E ovako....da vam kazem...Ja zivim u kuci koju je dodelila opstina mojoj majci koju nisam video 20 godi i nasao je pre 4 god..Otac koji je jako bog sa njim ne zivim niti mi je kad dao 1 din za protein niti mu trazim.pored toga.Imam brata blizanaca koji je hendikep od rodjenja.Majka mi se oporavlja od operacije raka,ona ne radi,brat ne moze,ja trazim posao.Zivimo od socijalnog 18000din i deciji 6000din.Pozajio sam brzo para i iskreno da vam kazem dao sam 3200e za ova takmicenja i gd esam napravio obrt???U bosni tj bihacu dobivsi za 1 mesto 100e e sad ja ne radim niti sam radio ovo iz interesa para ali tih 100e bar pokrijem put-farbu za takmicenje.Sto se tice toga da sam siromasan ja to ne krijem.Pozajmio sam mnogo da bih se spremio i sami moji rezultati govore koliko sam krvi propisao trenirajuci i davajuci sve iza sebe.Znaci tu kranticu krema ne pojedem za 1 dan.npr ovd kosta kantica krema dobro 250din i ja to pojedem za 5-7 dana sa velikom kolicinom hleba.Znaci jedem pasulj,buraniju sve kuvano,povrca dosta voca itd...Jedem sve i jedem sada cesto i to obilno.Ja mogu da kazem da sam jako prezadovoljan sto sam napravio od sebe za 4 god i izasao na 7 takmicenja od kojih sam bio 5x prvi(ukljucujuci i prvenstvo vojvodine)2x drugi 1 jedno 5 mesto.I da kazem bog me je pogledao pa ima dobrih ljudi ali u srbiji tesko...pa mi je prosao cv i poslao sam papire i sada samo cekam odobrenej vize i ja odoh za dubai.Jer ovde kao sto rekoh se ne ulaze u sport vec vecinom u drogu.I iskreno draze mi je dati pare za whey hranu aas nego za izlaske-garderobu-kola-itd...To je opet samo moje misljenje.Ja ne izlazim-ne pusim(cigare sam ostavio) ne izlazim..+ pored svega toga ja moram da brinem o mojim najmilijima a ko zivi u kuci i ima dvoriste znaju koliko posla tu ima.Vec sam stavljao na status na fb koliko mi je bilo tesko u jednom trenutku dok su mi trajale pripreme imao sam 2 selidbe prebacivao 6t uglja,riljao bastu mami ,pa kad dodje zima cisti kamin svako jutro sneg drva itd itd...nije sad ja da se zalim na to sve je to sastav moga zivota i necega sto se mora i sto meni nije tesko..jer jedina osoba koja me je gurala je moja majka koja je pozajmljivala pare da bih ja bio spreman za ono sto zelim i volim i radim svim srcem.I naravno...Na svakom od tih takmicenja kad cujes taj aplauz pune sale...Kad stanes na binu i ljudi kad ti vide da zinu u tebe i kazu wow brate...eee to kad osetis onda znas za sta si se zrtvovao..Jer taj pehar-medalju diplomu ne mozes da kupis ..moras da je zasluzis.I nisam ja ponosan sto sam ja sve to osvojio ..sve te pehare i diplome mogu sebi da nabijem u dupe!bitno je da sam uspeo u onome sto sam zeleo i da se tu otvorio jedan novi put za dalje....