U predhodnim tekstovima bilo je vise reci o anatomskim karakteristikama misica,tako da bih u ovom zeleo da vam skrenem paznju na neke fizioloske aspekte kao sto su metabolizam I energetski promet.
Sama rec METABOLIZAM predstavlja promene u organizmu,tj.proces kojima podlezu hranjive materije I procese pretvaranja energije hrane u druge oblike energije.Znaci svi procesi rasta,razvoja,obnove…su procesi metabolizma. Metabolizam se generalno moze podeliti na katabolizam I anabolizam.
Katabolizam predstavlja process razgradnje materija bilo hranjivih u cilju apsorpcije I transporta do celija,bilo razgradnje samih organskih materija u metabolickim procesima oslobadjanja energije.
Anabolizam obuhvata process sinteze(stvaranja) gradivnih I energetskih materija.Zahvaljujuci njemu organizam raste I obnavlja se.Za ove procese potrebna je energija koja se opet dobija katabolizmom.
Jos jedna bitna stvar kada je u pitanju metabolizam je bazalni metabolizam.
Bazalni metabolizam predstavlja promet energije koji je neophodan za odrzavanje svih zivotnih funkcija u mirovanju I budnom stanju.Poznavanje vrednosti bazalnog metabolizma jako su bitne kada su u pitanju programi dijetalne terapije u cilju regulisanja telesne mase,a I u programima ishrane u svim sportskim granama kako vrhunskog tako I rekreativnog sporta.
STA MISIC TROSI? Rezultati neke fizicke aktivnosti zavise od raznih faktora,a narocito od energetskih potreba od pocetka pa do kraja tog rada.Kako ce se ove potrebe zadovoljiti zavisi od vrste aktivnosti,njenog intenziteta,trajanja,I na kraju od samih aerobnih I anaerobnih mogucnosti samog organizma.
Jedina energija koju misic direktno koristi je ATP(adenozin tri-fosfat).Sve ostale vrste energije (ugljeni hidrati,masti) koriste se za sintezu tj. dobijanje ATP-a.Znaci ATP je osnovni izvor energije misicne kontrakcije.
Kolicine ATP-a su u misicu tolike da omogucavaju maksimalan rad 2-3 sec sto bi recimo znacilo svega nekoliko ponavljanja podizanja submaksimalnog opterecenja u bodibildingu.Da bi misicna aktivnost mogla nesmetano da se odvija potrebno je stalno prisustvo ATP-a.Iz tog razloga u akciju stupa KrP(keratin fosfat)koji resintetise(obnavlja) ATP koji je sad potrosen I naziva se ADP(adenozin difosfat),dajuci mu fosfatnu grupu:KrP+ADP>ATP+Kr.Na osnovu ovoga rad se produzava 5-10 sec.
Fosfagen(ATP I KrP) igra znacajnu ulogu u aktivnostima u kojima dominira maksimalna brzina (sprint),I maksimalna sila (dizanje tegova).Ovo bi moglo biti dobro objasnjenje svrhe koristenja kreatina I ATP-a kao sportskih preparata.
Svaki dalji rad trazi resintezu(obnavljanje)ATP-a iz drugih izvora.
Od pocetka misicne aktivnosti odvija se process po imenu glikoliza.Glikoliza predstavlja process razlaganja glikolize(monosaharid) pri cemu se stvara mlecna kiselina.Misicna kontakcija dobija glikozu iz glikogena koji je deponovan u misicnim vlaknima.Smatra se da ovaj process uzima pun zamah za 30 -40 sec.
ATP se moze resintetisati iz anaerobnih(bez prisustva kiseonika) I aerobnih(uz prisustvo kiseonika) procesa.
U zavisnosti od intenziteta I trajanja nekih fizickih aktivnosti kao I od fizicke spremnosti zavisi koja ce se energija koristiti I na koji nacin.
Disanjem I cirkulacijom kiseonik se doprema do celija gde ga one koriste u procesima metabolizma I izmedju ostalog da bi se stvorila energija koja je potrebna svakoj zivoj celiji.
Pri vecim naporima(maksimalnog I submaksimalnog intenziteta) organizam nije u stanju da pokrije svoju potrebu za kiseonikom tako da se energija za takav rad dobija iskljucivo iz anaerobnih izvora,za razliku od radova manjeg intenziteta gde se energija dobija uglavnom aerobnim procesima.
Kada se jedan energetski process iscrpi,energija se dobija iz drugog,tako da se izvori energije koji obnavljaju ATP dopunjuju.Naravno da ovi procesi nisu striktno podeljeni,kad jedan prestane pocinju drugi,vec se preklapaju.U radovima maksimalnog I submaksimalnog intenziteta koriste se ugljeni hidrati,do se u radovima umerenog intenziteta koriste pretezno masti,pri cemu se naravno ne iskljucuje koriscenje ugljenih hidrata.Bodibildig trening u teretani je anaerobnog karaktera,tako da je za ovaj rad dominantan izvor energije za obnovu ATP-a glikogen.
Kda su u pitanju neke ciklicne aktivnosti npr.trcanje,voznja bicikla…u zavisnosti od intenziteta,ako rad moze da traje najvise do dva minutaanaerobni procesi igraju glavnu ulogu.U radovima kojima intenzitet I opterecenje dozvoljavaju da traju duze od 2 minutaaerobn procesi postepeno uzimaju primat.Ako rad traje nesto izmedju tj. oko dva minuta onda bi se moglo reci da je ucesce aerobnih I anaerobnih procesa priblizno jednako.U radovima koji traju dugo(maraton),u kojima se uspostavlja”stabilno stanje” tj. stanje u kojem su odredjene funkcije organizma kao sto su frekvencija otkucaja srca,frekvencija disanja…na konstantnim vrednostima,organizam moze da utrosi onoliko kiseonika koliko mu je potrebno,tako da aerobni procesi postaju dominantni.
Nadam se da je iz ovoga jasnije sta je aerobni ,a sta anaerobni rad.
Moram da priznam da mi je zaista tesko da slozene I opsirne teme kao sto je ova ,priblizim I uprostim kako biste lakes shvatili,I kako bi vam se orvorili neki novi vidici u pravcu treninga ,ishrane I nacina zivota uopste.Nadam se da u tome bar jednim delom uspeva.Na vama ostaje da trosite energiju nap rave stvari.
MISICNE KONTRAKCIJEDa bi se u potpunosti shvatio nacin funkcionisanja covekovog lokomotornog aparata u celosti I funkcionisanja misica pri izvodjenju kako slozenih tako I prostih pokreta potrebno je poci od samog pocetka.Ako moze tako da se kaze,osnovna jedinica pokreta je misicna kontrakcija.
Sama kontrakcija zasniva se na promeni duzine misica.Iz tog razloga generalno postoje tri osnovna rezima rada misica:
1.Koncentricna kontrakcija kada je sila misica veca od sile otpora,tj. misic savladjuje taj otpor pri cemu se misicni pripoji priblizavaju jedan drugom.Misic se skracuje.
2.Ekscentricna kontrakcija –nastaje kada je misicna sila manja od spoljasne sile,pri cemu se misic izduzuje,a pokret vrsi u suprotnom smeru od delovanja sila misica.Pripoji se udaljavaju.
3.Izometrijska kontrakcija pri cemu su misicna sila I sila otpora(spoljasnja sila)jednake po svojim intenzitetima,tako da se pokret ne vrsi.Pri ovim kontrakcijama misic ne menja svoju duzinu,ali menja tonus (napetost).
Pored navedena tri osnovna rezima rada postoji jos nekoliko vrsta kontrakcija kao sto su:
-izokineticka kontrakcija pri kojoj je brzina pokreta tj. kontrakcija ista tokom celog pokreta.Za ovu vrstu kontrakcije potrebne su posebne sprave.
-auksotonicna kontrakcija kada se sila povecava od pocetka do kraja pokreta tj,kontrakcije,sto je vrlo znacajno kada su u pitanju jednozglobni misici.Neke od modernih sprava konstruisane su na ovom principu.
Samo skracenje misica zavisi I od rasporeda misicnih vlakana u njima.Taj raspored je razlicit I moze se podeliti u tri grupe:
1.Misicna vlakna mogu biti postavljena paralelno u odnosu na uzduznu osu I tada grade vretenaste misice.
2.Misicna vlakna mogu biti biti postavljena koso u odnosu na uzduznu osu I tada grade perastu strukturu(unipenatus,bipenatus,multipenatus).
3.Misicna vlakna mogu biti postavljena radijalno.
Misici vretenste strukture su u mogucnosti da se vise skrate nego misici peraste strukture,pri cemu misici peraste strukture imaju sposobnost razvijanja vece sile pri manjem skracenju.
Kao sto je vec receno misici imaju svojstvo da se odupiru I savladjuju spoljasni otpor pri cemu razvijaju odredjenu silu.Ova komponenta (sama kontrakcija) predstravlja aktivnu konponentu misicne sile.
Vezivno tkivo ima osobinu da se opire izduzenju misica(pasivna komponenta),sto cini misicnu elasticnost.Zapravo misic se ponasa kao opruga I pri njegovom izduzenju tezi da zadrzi prvobitan oblik.To znaci da se pri izduzenju misica stvara “energija elasticne deformacije” koja pomaze aktivnoj komponenti tj.samoj koncentricnoj kontrakciji.Ovo je od velikog znacaja kada je u pitanju jedna od tehnika podizanja tegova.O ulozi energije elasticne deformacije misica u treningu govoricu u jednom od narednih tekstova.
MISICI RADE NA VISOKI NAPON Kao sto smo vec rekli,covek ima preko 430 skeletnih misica koji sadrze
250 000 000 misicnih vlakana.Da bi misic uopste mogao da se kontrakuje(skrati) mora da bude inervisan.Inervaciju skeletnih misica vrese tzv.alfa-motoneuroni.Jedan alfa-motoneuron inervise grupu misicnih vlakana.Ovakva funkcionalna Celina(alfa-motoneuron + grfupa misicnih vlakana) cine motornu jedinicu.
Znaci,svaki od nasih misica sastoji se od mnostva malih motora(motornih jedinica),koji se u zavisnosti od potrebe ukljucuju I ikljucuju.
S obzirom da smo pmenuli nekoliko tipova misicnih vlakana,tako postoje I razliciti tipovi moto-neurona koji ih inervisu.
Alfa-motoneuroni sporih motornih jedinica su sitni I imaju malu brzinu provodjenja nervnih inpulsa,za razliku od alfa-motoneurona brzih motornih jedinica cija je frekvencija praznjenja znatno veca.Odatle razlikujemo brza I spora misicna vlakna.
Jedna nervna celija inervise od 4-5 pa do 100 pa I 1000 misicnih vlakana.Sto je broj misicnih vlakana inervisan od jednog motoneuronaa manji,to je pokret tog misica precizniji I finiji( misici oka).
tog razloga koriscenje vecih opterecenja u bodibildingu dovodi do regrutovanja velikog broja motornih jedinica .U nekim slucajevima kada dodje do zastoja u ravitku jacine misica primenjuju se negativna ponavljanja kao jedna od tehnika za prevazilazenje tzv.”neutralne barijere”,tj.nemogucnosti regrutovanja dovoljnog broja motornih jedinica.
Kao sto sam vec naglasio ovo je tek pocetak.U sledecem broju vidimo se sa novim informacijama.Do tad budite vredni
(X) - FITNESS broj 2
ONLINE PRODAJA SUPLEMENTA I DODATAKA ISHRANI www.ogistra-nutrition.shop.com Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10% 
Tema: METABOLIZAM I PROMET ENERGIJE i MISICNE KONTRAKCIJE (Pročitano 4711 puta)