Бели мантили
Хитна помоћ: инфаркт као смртоносни бизнис, најпрљавији и најкрвавији новац у историји београдске и српске медицине
Позови да те убију за 80 евра
Иза монструозног пројекта, у чијем центру је лек метализе, стоји фармацеутска фирма Боехрингер Ингелхеим и њени овдашњи плаћеници, српски лекари, који су експериментишући на грађанима Србије, за мизеран, крвав новац број умрлих од инфаркта повећали чак пет пута
Милица Грабеж
У београдској Хитној помоћи постоје два приступа болесницима са срчаним ударом, инфарктом миокарда. Ова два приступа се примењују код највећег броја пацијената, а то су они који су стабилни у почетку (некомпликовани инфаркти). Једна метода је савременија и боља за пацијента, а друга је ризична по живот због задржавања на терену болесника у критичном стању, а уваљује се пацијентима за паре, за провизију којом се подмићују лекари на терену и професори који у томе учествују.
Прва, боља варијанта је катетеризација, најсавременија метода, и то се код нас ради већ пар година у Клиничком центру, а одскора и у Земунској болници, и то тако што се танак катетер уведе преко крвних судова до срца чиме се директно и циљано разбија тромб, заглављен у крвни суд - што изазва инфаркт. Ово није операција на отвореном срцу, него само терапијски проширена варијанта коронарографије, одавно познате дијагностичке методе.
Друга метода је тромолитичка терапија, ињекција недовољно испитаног лека под називом метализе (металyсе), што је једна варијанта стрептокиназе, технологије из прошлог века. Тај лек хемијски разграђује тромб који је изазвао инфаркт. При томе може доћи до разградње по целом организму и фаталних крверења у мозгу, што се релативно ретко дешава, али није занемарљиво.
Не дају брже, плаћени за спорије
Мада обе методе имају своја нежељена дејства, све предности за услове београдске Хитне помоћи су на страни катетеризације, јер се приликом примене метализеа болесник с инфарктом задржава сат времена дуже на месту где је затечен (најчешће у стану). А за свега 10 минута и мање би већ стигао колима хитне помоћи до сале за катетеризацију.
Време се губи на више ствари: 1) док болесник саслуша читаво предавање о основама обе методе, метализеа и катетеризације, 2) док се труди да у (у таквом тешком стању, са често раздирућим болом у грудима и предосећањем непосредне смрти, схвати све то и сам одлучи коју опцију да изабере, 3) док проучи писани материјал на неколико страна, 4) док потпише да је све на његову одговорност, 5) док се уведе друга венска линија за инфузију хепарина, пратећег лека (нормално се уводи само једна венска линија за тренутне ињекције ако су потребне) и 6) најчешће, док се сачека да стигне посебна екипа која даје метализе и 7) док та екипа обави телефонски контакт са центром ове експерименталне студије у Бриселу мобилним телефоном који је добила специјално за ту сврху од фармацеутске компаније, произвођача метализеа. При томе из Брисела може да стигне команда да се тај лек уопште и не да пацијенту, који је онда без икакве потребе чекао у стану уз могућност да умре сваког часа. Чак и ако прва екипа да метализе без чекања друге екипе, и онда се губи најмање 15 минута на остале елементе процедуре, а за то време би пацијент већ био превезен до болнице. Шта тек треба рећи ако се чека друга екипа и када се изгуби и сат времена, а код инфаркта је свака секунда непроцењива. Сваког тренутка прети опасност од смрти пацијента због прекида срчаног рада и тада се спроводи реанимација која ретко успева (пар процената шансе) и пацијент из клиничке смрти прелази у дефинитивну. Поред тог ризичног губљења времена, додатни апсурд је да се за један позив ангажују две екипе тако да су други пацијенти ускраћени за помоћ.
У варијанти катетеризације процедура је оптимално убрзана, болесник се одмах (с једном отвореном венском линијом и најнеопходнијом тренутном ињекцијом, ако је потребна) превози до најближе сале и одмах се врши катетеризација, разбијање тромба. У кругу Београда до сале се стиже за највише 10-15 минута, а метализе се не може започети пре тога времена, чешће се почиње касније, чак и до сат времена. Томе треба додати око пола сата времена да метализе уопште испољи своје дејство. При томе је болесник далеко од болнице и сваки час може да умре. Метализе заиста може да разбије тромб и заиста има смисла, али само онда када не може да стигне до сале за катетеризацију за мање од сат времена, па да се нешто ипак одмах учини. Али то нема везе са београдском Хитном помоћи, где се стиже много брже до сале.
Експерименти на нама
Посебан ризик је то што на терену, тј. у стану болесника, не могу да се обаве сва допунска испитивања која су неопходна да се заиста потврди дијагноза инфаркта, него се метализе даје само на основу ЕКГ-а, који некада даје лажну слику. Такође, на терену не може да се испита могућност искључивања контраиндикација за овај опасан лек с обзиром на то да пацијент може да искрвари. Процедура са том врстом терапије је толико комплексна и деликатна да се такав лек у болници даје тек ако се три лекара сагласе, и то писано, потписом. А у нашој Хитној о свему одлучује један лекар, који по правилу није кардиолог ни интерниста, а при томе нема могућности допунских испитивања да потврди дијагнозу и искључи контраиндикације.
Методу метализеа форсира академик, професор Остојић са Клиничког центра већ дуже од годину дана, целе 2009. године и ове, 2010. године. Већина лекара Хитне помоћи су против методе и бојкотовали су ту иницијативу па је професор Остојић, незадовољан слабим одзивом, извршио додатни притисак. Остојић је преко тадашњег директора Хитне помоћи Лазића оформио посебне екипе укључене у међународну СТРЕАМ студију за испитивање метализеа са центром у Бриселу. Ова студија тестира примену овог лека ван болнице, тако да се експериментише са нашим болесницима од инфаркта у најкритичнијем стању. Остојић је успео чак да наметне да диспечери Хитне помоћи све позиве који личе на инфаркт упућују (набацују) тим екипама за метализе. А ако случајно нека друга екипа налети на инфаркт на терену, она мора, уколико нема контраиндикација за овај лек, да чека у стану болесника док не дође специјална екипа за метализе! Иза овог монструозног пројекта стоји фармацеутска фирма Боехрингер Ингелхеим, произвођач метализеа.
Лекару који учествује у студији за метализе даје се отприлике 80 евра награде, стимулације, по једном болеснику, а техничар и возач деле других 80 евра (колико ли је онда добио Остојић?). О каквом бизнису је реч говори и чињеница да једна ампула метализеа за једног пацијента кошта 1.000 евра.
Већина лекара Хитне помоћи је и даље против ове трговине инфарктом, уваљивања пацијентима горе методе за паре, морбидног чекања у стану болесника с инфарктом, и то онда када је свака секунда непроцењива. Мањина се укључила у студију или због неискуства или под притисцима, или због ирационалног ентузијазма и егзибиционизма, или због похлепе за парама (идући логиком: ако уради 10-20 пацијената месечно, 80 евра по пацијенту, то је 800-1.600 евра, дакле још једна или две плате и више).
Од јула до новембра ове године већ неколико пацијената је умрло због експериментисања са метализеом. Реч је о некомпликованим инфарктима односно инфарктима у релативно добром стању, који осим бола у грудима немају слабост срчаног мишића ни гушење. Такви инфаркти су најчешћи. Док се није појавио метализе у београдској Хитној помоћи, пацијенти који су погођени некомпликовним инфарктом врло ретко су умирали, јер се до болнице стизало брзо, за десетак минута. Лекари који дуже раде у београдској Хитној сећају се да су им за 15-20 година рада умрла тек један или два таква болесника. Можда чак ниједан! А само од јула до новембра ове године због експериментисања са метализеом умрло је више од шесторо таквих болесника. Методом екстраполације процењено је да је увођењем метализеа смртност од инфаркта у Хитној повећана око пет пута, а можда и више, и да ће у овој 2010. години метализе однети најмање 10-15 живота.
За то време ће се професор Остојић и његови сарадници хвалити успешном применом метализеа код неких пацијената. Међутим, да су одмах превезени, пацијенти који су примили метализе стигли би живи до сале за катетеризацију тако да то не утиче на смртност од инфаркта у Хитној помоћи. Смртност повећава задржавање у стану услед примене метализеа. Многи пацијенти би преживели да су одмах превезени у болницу, као што је и раније био случај.
Успех је - смртни исход
Само у првој половини јула 2010. године два пацијента с инфарктом умрла су током процедуре за метализе! Први смртни случај десио се док је млађи лекар чекао да дође екипа из СТРЕАМ студије, па је пацијент за то време три пута падао у фибрилацију, рад срца је био заустављен, спроведена је реанимација која је, наводно, успела, а пацијент је званично проглашен мртвим неколико сати после у болници, што је све изазвало револт фамилије која је од почетка негодовала зашто се пацијент одмах не вози у болницу него се чека друга екипа.
Други смртни случај се, такође, десио у првој половини јула, када је у близини Земунске болнице, која, иначе, има салу за катетеризацију за ове болеснике, један лекар Хитне помоћи позвао екипу из СТРЕАМ студије па је за време чекања болесник упао у стање клиничке смрти. Такође је примењена, наводно, успешна реанимација која се завршила - смртним исходом.
А слични случајеви се од тада непрекидно понављају у Хитној. Месечна статистика се не објављује, број жртава се процењује на више од три пацијента месечно, који не би умрли да се поступало по убрзаном протоколу за катетеризацију. У првој половини новембра десила су се два смртна случаја, док се чекало да стигне друга екипа. Најмање шест пацијената изгубило је живот само у периоду од јула до половине новембра 2010. године, тј. за четири и по месеца. Реч је најчешће о релативно младим пацијентима у радном животном добу, мада има и старијих.
Када је један пријатељ професора Остојића у свом стану добио инфаркт одбио је да прими понуђени метализе рекавши да је он пријатељ професора Остојића и да за њега долази у обзир само катетеризација, што је најбоље, а метализе је за остали народ. И тог свог пријатеља је професор Остојић већ чекао у сали за катетеризацију!
После таквих случајева неки искуснији лекари су изашли из те студије за метализе и више не учествују у СТРЕАМ екипама. Али, професор Остојић и његови пријатељи из Хитне не одустају. После тих смртних случајева ангажовали су чак контролоре за метализе, пропагаторе из фармацеутске компаније који су ишли по базама (подстаницама) Хитне помоћи, где су екипе стациониране између интервенција, убеђујући лекаре како контраиндикације за метализе нису честе и нису опасне и да тај лек слободно дају што више!
Стога ове информације треба да помогну пацијентима да се у тренуцима када им живот виси о концу определе не по туђим финансијским него по својим здравственим, животно важним потребама.
Финансијски ритуал
Одавно смо сведоци бизниса у медицини, гледајући како медицина престаје тамо где новац почне да купује лекаре. Али, обично су то гране медицине које нису ургентне, попут трговине вакцинама, цитостатицима, упућивања пацијената на болничку негу, заказивања операција преко реда и слично. Све то је само класична крађа у медицинској форми, дечја игра у поређењу са трговином инфарктом, где је у питању непосредно угрожен живот пацијената који заиста и умиру чекајући да се одради ритуал који некима доноси новац. Вероватно најпрљавији и најкрвавији новац у историји београдске и српске медицине.
Метализирани мозак
Један техничар Хитне помоћи добио је болове у грудима који су на ЕКГ-у давали слику инфаркта па су лекари у амбуланти (и неки други преко мобилног телефона) одмах почели да га убеђују да прими тај лек. Дуго су вршили притисак на њега, али је он упорно одбијао да прими метализе и држао се здраворазумског става већине лекара у Хитној. Успео је да истраје у свом одбијању, превезен је до сале за катетеризацију, где је установљено да уопште нема инфаркт и да је то била лажна слика на ЕКГ-у, што се понекад дешава. То значи да би без икакве потребе примио метализе и ризиковао компликације тог лека, између осталог, крварење у мозгу.
Лекару који учествује у студији за метализе даје се отприлике 80 евра награде по једном болеснику, а техничар и возач деле других 80 евра. О каквом бизнису је реч говори и чињеница да једна ампула метализеа за једног пацијента кошта - 1.000 евра.
