Novembar 30, 2024, 08:11:47 posle podne
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
419.393 poruka u 18.768 tema - 20.980 članova - Poslednji član: mc1212
X3MShop banner

Autor Tema: METABOLIZAM I PROMET ENERGIJE i MISICNE KONTRAKCIJE  (Pročitano 4713 puta)

Van mreže Pedja_Petrovic

  • Admin
  • Super-heavyweight Member
  • ********
  • Poruke: 45.358
  • THE GENERAL OF ARMY
    • Ogistra Suplement Shop
METABOLIZAM I PROMET ENERGIJE i MISICNE KONTRAKCIJE
« poslato: Septembar 19, 2011, 07:30:22 posle podne »
U  predhodnim  tekstovima  bilo  je  vise  reci  o  anatomskim  karakteristikama  misica,tako  da  bih  u  ovom  zeleo  da  vam  skrenem  paznju na   neke  fizioloske  aspekte  kao  sto su  metabolizam  I  energetski  promet.

 

Sama  rec  METABOLIZAM  predstavlja  promene u  organizmu,tj.proces  kojima podlezu  hranjive  materije I  procese  pretvaranja  energije  hrane u  druge  oblike  energije.Znaci  svi  procesi  rasta,razvoja,obnove…su  procesi  metabolizma.

 

Metabolizam  se  generalno  moze  podeliti  na  katabolizam I  anabolizam.

 

Katabolizam  predstavlja  process razgradnje  materija  bilo  hranjivih  u cilju  apsorpcije  I  transporta do  celija,bilo  razgradnje samih  organskih  materija  u  metabolickim  procesima  oslobadjanja  energije.

 

Anabolizam  obuhvata  process  sinteze(stvaranja) gradivnih  I  energetskih  materija.Zahvaljujuci njemu organizam  raste  I  obnavlja  se.Za  ove  procese  potrebna  je  energija  koja se  opet  dobija  katabolizmom.

 

Jos  jedna  bitna  stvar  kada  je  u pitanju  metabolizam  je  bazalni  metabolizam.

 

Bazalni  metabolizam  predstavlja promet  energije  koji  je  neophodan za  odrzavanje  svih  zivotnih  funkcija u  mirovanju  I  budnom  stanju.Poznavanje  vrednosti  bazalnog  metabolizma  jako  su  bitne  kada  su  u  pitanju  programi  dijetalne  terapije u  cilju  regulisanja  telesne  mase,a  I  u  programima  ishrane u  svim  sportskim  granama  kako  vrhunskog  tako I  rekreativnog  sporta.

 

 

STA  MISIC   TROSI?

 

Rezultati  neke  fizicke  aktivnosti  zavise od  raznih  faktora,a  narocito  od  energetskih  potreba  od  pocetka pa  do  kraja   tog  rada.Kako  ce  se  ove  potrebe  zadovoljiti  zavisi  od  vrste  aktivnosti,njenog  intenziteta,trajanja,I  na  kraju od  samih  aerobnih I anaerobnih  mogucnosti  samog  organizma.

 

Jedina  energija  koju  misic  direktno  koristi  je  ATP(adenozin  tri-fosfat).Sve  ostale  vrste  energije (ugljeni  hidrati,masti) koriste  se  za  sintezu  tj. dobijanje  ATP-a.Znaci  ATP je  osnovni  izvor  energije  misicne  kontrakcije.

 

Kolicine  ATP-a su  u  misicu  tolike  da  omogucavaju  maksimalan  rad  2-3  sec sto  bi  recimo  znacilo  svega  nekoliko  ponavljanja podizanja submaksimalnog  opterecenja u  bodibildingu.Da  bi  misicna  aktivnost  mogla  nesmetano  da  se  odvija potrebno je  stalno  prisustvo ATP-a.Iz  tog  razloga  u  akciju  stupa KrP(keratin fosfat)koji  resintetise(obnavlja) ATP  koji  je  sad  potrosen I  naziva  se  ADP(adenozin  difosfat),dajuci  mu  fosfatnu  grupu:KrP+ADP>ATP+Kr.Na  osnovu  ovoga  rad  se  produzava  5-10  sec.

 

Fosfagen(ATP I  KrP) igra  znacajnu  ulogu u  aktivnostima  u kojima dominira  maksimalna  brzina (sprint),I  maksimalna  sila (dizanje  tegova).Ovo  bi  moglo  biti  dobro  objasnjenje  svrhe  koristenja  kreatina I  ATP-a  kao  sportskih  preparata.

 

Svaki  dalji  rad  trazi  resintezu(obnavljanje)ATP-a  iz  drugih  izvora.

 

Od  pocetka  misicne  aktivnosti odvija  se  process  po  imenu  glikoliza.Glikoliza  predstavlja process razlaganja  glikolize(monosaharid) pri  cemu  se  stvara  mlecna  kiselina.Misicna  kontakcija  dobija  glikozu  iz  glikogena  koji  je  deponovan  u  misicnim  vlaknima.Smatra  se  da ovaj  process  uzima  pun  zamah za 30 -40  sec.

 

ATP  se  moze  resintetisati iz anaerobnih(bez  prisustva  kiseonika) I  aerobnih(uz  prisustvo  kiseonika) procesa.

 

U  zavisnosti  od  intenziteta I  trajanja nekih  fizickih  aktivnosti  kao  I  od  fizicke  spremnosti  zavisi  koja  ce  se  energija  koristiti I  na  koji  nacin.

 

Disanjem  I  cirkulacijom  kiseonik  se  doprema  do  celija  gde  ga  one  koriste  u  procesima  metabolizma I  izmedju  ostalog da  bi  se  stvorila  energija  koja  je  potrebna  svakoj  zivoj  celiji.

 

Pri  vecim  naporima(maksimalnog  I  submaksimalnog intenziteta) organizam  nije  u stanju  da pokrije  svoju  potrebu za  kiseonikom tako  da se  energija  za takav  rad  dobija  iskljucivo iz  anaerobnih  izvora,za  razliku  od  radova  manjeg  intenziteta  gde se  energija  dobija  uglavnom  aerobnim  procesima.

 

Kada se  jedan  energetski  process  iscrpi,energija  se dobija iz  drugog,tako  da  se  izvori  energije  koji  obnavljaju  ATP  dopunjuju.Naravno  da ovi  procesi  nisu  striktno podeljeni,kad  jedan  prestane  pocinju  drugi,vec  se preklapaju.U  radovima  maksimalnog  I  submaksimalnog  intenziteta  koriste  se  ugljeni  hidrati,do  se  u  radovima  umerenog  intenziteta  koriste  pretezno  masti,pri  cemu  se  naravno  ne  iskljucuje  koriscenje  ugljenih  hidrata.Bodibildig  trening  u  teretani  je anaerobnog  karaktera,tako  da  je  za ovaj  rad  dominantan  izvor  energije  za obnovu ATP-a  glikogen.

 

Kda  su  u  pitanju  neke  ciklicne  aktivnosti npr.trcanje,voznja  bicikla…u  zavisnosti  od  intenziteta,ako  rad  moze  da traje  najvise  do  dva  minutaanaerobni  procesi  igraju  glavnu  ulogu.U  radovima kojima  intenzitet I  opterecenje  dozvoljavaju  da  traju  duze  od  2  minutaaerobn  procesi  postepeno  uzimaju  primat.Ako  rad  traje  nesto  izmedju  tj. oko  dva  minuta  onda  bi  se moglo  reci  da  je  ucesce aerobnih  I anaerobnih  procesa  priblizno  jednako.U  radovima  koji  traju  dugo(maraton),u  kojima  se  uspostavlja”stabilno  stanje” tj. stanje  u  kojem  su odredjene  funkcije  organizma  kao  sto  su  frekvencija  otkucaja  srca,frekvencija  disanja…na  konstantnim vrednostima,organizam  moze  da  utrosi  onoliko  kiseonika  koliko  mu  je  potrebno,tako  da aerobni  procesi  postaju  dominantni.

 

Nadam  se  da  je  iz  ovoga  jasnije  sta  je  aerobni  ,a  sta anaerobni  rad.

 

Moram  da  priznam  da  mi je  zaista  tesko  da  slozene  I  opsirne  teme  kao  sto  je  ova ,priblizim  I  uprostim kako  biste  lakes  shvatili,I  kako  bi vam  se orvorili  neki  novi  vidici u  pravcu  treninga   ,ishrane  I  nacina  zivota  uopste.Nadam  se  da  u  tome  bar  jednim  delom  uspeva.Na  vama  ostaje  da  trosite  energiju  nap rave  stvari.

 

MISICNE KONTRAKCIJE

Da  bi  se  u  potpunosti  shvatio  nacin  funkcionisanja  covekovog  lokomotornog  aparata  u  celosti  I  funkcionisanja  misica   pri  izvodjenju  kako  slozenih  tako I  prostih  pokreta  potrebno  je   poci  od  samog  pocetka.Ako  moze  tako  da  se  kaze,osnovna  jedinica  pokreta  je  misicna  kontrakcija.

 

Sama  kontrakcija  zasniva  se  na  promeni  duzine  misica.Iz  tog  razloga generalno  postoje   tri  osnovna  rezima  rada  misica:

 

1.Koncentricna  kontrakcija  kada  je  sila  misica  veca  od  sile  otpora,tj. misic  savladjuje  taj  otpor  pri  cemu  se  misicni  pripoji  priblizavaju  jedan  drugom.Misic  se  skracuje.

 

2.Ekscentricna  kontrakcija –nastaje kada  je  misicna  sila  manja od  spoljasne  sile,pri  cemu  se   misic  izduzuje,a  pokret  vrsi  u  suprotnom  smeru  od  delovanja sila  misica.Pripoji  se  udaljavaju.

 

3.Izometrijska  kontrakcija  pri  cemu  su  misicna  sila  I  sila  otpora(spoljasnja  sila)jednake  po  svojim  intenzitetima,tako da  se  pokret  ne  vrsi.Pri  ovim  kontrakcijama  misic  ne  menja  svoju  duzinu,ali  menja  tonus (napetost).

 

Pored  navedena  tri  osnovna  rezima  rada  postoji  jos  nekoliko    vrsta  kontrakcija  kao  sto  su:

-izokineticka  kontrakcija  pri  kojoj  je  brzina  pokreta  tj.  kontrakcija  ista   tokom  celog  pokreta.Za  ovu  vrstu  kontrakcije  potrebne  su  posebne  sprave.

-auksotonicna  kontrakcija  kada  se   sila povecava  od  pocetka   do  kraja  pokreta  tj,kontrakcije,sto  je  vrlo  znacajno  kada  su  u pitanju  jednozglobni  misici.Neke  od  modernih  sprava  konstruisane  su  na  ovom  principu.

 

Samo  skracenje  misica  zavisi  I  od  rasporeda   misicnih  vlakana  u  njima.Taj  raspored  je  razlicit  I  moze  se  podeliti  u  tri  grupe:

 

1.Misicna  vlakna  mogu  biti  postavljena  paralelno  u  odnosu  na  uzduznu  osu  I  tada  grade  vretenaste   misice.

 

2.Misicna  vlakna  mogu  biti  biti  postavljena  koso  u  odnosu  na  uzduznu  osu I  tada  grade  perastu  strukturu(unipenatus,bipenatus,multipenatus).

 

3.Misicna  vlakna  mogu  biti  postavljena  radijalno.

 

Misici  vretenste  strukture   su  u  mogucnosti  da  se  vise  skrate  nego  misici  peraste  strukture,pri  cemu  misici  peraste  strukture  imaju  sposobnost razvijanja  vece  sile  pri  manjem  skracenju.

 

Kao  sto  je  vec  receno  misici  imaju  svojstvo da  se  odupiru I  savladjuju  spoljasni  otpor  pri cemu  razvijaju  odredjenu  silu.Ova  komponenta (sama  kontrakcija)  predstravlja  aktivnu  konponentu  misicne  sile.

 

Vezivno  tkivo  ima  osobinu da  se  opire  izduzenju  misica(pasivna  komponenta),sto  cini  misicnu  elasticnost.Zapravo  misic  se  ponasa   kao  opruga  I  pri  njegovom  izduzenju  tezi  da  zadrzi  prvobitan  oblik.To  znaci  da  se  pri  izduzenju  misica   stvara  “energija  elasticne  deformacije”  koja  pomaze aktivnoj komponenti  tj.samoj  koncentricnoj  kontrakciji.Ovo  je  od  velikog  znacaja  kada  je  u  pitanju  jedna  od  tehnika  podizanja  tegova.O  ulozi  energije  elasticne  deformacije  misica  u  treningu  govoricu  u  jednom  od  narednih tekstova.

 

MISICI  RADE  NA  VISOKI  NAPON

 

Kao  sto  smo  vec  rekli,covek  ima  preko  430  skeletnih  misica  koji  sadrze

250 000 000 misicnih  vlakana.Da  bi  misic  uopste  mogao  da se   kontrakuje(skrati) mora  da  bude   inervisan.Inervaciju  skeletnih  misica  vrese  tzv.alfa-motoneuroni.Jedan  alfa-motoneuron  inervise  grupu  misicnih  vlakana.Ovakva  funkcionalna  Celina(alfa-motoneuron  +  grfupa  misicnih  vlakana)  cine  motornu  jedinicu.

 

Znaci,svaki  od nasih  misica  sastoji se  od  mnostva   malih  motora(motornih  jedinica),koji  se  u  zavisnosti  od  potrebe ukljucuju  I  ikljucuju.

 

S  obzirom  da  smo  pmenuli   nekoliko  tipova  misicnih  vlakana,tako  postoje I  razliciti  tipovi  moto-neurona  koji  ih  inervisu.

Alfa-motoneuroni  sporih  motornih  jedinica  su  sitni  I imaju  malu  brzinu  provodjenja  nervnih  inpulsa,za  razliku  od  alfa-motoneurona  brzih  motornih  jedinica  cija  je  frekvencija  praznjenja  znatno veca.Odatle  razlikujemo  brza  I  spora  misicna  vlakna.

Jedna  nervna  celija  inervise od  4-5  pa  do  100  pa  I  1000  misicnih  vlakana.Sto  je  broj  misicnih  vlakana  inervisan  od  jednog  motoneuronaa  manji,to  je  pokret  tog  misica  precizniji  I  finiji( misici  oka).

 

 tog  razloga   koriscenje  vecih  opterecenja u  bodibildingu  dovodi  do  regrutovanja  velikog  broja  motornih  jedinica .U  nekim  slucajevima  kada  dodje  do zastoja  u  ravitku  jacine  misica  primenjuju  se  negativna  ponavljanja  kao  jedna  od  tehnika  za prevazilazenje tzv.”neutralne  barijere”,tj.nemogucnosti  regrutovanja  dovoljnog  broja  motornih  jedinica.

 

Kao  sto  sam  vec  naglasio  ovo  je  tek  pocetak.U  sledecem  broju  vidimo  se  sa  novim  informacijama.Do  tad   budite  vredni

 

 

(X) -  FITNESS   broj 2

 

ONLINE PRODAJA SUPLEMENTA I DODATAKA ISHRANI


www.ogistra-nutrition.shop.com

 
Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%