Dopinguju se piloti, biznismeni, naučnici, muzičari, pisci...
* Dirigenti koriste beta blokatore, operski pevači kortikosteroide, piloti amfetamine, a književnici i muzičari kokain i marihuanu * Najviše se dopinguju rekreativci u teretanama * Posledica dopinga je i iznenadna smrt
Beograd - Fenomen dopinga odavno nije rezervisan isključivo za sportiste. Stimulativna sredstva koriste i poslovni ljudi, menadžeri, umetnici, ali i sve brojniji korisnici teretana.
Ne postoji organizam na koji doping ne deluje štetno
Nažalost, statistika o rasprostranjenosti dopinga u svim sferama društvenog života ne postoji.
- Statistika o rasprostranjenosti dopinga ne postoji, ali nije tajna da dirigenti koriste beta blokatore, operski pevači kortikosteroide, piloti afmetamine, a književnici i muzičari kokain, marihuanu ili slične socijalne droge. Čini se da je najveći broj korisnika među rekreativcima u teretanama - kaže za Danas Nenad Dikić, generalni sekretar Udruženja za medicinu sporta i direktor Antidoping agencije Srbije.
Osim sportista, koji zbog pritiska bezuslovne pobede zaboravljaju na limite i propise, ni naučnici nisu „imuni“ na doping. Prema rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja britanskog časopisa „Nejčer“, svaki peti naučni radnik, od 1.400 anketiranih, koristi lekove za podsticanje koncentracije i memorije i ostajanje u budnom stanju. Čak 60 odsto onih koji „dopinguju intelekt“ koristi medikament ritalin (metilfenidat), namenjen lečenju dece koja pate od nedostatka pažnje ili hiperaktivnosti. Osim toga, gotovo polovina koristi modafilin, psihostimulativni lek za tretman prevelike pospanosti (narkolepsija, idiopatska hipersomnija). Svaki treći preparat kupljen je putem interneta, a ostali u apotekama, sa ili bez recepta. Isto istraživanje pokazalo je da se 80 odsto ispitanika zalaže za pravo pojedinca da uzima sredstva za dopingovanje radi posla, ali da ih treba zabraniti mlađima od 16 godina.
prema jednoj teoriji, anabolici (muški polni hormoni) iz holivudskih teretana prešli na sportske terene. Dovoljno je, kaže, pogledati glumca Silvestera Stalonea i uporediti ga sa likom Ramba iz 1982. godine. Čini se da je sada zgodniji i muskolozniji. Naravno, u međuvremenu je u holivudske teretane ušao i hormon rasta.
Tvrdnju da opšta populacija koristi sve što koriste i sportisti, naš sagovornik ilustruje podatkom da vlasti u Minhenu troše više sredstva na kontrolu korisnika u fitnes centrima, nego na elitne sportiste. Dikićističe da postoji širok spektar motiva za korišćenje nekog sredstva - veća izdržljivost i snaga, potreba da se odgovori visokim zahtevima... Ipak, čini se da želja da se „pobedi“ tempo života i, na neki način, zaustavi starost - predstavljaju glavne razloge većine sredovečnih ljudi. U starijoj literaturi i anabolici i hormoni „poetično“ su nazivani eliksirima mladosti. S druge strane, želja za povećanjem stvaralačke sposobnosti uticala je da većina umetnika bar jednom u životu proba „nešto“.
- Posledice dopinga po zdravlje su nesagledive i nekad se, nažalost, završe iznenadnom smrću. Ne postoji organski sistem na koji doping sredstva ne deluju štetno, kao i da jedno doping sredstvo može da deluje na više sistema i da dovede do više bolesti - kaže Dikić. On dodaje da lekare najviše brine što su sportisti često okruženi ljudima koji ne misle na njihovo zdravlje, a sportisti razmišljaju o neželjenim posledicama dopingovanja tek pošto počnu da koriste neku supstancu sa liste.
doping sam po sebi, vodi do drugih oblika kriminaliteta. Tako je čuvena Merion Džons završila u zatvoru zbog laganja pod zakletvom, a njen drugi suprug i trener, zbog dopingovanja, dilovanja heroina i proturanja lažnih čekova.
Spektar supstanci i proizvoda koje koriste sportisti za poboljšanje rezultata u takmičenjima sve je širi. Stručnjaci ukazuju da postoji i opasnost upotrebe genetskog inženjeringa u svrhu dopinga.
zbog steroida dolazi do otkazivanja jetre, bubrega i srca. Pri tome se povećavaju srčani pritisak, holesterol, uzrokuje grčeve. Popratni učinci su i paranoja, depresije, pojava akni, snažna dlakavost po tijelu, dok na glavi uzrokuju ćelavost.
Istraživanje provedeno na sveučilištu u Parmi pokazalo je da uzimanje anaboličkih steroida kod muškaraca koji se bave body buildingom u roku dvije godine dovodi do smanjene prisutnosti muških hormona, smanjenja testisa, smanjenog broja spermatozoida, povećanja tkiva dojki te snižavanje koncentracije tzv. dobrog holesterola (HDL) u krvi. Rezultati koje je objavio International Journal of Sports Medicine dokumentuju veći rizik za seksualne probleme, smanjenu plodnost te veći rizik za bolesti srca kod 20 ispitanika koji su uzimali anaboličke steroide. Uz to, uzimanje anaboličkih steroida bilo je povezano s većim izgledima za pojavu depresije, apatije, paranoje, agresivnosti prema okolini te teškoća u porodicnim odnosima
Tema: EFEKTI ANABOLICKIH STEROIDA NA LJUDSKI ORGANIZAM (Pročitano 3203 puta)