Majk Kvin se bodi bildingom počeo baviti 1979. godine. Prvo takmičenje na kome je trijumfovao bilo je juniorsko prvenstvo Bej Stejta. Početak njegove bodibilderske karijere bio je uspešan, Pobedio je i na juniorskim prvenstvima Mr. Masačusetsa i Mr. Amerike, a na nacionalnom prvenstvu 1982. godine, takođe u juniorskoj konkurenciji, zauzeo drugo mesto. Međutim. prvo razočaranje dolazi iste godine. Na nacionalnćm prvenstvu u seniorskoj konkurenciji osvaja šesto mesto u teškoj kategoriji. Razočaranje je tim veće što je Kvin smatra da bi bio glavni konkurent Li Heniju u borbi za prvo mesto, da na nagovor jednog „savetnika" nije eksperimentisao sa diureticima i potpuno upropastio svoju formu.
Sledeće godine uspeva da pobedi, ali odlučuje da napusti NPC organizaciju (National Physique Committee) i pređe pod okrilje Amaterske atletske unije. Da je ovo bio pogrešan korak Kvin shvata kada na AAU Mr. Amerike u teškoj kategoriji osvaja treće mesto. Za neuspeh okrivljuje vodeće Ijude ove organizacije. smatrajući da njima nije odgovarao njegov uspeh jer nisu želeli da doskorašnji takmičar iz NPC na svom prvom nastupu pobedi njihove najbolje takmičare.
Nakon šest meseci „vernosti" AAU organizaciji, Kvin odlazi u Evropu da okuša sreću u trećoj organizaciji.
Izgledalo je da mu se sreća najzad ošmehnula, jer pod okriljem NABBA orgnaizacije osvaja titulu Mr. Univerzuma. Međutim, iako mu je ova organizacija omogućila solidnu zaradu i željeni publicitet, Kvin nakon turneje po Engleskoj i Nemačkoj odlučuje da se vrati u Ameriku i svoju vrednost dokaže među najboljim profesionalcima iz IFBB organizacije, na takmičenju „Noć šampiona". Na njegovo veliko razoćarenje, iz IFBB-a mu poručuju da se u profesionalnoj konkurenciji ove organizacije može ogledati tek kada prođe kvalifikacije, što je značilo da mora krenuti iz početka.
Od tada za Kvina sve kreće naopačke. Prvo nailazi na hladan prijem u NPC, a zatim dolazi do raskida njegove sedmogodišnje veze sa devojkom. Na žalost, Kvin nalazi najgore rešenje i utehu traži u kokainu.
Na sreću, na vreme upoznaje jednog poznatog organizatora takmičenja, koji uspeva da ga ubedi da se vrati bodi bildingu.
..Ja sam sada srećan čovek. Potpuno sam predan svojoj bodi bilderskoj karijeri", kaže Kvin.
Upešan povratak najavljuje na NPC nacionalom prvenstvu 1986. godine, na kome osvaja četvrto mesto u teškoj kategoriji. Maksimalno motivisan, Kvin je ubeden da će ove godine pobediti na nacionalnom prvenstvu, ili na ižboru Mistera Amerike i tako konačno steći pravo da se ogleda sa najboljim profesionalcima. Sebe vidi kao „veli-ku belu nadu", koja će sa trona Mr. Olimpije skinuti Li Henija.
„Gaspari nikada neće pobediti Henija. On za to nema dovoljno simetrije", kategoričan je Kvin. Iz ovih izjava se može zaključiti da Kvin pred sobom ima jak cilj, da je lutanje od organizacije do organizacije prestalo i da je upotreba druge davna prošlost.
Sudeći po najnovijim Kvinovim fotografijama, nema sumnje da će ova] izuzetni bodi bilder uskoro stati rame uz rame sa najboljim profesionalcima, a da li će izbiti i u sam vrh, ostaje da se vidi.
Mišićna partija po kojoj je Kvin poznat i izuzetno cenjen u bodibilderskom svetu svakako su njegove ogromne nadlaktice, koje u vansezoni, pri telesnoj težini od 114 kilograma imaju obim od 53,5 centimetara. Kako je uspeo da postigne ovakav razvoj nadlaktica objasniće najbolje sam Kvin.
„Moj pristup treningu je, za današnje pojmove, staromodan. Verujem u intenzivne treninge i jednostavne sisteme. Ne verujem u moderne tehnike."
,,U vansezoni koristim sistem od četiri dana treninga i jednog dana odmora. Prvog dana vežbam noge, drugog grudi i triceps, trećeg leđa i biceps, a četvrtog ramena. U predtakmi-čarskom periodu koristim program od tri dana treninga i jednog dana odmora. Prvog dana vežbam grudi i leđa, drugog noge, a trećeg ruke i ramena."
„•Za triceps koristim bazične vežbe kao što su potisak sa grudi uzanim hvatom, potisak na ,,lat" mašini, ležeće triceps opružanje sa čela i sklekovi na razboju, koje izvodim sa opterećenjem. Sa približavanjem takmičenja za triceps izvodim i vežbe opružanje tricepsa u pretklonu sa jednoručnim tegom i sedeće triceps opružanje jednoručnim tegom iza glave."
„Triceps vežbam naporno, sa velikom težinom, povećavajući, pri kraju svakog treninga, broj ponavljanja. Za ovu mišićnu partiju izvodim ukupno 12 serija, pri čemu ne vodim toliko računa o broju ponavljanja koliko o osećaju vežbe.
Tipičan triceps trening počinjem potiskom sa grudi uskim hvatom, koji radim sa težinom do 200 kilograma, u 5 ponavljanja. Nakon ove vežbe izvodim stojeći triceps potisak na ,,lat" mašini, saopterećenjem od oko lOOkilograma. Trening završavam ležećim triceps opružanjem sa čela, u kome se opterećenje kreće do 125 kilograma."
,,Za razliku od tricepsa, pri izvođenju vežbi za biceps koristim manje opterećenje, jer sam došao do zaključka da velike težine više pogađaju ligamente i tetive nego biceps. Lakše težine mi offiogućavaju da uspostavim maksimalnu mentalnu vezu sa bicepsom, tako da je dovoljno da izvedem samo dve serije neke vežbe za biceps, pa da se on toliko „napumpa" da imam osećaj da će eksplodirati.
Za biceps na treningu izvodim ukupno osam serija. Po-sebno rado izvodim pregib na „Skotovoj" klupi, jer mi omogućava potpunu izolaciju bicepsa. Osim ove vežbe, za biceps izvodim još i pregib jednoručnim tegovima na kosoj klupi i pregib dvofučnim tegom. Na svakom treningu menjam redosled vežbi. Pregib na „Skotovoj" klupi radim sa 40 kilograma, kosi pregib jednoručnim tegovima od 20 kg, a koncentracioni pregib sa samo 15 kilograma.
Na treningu dajem sve od sebe, izvlačeći maksimum iz svake vežbe. Ne verujem u izvođenje lakih vežbi. Za uspeh u bodi bildingu nema tajni. Stimulativna sredstva nisu rešenje. Do uspeha se dolazi isključivo konstantnim napornim vežbanjem."
Mi bismo dodali: i uz malo više vernosti svojoj organizaciji, Majk, uz malo više vernosti.
Karate bilder br.12-1987god.
