Prva Ms. Olympia - rodjenje tradicije

[Tanja U.]

[Tanja U.]

Napisao: Bill Dobbins
Moderno doba zenskog bodibildinga pocelo je 1977. godine. Postajao je odredjeni broj takmicenja za zene tokom sledecih par godina, ukljucujuci „Najbolja na svetu“ promovisan od strane osnivaca Galaxy, gdina George Snyder. Godine 1988., IFBB je odobrio prvo takmicenje Ms. Olympia, koje se desilo u Filadelfiji. Uspeh ovog takmicenja smatra se istorijskim dogadjajem u zenskom bodibildingu.
Najvecim delom tome je zasluzna Rachel McLish i njeno promovisanje u trenutku kad jos nije odnosno kad je tek trebala postati prva Ms. Olympia. Zenski bodibilding je imao veliku srecu da ima Rachel kraj sebe od samog pocetka. Sa njom kao sampionom, ideja o razvijanju misica zene zbog estetike, nije bila teska za „prodati“.

[Tanja U.]

Izvestavanje
"Moj Boze," rekao je jedan mladic, gledajuci kroz vrata takmicarke dok su se prijavljivale na takmicenje, "Ne mogu verovati koliko su lepe!“ Taj komentar je rekao dovoljno o prvom takmicenju Ms. Olympia, kao i o tada trenutnoj fazi zenskog bodibildinga uopste.
I, zaista, bile su prelepe. Lezerno obucene, na visokim potpeticama, sa kompletnom sminkom, bilo je tesko zamisliti da su to iste zene koje su bile „optuzivane“ da su previse misicave, groteskne maltene. Daleko od toga. Bile su ocaravajuce predivne.
Patsy Chapman, sa jagodicnom kosti kao kod supermodela; Carmen Lusko, sa najrazoruzavajucim osmehom na svetu; Rachel McLish, sa dugom, cistom linijom poput rasnog trkaceg konja; Auby Paulick, neverovatnog sarma i energije; April Micotra, Stacey Bentley, Georgia Miller, Lynn Conkwright i mnoge druge – vrhunski profesionalci, najbolje od najboljih, okupljene kako bi se izabrala sampionka nad sampionkama, prva Ms. Olympia.
Naravno, u jednu ruku, to jos nije bila prava Olympia. Ne mozete tek tako samo nazvati nesto Olympia i automatski imati dogadjaj prestiza i tradicije ravan takmicenju za muskarce Mr. Olympia. Treba vremena da se tradicija stvori i razvije. Ali negde se mora poceti, a ovo je bio sretan pocetak. Oni koji su tvrdili da je to samo jos jedno George Snyder-ovo takmicenje ali sa novim, drugim imenom, jednostavno nisu videli kompletnu sliku.
Lepe kao sto jesu, znale su vrlo dobro da nisu dosle na „klasicni“ Miss, iako lepota lica jeste bitna, i u bodibildingu, i sto se zena a i muskaraca tice. To sigurno nije odmoglo Steve Reeves. Ali, bodibilding je vise od estetike; gleda se misicni i fizicki razvoj, i toga su bile svesne sve takmicarke. Trenirale su jako i dugo za ovaj dogadjaj, i bile su spremne.
Zapravo, samo takmicenje bilo je samo deo kompletnog desavanja predvidjenog za taj vikend koji je bio posvecen bodibildingu. Savez, kojeg su tom prilikom predstavljali George Snyder, Arnold Schwarzenegger, Franco Columbu i Bill Drake, planirao je i seminar u trajanju od dva dana (predstavljajuci i zvezde poput: Arnold, Franco, Frank Zane, Mike Mentzer i Danny Padilla), zatim upoznavanje sa najnovijim dostignucima sto se opreme i sprava za vezbanje tice te proizvoda vezanih za zdravlje, kao i koktel koji bi se odrzao nakon finalnog dela takmicenja.
"Sve je ispalo fantasticno," rekao je George Snyder tokom poslepodneva. "Morao sam odbiti skoro 1000 ljudi. A zahtevi jos pristizu!“ George je ocekivao dobru posecenost, ali ovo je bilo nesto posve neocekivano. Procena zainteresovanosti publike dovela je do jedinog problema tokom tog vikenda – kvalifikacije su se odrzale bez publike, posto George nije mislio da ce ljudi biti toliko zainteresovani za ovaj deo takmicenja da bi se odluka o pustanju karata u promet time opravdala. Ali masa koja je stajala ispred hale dokazala mu je suprotno.
"Dogodilo se to da smo mi zeleli i pretpostavljali zapravo da ce veliki broj posetitelja biti na seminarima, te smo odlucili da se kvalifikacije odrze u manjim salama." objasnio je George, "Nisam imao pojma da bi toliki broj ljudi zeleo sve to da gleda, i verujte mi, sledece godine pobrinucemo se da karte i za kvalifikacije budu dostupne. Sto se mene licno tice, ako bodibilding obozavatelji zele nesto, to ce i da dobiju. To je ono sto jedan dogadjaj cini dobrim, a dobri dogadjaji su ono sto mi zelimo da radimo.“
I .... zene su stajale pred sudijama, kvalifikacije su pocele. Odevene u kostime za poziranje, njihova misicavost godila je oku, i nije bilo sumnje da su te zene, zaista, bodibilderke. Bile su vitke i cvrste, ostrina njihovih tela dolazila je iz cistine misica.
Ukupno je bilo 21 takmicarka, medju kojima je bilo par koje nisu bile u top formi te jedna koja zaista nije imala sta da trazi uopste na ovakvim vrstama takmicenja. Ali, Snyder, znajuci prirodu takmicenja kojeg je pokusavao predstaviti, odlucio je biti „milostiv“ tokom procesa registracije.
"Originalna, prva ideja bila je da na Olympii ucestvuju samo takmicarke koje su osvojile drzavne naslove,“ rekao je on. „Ali, kad sam sve to pregledao, shvatio sam da je dosta tih tzv. drzavnih naslova zapravo samo neko lokalno takmicenje sa zvucnim, velikim imenom – i da bi se moglo desiti da neke od zaista jakih bodibilderki izostanu sa jednog ovakvog takmicenja ukoliko bismo bili rigorozni.“ Zato je odluceno da se takmicenje otvori i profesionalnim bodibilderkama koje su osvojile legitimno takmicenje i postepeno i brizljivo radile na kvalifikacijama za jedno ovakvo takmicenje godinu za godinom.
"Ovaj nacin, " nastavio je Snyder, "bolji je za sami sport bodibildinga, za zene a i za publiku posebno, posto dobijaju bolji show. I, da se ne zavaravamo, ako nemamo publiku, zenski bodibilding ne ide nikud. Obozovatelji su ti koji cine celu stvar mogucom.“
Dok su Christine Zane, Valerie Coe, Sven-Ole Thorson, Harold Poole, Dan Howard, Mike Katz i Doris Barrilleaux zapocinjali svoj dug radni dan kao sudije, istovremeno zapocinjali su seminari sprat nize. Arnold je zapoceo, diskutujuci o psihologiji bodibildinga, nakon njega nastupio je Franco sa temom „povrede“, John Balik je odgovarao na pitanja o steroidima, a dr. Anita Columbu se fokusirala na trening za zene.

[Tanja U.]

Kad se Arnold ustao da bi se obratio auditorijumu, istog trenutka bilo je jasno koliko se promenio (postao je velik, ali nije sve bila samo cista misicna masa) i da se sto pre mora vratiti ozbiljnom treniranju. U to vreme jos nije bilo nagovestaja njegovog povratka.
Kvalifikacije
Na gornjem spratu, kvalifikacije su zapocele u skladu sa normalnim IFBB pravilima, identicnim onima koja se koriste za takmicenje Mr. Olympia. Tri „runde“ su bile predvidjene za posle podne:
1. Relax poze, odgledane sa sve cetiri strane;  
2. Obavezne poze, ukupno 6: dve sa prednje strane, dve ledjne, jedna poza sa rukama iznad glave, zatim sa spustenim rukama i dve bocne poze.
3. Slobodan, pojedinacni nastup.  
Za vecer bilo je planirano jos jedno slobodno poziranje i prikazivanje obaveznih poza, kada bi svaki sudija posebno izabrao jednu takmicarku kao pobednika. Za svako dobijanje prvog mesta, takmicarki bi se dodao jos jedan poen njenom ukupnom rezultatu.
Rachel McLish se odmah izdvojila iz skupine. Ovo je bilo tek njeno trece takmicenje, ali je vrlo impresivno osvojila takmicenje u Atlantic City ranije tokom te iste godine, odlicno je prosla i na takmicenju Zane, a sad je izgledala i bolje nego sto je bila u Philadelphiji. Nije bilo sumnje da ako se zeli pobediti, mora se pobediti Rachel.
Neke od najpoznatijih takmicarki, na zalost, nisu bile u top formi. Patsy Chapman prikazala je divan obris i proporcije, kao i uvek, ali bila je previse „glatka“, nemisicava, jednostavno nije bila dovoljno izrezana, sto je slucaj bio i sa Stacey Bentley. "Pretpostavljam da sam jednostavno pokusala ucestvovati na previse takmicenja jedan za drugim, odraditi zaista previse nastupa te samim tim ostati u formi,“, priznala je kasnije. „Vidjala sam da se to desava muskarcima, sad znam da se to moze desiti i meni.“
Tihi, neupadljivi fotoreporter, „naoruzan“ sa samo dva veoma mala staromodna foto aparata, neprekidno je fotografisao. Bio je to George Butler, koji je odradio fotografije za knjigu (ne casopis) Pumping Iron. U Philadelphiji snimao je fotografije za prosireno izdanje koje bi ukljucilo zenski bodibilding. Kad su kvalifikacije zavrsene, vec je bilo dosta jasno kako stvari stoje. Rachel McLish, bez sumnje, bila je „napadac“ zlatne medalje. No, ipak je imala ozbiljnu konkurenciju u takmicarki Auby Paulick, kojoj je to bilo prvo takmicenje na nacionalnom nivou. Te noci, auditorijium se poceo pojavljivati ranije nego inace zbog kokteka koji je takodjer bio predvidjen. Medju stotinama zvanica koje su prisustvovale veceri, takmicarke su slabo i govorile i jos slabije jele. Uskoro bi ih trebali pozvati nazad na scenu da se pripreme kako bi dogadjaj mogao da se nastavi.
Nakon vecere, publika je imala priliku da uziva u gost pozerima. Ron Teufel primio je toplu dobrodoslicu, izasao je na scenu izgledajuci mozda malo bolje nego na takmicenju Mr. America koje se trebalo desiti sedam dana kasnije. Izasao je i Mike Mentzer. Frank Zane izgledao je dosta ispijeno i umorno, rezultat nezgode koja mu se desila tokom treninga u avgustu.
Vrhunac egzibicija bio je poziranje para: Boyer i Valerie Coe. Boyer je bio u fenomenalnoj formi, a i sama rutina je bila i vise nego odlicna: kombinacija atletskih i estetskih elemenata koje su zaista mali broj parova postigli.
Podsecalo je na takmicenje u umetnickom klizanju za parove. Boyer je prikazao snagu i gipkost u odlicno odradjenim podizanjima, a Valerie je izgledala tako divno, plovila je i lebdela kao da nije bilo gravitacije.
Napokon, bilo je vreme za show. Pozadi, u maloj garderobi, za razliku od takmicenja za muskarce, zene su bile vesele i cavrljale su. Nije bilo ispijenih lica ni „cudnih“  tj nezgodnih karaktera. Samo doza nervoznog iscekivanja, dosta uzbudjenja dok su jedna drugoj nanosile takmicarsku boju na ledja.
Finale
Auby je „zauzela“ pozornicu na nacin na koji je to ucinio Patton sa Sicilijom. Svojom energijom zarazila je publiku koja je vrlo pozitivno odreagovala. Obzirom na svoju karijeru profesionalne plesacice (u rodnom Michigan) nije poznavala strah i tremu od publike. Kad bi se takmicenje baziralo samo na odgovor publike, ona bi sigurno bila pobednik.
Druga takmicarka bila je Anniqa Fors, prelepa plavusa, Dankinja koju je otkrila Sven-Ole Thorsen. Anniqa je bila pocetnik koji je pokazao neverovatan potencijal. Kasnije, nastupila je Corinne Machado, koja je pokazala takav napredak da je bilo sigurno da ce se visoko plasirati; a onda je nastupial Auby Paulick.
Bilo je skoro nefer prema Lynn Conkwright da nastupi nakon takvog prethodnog nastupa, ali ako je to iko mogao i trebao odraditi, bila je to ona. Lynn je imala neverovatnu snaguu i kontrolu nad telom, bila je u stanju odraditi takve stvari u slobodnom nastupu koje druge takmicarke nisu mogle, te je publika bila „uhvacena“ i zacarana.
Onda je nastupila Rachel McLish. Njen nastup bio je pazljivo pripreman i vrlo precizan, odlicno odradjen, ali sa malim nedostatkom neceg ... mozda odredjene doze dinamicnosti, energije. Cinio se previse „zenstvenim“. Ali, istovremeno, kvalitet njene fizicke spremnosti bio je bez sumnje fenomenalan, tako da je slobodni nastup posluzio svojoj svrsi. "Kakav kvalitet! Punokrvnost!!!!“ rekao je Mike Mentzer u svom odusevljenju. Ta kratka izjava rekla je sve.  
I pobednica je ...
Nakon sto su sve takmicarke nastupile, prvih pet pozvano je na uporedno poziranje: Rachel McLish, Auby Paulick, Lynn Conkwright, Corinne Machado i Stacey Bentley. Kako se takmicenje priblizavalo kraju, ovo je bila sansa za takmicarke da pokazu ono sto je najbolje na njima, i one su to cinile tako jako i zestoko poput muskih profesionalaca. I ... doslo je vreme za odluku. Pobedila je Rachel, a sledile su je ovim redom: Auby, Lynn, Corinne i Stacey. Sve je bilo zavrseno. Prva Ms. Olympia je nagradjena.  
Mnogi u publici bili su iznenadjeni cinjenicom da Auby nije pobedila. Posto nisu videli sve ono sto se tokom dana desavalo, mogli su „suditi“ samo prema onom sto su videli tokom veceri, tj finalnog dela takmicenja. A Auby je zaista dominirala tim delom takmicenja, bar sto se tice misljenja publike. No, ako se pazljivije pogleda u tabele za sve tri runde, postaje jasnije sta se i kako desilo.

[Tanja U.]

"Auby je odradila fantastican posao sto se tice zabavljanja publike“, rekao je jedan od sudija, "ali mi se ovde nismo okupili zbog takmicenja u popularnosti. Mnogo toga sto je uradila na sceni nije imalo nikakve veze sa bodibildingom. Ali, sto se tice njene fizicke spremnosti, smatram da je bila odlicna i dao sam joj dosta visok broj bodova. Iako Rachel nije imala kontakt sa publikom kao sto je to imala Auby, i njena fizicka spremnost je bila odlicna te sam i njoj dao dosta visok broj bodova.“ Cinilo se da je Rachel pokazala i svoje poznavanje baleta, te je poziranju pristupila dosta konzervativno na neki nacin. No, ipak je ovo bilo tek njeno trece takmicenje, te nema sumnje da ce ona sigurno poraditi na tome u buducnosti.
Auby nije trenirala dugo i nikad nije trenirala konstantno dovoljno tesko i jako da bi razvila telo na nacin koji je to odradila Rachel. Ali ono sto je uspela postici dovoljno govori da definitivno ima potencijala. Ako tako nastavi, sigurno ce imati divnu buducnost u ovom sportu.
I Rachel i Auby su atraktivne, pune sarma, i veoma dobri predstavnici sporta. Ali, govoreci u duhu samog takmicenja Ms. Olympia, i kad se „saberu“ i sudije i same takmicarke, i podvuce crta, ipak najbolja fizicka spremnost pobedjuje. Kad se to desi, zapravo svi pobedjuju; a kad ne, onda gube svi.
- the end -

[Vladar]

Vrlo zanimljivo Witch! TNX!
 


Evo nekoliko slika pobjednice... kako je nekada dobro izgledala Ms.O...

[bcalic]

i  dan danas extra izgleda...

[doberman]

Lepo izgleda, stvarno .

[LepY]

Pogledajte u X Fitnesu (zadnji broj) ima intervju sa njom.... brale ona ima 48godina a izgleda bolje nego neke devojke koje ja znam ... extra mora se priznati

[Tanja U.]

To definitivno LepY, Rachel izgleda fenomenalno, a i to je blago receno!

[Corey]

Gledam njene slike u novom X-Fitnessu i dođem do dela gde piše da ima 48 godina...WOW
hoću da imam takvu ženu