Kada sam prvi put gledao Kup Yu uzivo bilo je to leta gospodnjeg 1991 godine u Domu Sindikata. Krenuli smo organizovano iz Sente ( ko sto i dan danas praktikujemo s obzirom da nam godisnji finansijski plan u okviru dotacije za Bodi Bilding klub predvidja sredstva za organizovani odlazak na takmicenja) sa dvoje kola da bi stigli na pocetak polufinala. Naravno do pocetka polufinalnog dela bez minimum 3 sata zakasnjenja nije moglo da prodje. Al melem na ranu, juniora preko 30 u kategoriji ( 1 mesto. Pedja Milosevic, 2. Jovica Loncarski 3. Zoran Jeremic 4. nemogu mu se imena setit,isto neki Milosevic a 5. Jovica Savic ). Sat vremena i mozda cak i vise je trajala kategorija dok su ih probrali za finale. Da ne gnjavim puno i ostale kategorije nisu bile nista manje zanimljive. U srednjoj je pobedio cinimi se Bogosav Trpcevski iz Augsburga,Rajko Sekulic je bio drugi moj komsija Casar Arpad treci a pokojni Fikret Hodzic cetvrti. Naravno u teskoj je dominirao Zoran Vejic a tu su bili i Roso - Brkic ili vec kako Nenad ,Spasojevic Slobodan, Jocic Nenad, Dimitrije Soskic itd.
Dok smo docekali kraj polufinala dvaput sam jeo i pio ( u fotelji u Domu Sindikata) mada izmedju kategorija se moglo i odspavati koja partija. Kraj polufinala je obicno bivao negde izmedju 4-5 popodne.A od 10 izjutra sedimo u sedistu. Dvorana Doma Sindikata po mom skromnom misljenju je u toku polufinala bila oko 50% popunjena.
E finale je bilo prica za sebe. Te godine je bilo krcato pa sam se pitao dal je moguce da ovako "poularan" sport metnu u tako malu dvoranu a ne recimo u Sava centar ili Halu Pionir sto su i uradili u narednim godinama da bi mogli da ugoste svu tu armiju obozavalaca koja prati Bodi bilding takmicenja kod nas. Naravno pocetak finala kao i obicno kasni bar sat vremena. Ali zato prateci program ne oskudeva. Od Rokera s Moravu, Jove iz sedmorice mladih, Mima Karadzic razne pop dens grupe toga vremena pa Marinko Rokvic itd verovatno sam ih jos dosta i izostavio( ko ce se svega setiti) dok se to sve izredja i prodefiluje eto ti prosla ponoc uveliko.
A mi slepci sedimo i dalje u nasim foteljama i blejimo al ne lezi vraze polako osecamo dekubituse u podrucju glutealne regije. Jbg kad volemo Bodi Bilding pa ti nije tesko, jos ako se dobro i potuku kao 1992,eto ti pravog ugodjaja! Sve u svemu spektakli za pamcenje!
Mada nazalost kako su godine odmicale publike sve manje a takodje i takmicara!
Ja i dan danas organizovano dolazim na takmicenja. Mada mi je malo zalosno to kad sam kupio karte za polufinale evropskog prosle godine a na tribinama osim moje ekipe od nas cetvoro jos najvise petoro ljudi sedi i posmatra "EVROPSKO" , katasrofa.
Na konto ovoga, pa moj klub je 1992 godine organizovao Prvenstvo Vojvodine u Coki, kapacitet sale je oko 350 mesta a jos toliko je ljudi ostalo napolje. Mi smo samo od prodaje karata ostvarili veci suficit nego sto smo te godine dobijali dotaciju od Opstine i mesne zajednice zajedno.
S obzirom da se trudim da posecujem desavanja u Bodi Bildingu kako su godine prolazile, publike sve manje i manje a kulmibnacija je bila na Evropskom.Mada sam gledao i jedno Evropsko 95 mozda,nezam tacno, u Sava centru gde je bilo poluprazno ali u odnosu na kapacitet Sava centra i nije tako lose u odnosu na proslogodisnje! Bude da nekad neki grad napravi atmosferu i napuni salu (kao u Kragujevcu npr.) ali sve ostalo je tuga kojoj se kraja nevidi.
