okruzenju (niska pH vrednost).
Najveca pogodnost WPI je u tome sto sadrze vise proteina a manje laktoze, masti i pepela od WPC. Medjutim, do sada bi vec svima trebalo biti jasno
da sam procenat proteina nije jedini faktor koji odredjuje kvalitet istog.
Uzmimo za primer Ion Exchange WPI. Ion Exchange WPI sadrzi najveci procenat proteina od svih izolata. Da li ga to cini najboljim izolatom?
Odgovor je negativan. Ipak, mnogi proizvodjaci i prodavci ga i dalje predstavljaju kao "sveti gral" proteina surutke.
Ion Exchange se pravi od koncentrata koji prolazi kroz "ion exchange" proces kako bi se dobio WPI. Proces zaista zvuci fascinantno, ali postoje mnoge negativne
stvari vezane za njega. Kao sto smo pominjali ranije, protein surutke je kompleksan protein koji se sastoji od mnogo frakcija peptida koje imaju razlicit i jedinstven
uticaj na zdravlje i imunitet svakog od nas. Neke od frakcija su zastupljene u veoma malim kolicinama.
U stvari, upravo su te frakcije ono sto protein surutke cini jedinstvenim proteinom. Na zalost, zbog prirode ion exchange procesa, najvaznije frakcije proteina
se izgube ovom metodom pravljenja WPI. Ion exchange WPI obicno sadrze oko 70% i vise beta-lactoglobulin-a (najmanje interesantna frakcija, koja je takodje povezana
sa alergijskim reakcijama kod nekih ljudi), i dosta manje bioloski aktivnijih i interesantnijih frakcija.
Dakle, pozitivne strane jednog Ion Exchange WPI su veci udeo proteina u ukupnoj tezini, ali te pozitivne strane dolaze sa odredjenom cenom.
Da bi se stvorio takav WPI mnogo vaznih frakcija proteina se izgubi u proizvodnji istog. Po mom misljenju, cena za veci udeo proteina je previsoka,
narocito uzevsi u obzir da je razlika procenta proteina izmedju Micro Filtered WPI i Ion Exchange WPI minimalna.
Kao sto ste mogli i da pretpostavite, sada nastavljamo sa pricom o Micro Filtered WPI.
Tehnike koje se danas sve cesce koriste za proizvodnju WPI su sledece: Cross Flow Micro Filtration (CFM), Ultra Filtration (UF) , Micro Filtration (MF),
Radial Flow Chromatography (RFC)...
Verovatno jedan od najpoznatijih nacina za dobijanje Micro Filtered WPI je CFM®.
Ovaj metod koristi niske temperature pri obradi i omogucava stvaranje WPI sa 90% i vise proteina, sa vrlo malo laktoze i masti.
Ono sto je jos bitnije je da se pri obradi ne gubi ni jedna od vaznijih frakcija proteina surutke.
CFM® je prirodan proces koji koristi high-tech keramicke filtere, za razliku od ion exchange procesa pri kome je potrebno prisustvo dve hemijske supstance:
hydrochloric acid i sodium hydroxide. CFM- WPI takodje sadrzi vise kalcijuma, a manje kolicine natrijuma.
Hydrolyzed proteini se vracaju na scenu. Vecina citaoca se seca da su ljudi poludeli za ovim proteinima kad su izasli u prodaju pre par godina, ali vec posle
nekoliko meseci prodaja je drasticno opala. "Hydrolyzed" jednostavno receno znaci da je protein delimicno "razbijen" u razlicite peptide.
Upravo zbog toga sto je protein "razbijen", absorpcija je brza, sto moze da ima pozitivne efekte u odredjenim slucajevima.
Dali Hydrolyzed proteini predstavljaju bolji izvor proteina od WPC ili WPI sigurno je neosporna cinjenica.
Bez obzira na to, glavni razlog zbog kojeg Hydrolyzed protein nije postao mnogo zastupljen je zbog ocajnog ukusa i veoma visoke cene.
DAKLE-ne postoji 100% whey protein i MARKETING je cudo, a protein surutke je fenomenalna stvar zbog vise razloga, ali vam nece natrpati gomilu misica u ultra kratkom vremenskom periodu.
Takodje, preporucujem vam da pratite najnovija desavanja i dodatke koje ce sadrzati proteini surutke sledece generacije tj rekao bih text od Milosa Sarceva-BUDUCNOST industrije SUPLEMENATA-AMINO KISELINE:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.com/2011/06/sarcev-buducnost-industrije-suplemenata.html