Intervju: Srdjan Mrvaljević, vicešampion sveta u Judo-u za Borilački klubwww.borilacki-klub.comVicešampion sveta u džudou, Srdjan Mrvaljević je za Borilački klub govorio o svojim počecima, medalji sa svetskog prvenstva, planovima…
Srdjan Mrvaljevic 05 Intervju: Srdjan Mrvaljević, vicešampion sveta u Judo u za Borilački klub
A mladima poručio da se ne bore za medalje i rezultat nego da uživaju u borbi i strasti koju borba donosi.
Srđan Mrvaljević je rođen 16.04.1984. godine u Beogradu. Član je Džudo reprezentacije Crne Gore i njen najuspješniji džudista. Višestruki je prvak države i Balkana. Nakon povrede kolena i dve teške operacije uspeo je da se vrati u svetski vrh i osvajanjem srebrne medalje na posledenjem prvenstvu sveta za seniore, upiše svoje ime u istoriju ovog sporta.
NAJZNAČAJNIJI REZULTATI:
* Bronzana medalja na Evropskom prvenstvu za juniore 2002.
* Zlatna medalja na Evropskom prvenstvu za juniore 2003.
* Srebrna medalja na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore 2006. godine u Moskvi
* Tri bronzane medalje na Svetskim Kupovima (Budimpešta 2003, Budimpešta 2004, Boras 2006)
* Dve bronzane medalje sa Gran-Prix turnira (Hamburg 2005, Roterdam 2007)
* 9. mesto na Olimpijskim Igrama u Pekingu 2009.
* 5. mesto na prvenstvu svetau 2009.
* 2. mesti na prvenstvu sveta 2011.
Prvi kontakt sa borilačkim veštinama. Kako i kada si počeo da treniraš?
Sala judo kluba Rekord je udaljena 2 min. od moje kuće, a otac mi je osnivač i trener tog kluba, tako da sam već sa 4-5 godina imao prvi kontakt sa tatamijem. Naravno to je prvo bilo prevrtanje, trčanje i odlicna zabava za jednog četvorogodisnjaka, a kasnije ispostavilo se i životni put.
Da li se sećaš prve osvojene medalje?
Da. Prvu medalju sam osvojio u Nišu, kako sam bio jako mali i lagan nisam mogao da udjem u kategoriju do 24 kg, srećom bio je još jedan mališan sa sličnim problemom pa su nas pustili da se borimo. Ja sam izgubio i dobio srebrnu medalju, mojoj sreći nije bilo kraja. Tačno se i sada sećam kako je izgledala, neverovatno.
Na poslednjem svetskom prvenstvu ostvario si izvanredan rezultat osvojivši srebro. Da li si to očekivao?
Ne. U konkurenciji 136 zemalja nisam imao pravo ništa da očekujem osim da ne razočaram sebe i loše se borim. O medalji i rezultatu nisam razmišljao, moj jedini cilj je bio da kada napustim tatami znam da sam dao sve od sebe u tom meču. Ispostavilo se da je to bilo dovoljno da pobedim 5 vezanih mečeva i 6. izgubim, napravivši tako najveci uspeh u karijeri i osvojivši prvu medalju sa prvenstva sveta u olimpiskim sportovima za svoju zemlju.
Da li si zadovoljan nastupom u finalu?
Jesam, znam da nisam mogao vise. Bio mi je to 6. meč i bio sam dosta izmorem. Možda bi u nekom drugačijem rasporedu borbi imao više šansi protiv Koreanca Kima, ali ovaj put je potpuno zasluženo pobedio.
Kako izgleda jedan tvoj dan kada se spremaš za velika takmičenja?
Uglavnom oko 6-7 ujutru imam lagani futing, doručak, prvi trening je u teretani, ručak, odmor, dok je drugi trening posvećen judou odnosno borbi. Tehniku vežbam samo u periodima kada nemam takmičenja, posle toga sledi večera i spavanje oko 23-00 h.
Imaš li tremu pred važne mečeve?
Imam tremu nekada i pred trening. Ipak je to mnogo teška borba koja zahteva veliku koncetraciju da ne bi došlo do povreda i mislim da je ta trema uzrok prevelike fokusiranosti i želje za pobedom. Naravno, sve to nestaje odmah posle prvog hvata.
Neka zanimljiva anegdota sa treninga, takmičenja…
Ima dosta anegdota… Jednom sam kao junior na turniru gušio protivnika, on je zaspao sto je automatski pobeda. Kada su ga probudili on je poskočio i krenuo ponovo da se bori kao da se ništa nije desilo, jednostavno bio je izgubljen i nije se ničega sećao, sto je bilo vrlo smesno i zanimljivo publici. Naravno, sudije su mu odmah potom objasnile šta se desilo i sve je bilo ok.
Da li ti je neki protivnik ili borba ostala u posebnom sećanju i zašto?
Svakako da je to bilo 2002. godine kada sam na juniorskom prvenstvu evrope radio sa Belorusom meč za 3 mesto. Ceo meč sam gubio i dobio bas dobre batine, 30 sekundi pre kraja plasirao sam tehniku i napravio jedan od najefektivnijih ippona na tom takmičenju čime sam pobedio i osvojio treće mesto na prvenstvu Evrope. Mislim da sam tada bio najsrećniji čovek na svetu
Šta misliš o novim takmičarskim pravilima u džudo-u?
Mislim da su nova pravila dosta bolja. Judo je brzi, borba je čistija i dosta razumnija publici, takodje postala je televizičnija tako da se judo sve više prenosi na televiziji što je jako dobro za razvitak sporta.
Kako bi ocenio uslove za treniranje na ovim prostorima?
Uslovi su dosta lošiji nego u ostalim zemljama. Sportske velesile imaju mnogo bolje sisteme sporta, od selekcije dece, kvantiteta, sportske infrastrukture, stručnjaka, sparinga, medikamenata… Jednostavno, mnogo su bogatiji, ulažu više i imaju sistem sporta koji stalno unapredjuju.
Kvalitet džudo-a u regionu i kako do više medalja na velikim takmičenjima?
Definitivno je da su deca u našem regionu zdrava i borbena što je jako dobar potencijal. Problemi nastaju na prelasku iz juniora u seniore, tada jednostavno klub, savez, država ne mogu da odgovore njihovim zahtevima i potrebama zbog čega se mnogi okreću lakšim i unosnijim stvarima, odnosno napuštaju sport. Mislim da bi za napredak u judou bila potrebna mnogo veća ulaganja i mnogo bolji sistem sporta i naravno vreme u periodu od 4-6 godina. Mislim da naš region ima sjajne pojedince sa obzirom koliko zaostajemo u svemu za svojim konkurentima širom sveta.
Kog stranog džudistu najviše ceniš i zašto?
To je gruzijac koji se bori za Grcku Iliadis Ilias. Za mene je on najbolji judista današnjice i moj veliki prijatelj
Uzor u sportu i uzor u životu?
Nemam uzore, imam neki svoj stil borbe i ne kopiram nikoga. Što se života tiče uzor mi je svaki čovek koji profesionalno radi svoj posao ima normalan život i porodicu.
Najdraža pobeda i zašto?
Najdraža pobeda mi je na zadnjem svetskom prvenstvu protiv brazilca Leonarda Gulihiere. Posle te pobede znao sam da sam ušao u istoriju i da se dvadesetogodišnji rad isplatio. To je poseban osećaj.
Najteži poraz?
Na olimpiskom igrama u Pekingu, četvrti meč protiv holandjanina tada zvaničnog prvaka sveta Elmonta, izgubio sam na produžetke svojom greškom, a bio sam mnogo bolji u meču. Pobeda bi me vodila medju 4 najbolja i imao bih dve šanse za medalju, ovako sam završio najvecu sportsku smotru na 7. mestu.
Planovi za budućnost?
Planovi su vezani za olimpijadu u Londonu, želim medalju.
Da li medalja sa OI realnost?
U judou ništa nije realno,ali je sve moguće, kao u životu. Ne mogu da obećam medalju, ali mogu da obećam da ću dati sve od sebe da je donesem.
Najteži i najlepši trenutak u životu?
Najteži smrt moje majke Mare i dve teške operacije kolena, a najlepši još uvek traje icon smile Intervju: Srdjan Mrvaljević, vicešampion sveta u Judo u za Borilački klub , Srebro sa Prvenstva Sveta.
Koju borilačku veštinu pored judo-a najviše ceniš i da li pratiš druge borilačke sportove?
Volim da pogledam slobodno rvanje, profi boks i ultimat fajt (MMA).
Poznato je da se mnogo vrhunskih džudista oprobalo u MMA i ostvarilo zapažene rezultate. Da li si razmišljao da jednoga dana kreneš njihovim stopama?
Što se tiče MMA, za sada nemam te ambicije,ali nikad se ne zna. Možda po završetku karijere,ako bude neka ozbiljnija ponuda oprobam sebe i u tom sportu
Interesovanja van treninga?
Volim dobar noćni izlazak sa prijateljima, fudbal, stoni tenis, pecanje…
Šta je za tebe dobar provod?
Volim izlaske, imam dosta drugova i drugarica, za mene je dobar izlazak uvek kad izadjem,verovatno zato što retko izlazim i onda kad god izadjem meni bude fenomenalno
Gde vidiš sebe nakon takmičarske karijere?
Za sada ne razmisljam o buducnosti. Bavicu se onim sto budem tada hteo a nadam se da će biti bar delom vezano za sport
Šta bi poručio mladima koji tek počinju bavljenje borilačkim veštinama?
Poručio bih im da budu uporni, da se ne bore za medalje i rezultat nego da uživaju u borbi i strasti koju borba donosi. I da kada god izadju na strunjacu, ciradu, ring, octagon, budu svesni da ako daju sve od sebe oni su već pobednici, ishod je nebitan.
Borilački klub se zahvaljuje Srđanu Mrvaljeviću na vremenu izdvojenom za ovaj intervju i nadamo se da ćemo i nakon OI u Londonu imati lep povod za razgovor.
Tema: Intervju: Srdjan Mrvaljević, vicešampion sveta u Judo-u (Pročitano 1849 puta)