Evo šta bi trebalo zapamtiti iz ovog teksta:
-dosadašnje valjane studije ne ukazuju na to da učestalost obroka ubrzava metabolizam
-postoje slučajevi u kojima je zabeleženo da više manjih obroka može uvećati sintezu proteina, ali ovo je bilo zabeleženo samo kod onih kod kojih je unos proteina na dnevnom nivou bio nizak
-najbolje je probati više režima ishrane, sa različitim vremenskim razmacima između obroka, kako biste shvatili šta je najbolje za vas
Verovatno ste i sami čuli tvrdnje kako je više češćih i manjih obroka jedan od načina da postignete opasnu formu, jer prema tvrdnjama istih “stručnjaka” takav režim ishrane ubrzava i metabolizam i umanjuje osećaj gladi i omogućava bolju kontrolu glukoze.
Da li postoje dokazi za to? Pa, obratimo pažnju malo više na to šta studije i šta nauka ima da kaže na ovu temu.
Metabolizam
Zastupnici teorije o učestalim obrocima i ubrzanom metabolizmu baziraju svoje tvrdnje na pretpostavkama da telo teži da održava dovoljan nivo energije (primera radi telesne masnoće) kako bi se održalo tokom perioda izgladnjivanja. Pa, ukoliko onda ne jedete tokom par sati, telo oseća opasnost i prelazi u stanje gladovanja, a jedan od aspekata takvog stanja jeste umanjena potrošnja energije tokom faze odmora. Stoga, telo bi usporilo metabolizam zarad očivanja energije.
Iako ove tvrdnje mogu zvučati logično, malo je dokaza koji to mogu potvrditi. Jedna studija je pokazala da učestalije hranjenje pasa skoro da udvostručava termogenički odgovor tela, nego davanje manjih obroka (isti ukupni unos kalorija u oba režima ishrane).
Slična studija izvedena je i na ljudima i takođe je zabeležila pojačanu termogenezu u režimu ishrane sa učestalijim obrocima.
Sa druge strane, mnoge studije jednostavno nisu uspele da pokažu uzročno – posledičnu vezu između učestalosti obroka i potrošnje energije. Studije nisu uspele da povežu promene u metabolizmu i periodični unos nutrijenata tokom više dnevnih obroka.
Iako možda ne izgleda logično, dokazi ipak stoje, a oni kažu da termogenički odgovor našeg tela usled učestalih obroka jeste izraženiji zbog pojave koja se naziva termički efekat hrane (engl. thermic effect of food – TEF).
TEF se prosto može definisati kao energija oslobođena kao toplota koja je rezultat varenja hrane. Razni makronutrijenti imaju različite termičke efekte, a treba reći da proteini zahtevaju najveći energetski trošak, dok masti zahtevaju najmanji.
TEF prosečnog obroka procenjuje se na oko 10% od ukupno unetih kalorija u tom obroku.
Sa ovim u vidu, hajde sada da pogledamo kakav TEF će imati režim ishrane sa 2400 kalorija u danu. Ukoliko primera radi, imate tri obroka po 800 kalorija, TEF po obroku bi bio oko 80 kalorija. Dakle, u jednom danu TEF će iznositi oko 240 kalorija.
E sada, ukoliko biste uneli 2400 kalorija tokom šest obroka u danu, TEF bi iznosio oko 40 kalorija po obroku. Na kraju dana, pojavljuje se opet cifra od 240 kalorija dnevnog TEF. Ukoliko bismo pretpostavili da se ukupan broj 2400 kalorija u oba slučaja sastoji od istih namirnica i makronutrijenata, onda možemo slobodno reći da nema razlike u termogenezi! ......
NASTAVAK teksta, procitajte na nasem
BLOGU, klikom na link ispod:
http://wwwogistra-nutrition-shop.blogspot.rs/2014/08/ucestalost-obroka-da-li-je-zaista-bitna.html
