Ovo je vrlo zanimljiva tema, pa bih i ja voleo da je prokomentarišem, pogotovo u svetlu nekih stavova koji su izneti:
1. Policijski službenik ne može tek tako nasedati na verbalne provokacije, ili tzv. "kurčenje", odnosno pogrdne reči nema pravo da shvata lično, jer se tu ne nalazi u ličnom, već u službenom svojstvu. Zato ne nalazim opravdanje za argumente: "to su loši tipovi, trebalo bi da zahvalimo policiji što ih je izlemala" - kakvi su - da su, sa njima se ne mogu voditi privatni ratovi, već se mora reagovati institucionalno, a fizičko kažnjavanje ne postoji ni kao krivična, ni kao prekršajna sankcija, štaviše, na putu je da se i kao vaspitna mera prema detetu zabrani. Članom 180. Zakona o policiji predviđen je postupak rešavanja pritužbi na rad policijskih službenika, rok za podnošenje pritužbe je 30 dana, a za rešavanje, čini mi se, 45 dana čak i ako pređe u drugostepeni postupak.
Samokontrola je važan segment čovekove zrelosti, i trebalo bi da kod svih bude izgrađena, kako kod policajaca, tako i kod onih koji sa njima stupaju u kontakt. Kao državni službenik koji radi sa strankama, nikad sebi nisam dozvolio da im se obratim sa "ti", ma kako drski, bezobrazni ili konfliktni bili. Postoji određeni broj ljudi, što aktivno, što pasivno agresivnih, sa kojima ništa ne može da se završi na lep način, čak i kada bi im se udovoljilo, kao i onih koji uljudnost shvataju kao znak slabosti, ali je tada savet da se razgovor na kulturan način prekine - mene su nazivali i "klincem" i "nestručnim" i "neradnikom", pa to nikad nisam doživljavao lično. E sad, nemaju svi isti stepen tolerancije, a kada je sredstvo prinude pri ruci, verovatno se lakše poteže, nego kada je u pitanju hemijska olovka, ali u svakom slučaju, činjenica da je afera dospela u javnost već znači da je javnost postala u velikoj meri senzibilisana za takve pojave, a ona je veoma značajan korektivni mehanizam.
2. EXIT - ponos/sramota Srbije: o ovome svako može da zauzme samo lični stav. Činjenica je da ta manifestacija nailazi na podršku države (što centralne, što lokalne samouprave), pretpostavljam da su finansijski efekti za sada pozitivni, ne vidim da je toliko loše što stranci na njega dolaze (pod uslovom da ne narušavaju javni red i mir), pa zato mislim da je najbolje prepustiti tržištu da odredi njegovu sudbinu - ono što je veštačko i lažno, ne može da opstane, ma koliko ga medijski promovisali. Od tog Exita mnogo više zabrinjava vest da je Srbija postala nezvanično sedište sexualnog turizma, ali to je nešto što ima veze sa poraznim ekonomskim stanjem u zemlji - činjenica je da stranci ovde dolaze da popravljaju zube i malo se provedu za male pare, a ne zbog prirodnih lepota i domaćeg sira. U svakom slučaju, trebalo bi se kloniti svih vrsta generalizacija, jer sutra neko može reći da je Pozorište na Terazijama sramota Srbije, i da svi treba da idu u Jugoslovensko dramsko. U XXI veku svi cvetovi cvetaju, i svako treba da bude u mogućnosti da odabere manifestaciju po svom ukusu.
