Meni vrlo zanimljiv clanak...pa ako jos nekog interesuje tematika....
Свет - Кинески изазов Америци
АНАЛИЗА ВЕСТИПрви пут у новијој историји нека земља уводи санкције америчким компанијама. Наиме, Кина је најавила да ће америчким фирмама које продају оружје Тајвану увести санкције, као и да ће у односима с Вашингтоном обуставити све планиране посете војних званичника. Тиме Кина и САД улазе у нову фазу отвореније конфронтације због америчке војне и политичке подршке Тајвану и чврстог кинеског става да је Тајван неотуђиви део Кине. Да ли се овај амерички потез могао очекивати, ако је кинески већ био сасвим „нормалан” и очекиван?
Администрација председника Барака Обаме је под притиском домаћих критика да је на међународном плану „слаба и мекана”. Ако Вашингтон, за сада, још не може да нападне Иран због иранског програма атомског наоружања, онда се садашња администрација одлучила да Тајвану испоручи тек део војног арсенала који Тајпех већ годинама тражи. Америка ће Тајвану продати, ипак, дефанзивне борбене системе, управо ради одбране од могућег кинеског напада, што је суптилна порука Пекингу.
Наравно да и такав амерички потез провоцира Кину, која већ годинама користи тржиште капитала у САД да би финансирала модернизацију своје војске. Управо на том финансијско-монетарном плану Кина може већ сада одговорити Америци много јаче него било којим војним мерама. А да је рат између Кине и Тајвана могућ, о томе говори и закон усвојен у Свекинеском народном конгресу још 2005. године.
Гледајући само војне потенцијале, Кина на подручју мореуза према Тајвану константно јача ракетне и поморске снаге. Већ сада може врло ефикасно да уведе поморску блокаду Тајвана, чије оружане снаге немају одговарајуће противподморничке системе, немају довољан број најмодернијих борбених авиона нити адекватну ПВО. Кинези могу ракетама средњег домета да униште све аеродроме на Тајвану и пре него што Американци буду спремни да преузму и најмањи ризик да одбране режим у Тајпеху.
Пуковници написали књигуКинези су доста проучавали рат „Пустињска олуја” 1991. и агресију НАТО-а на Југославију 1999. Схватили су све предности модерне војне технологије, али кинеска територија је много већа. Америка нема много ваздушних база близу Кине, амерички копнени рат против Кине због заштите Тајвана не долази у обзир, а кинеске нуклеарне ракете могу да погоде делове територије САД.
Године 1996. кинески пуковници Ћао Лијанг и Ванг Сјангсуи написали су књигу „Неограничени рат” у којој су поставили графикон од 24 различите врсте ратовања са закључком да што је комбинација ратовања сложенија, на пример, тероризам у комбинацији с медијским и финансијским ратом, резултати су бољи. „Неограничени рат је сукоб који превазилази све границе и ограничења, он може и не мора да има војну форму, а изазива сукобе на свим фронтовима и то је рат будућности”, написали су пуковници. Једноставније речено, Кинези не желе да се боре против противника по његовим правилима.
„У рату постоје правила, али њих је наметнуо Запад, ако их примените као слабија држава немате никакве шансе, али ако прибегнете нетрадиционалним методама борбе, попут оних које су применили финансијери да би срушили финансијске системе, онда шанса постоји”, каже пуковник Ванг.
„Ако наметнете ваш систем вредности једној европској земљи, сутра то исто можете да покушате и с Тајваном и Тибетом, то је директна веза између Косова, Тајвана и Тибета, тврде кинески пуковници у разговору за „Вашингтон пост” од 8. августа 1999.
Кина, наравно, не жели да заостане ни у модерним војним технологијама, осим најновијих домаћих борбених ловаца од Русије су купљена четири модерна разарача „Современи” и 12 модерних дизел-електричних подморница, ПВО системи, ловци-бомбардери Су-27СК и Су-30МКК, најновије противбродске ракете надзвучних брзина. Око 15 одсто кинеских борбених ловачких авиона у авијацији од укупно 2.500 ловачких авиона, чине апарати четврте генерације. Кинези развијају и нове подморничке балистичке ракете, али и нове копнене балистичке системе, као и оружје за свемирско ратовање.
Америчка опсесијаКина је највећи војни и економски изазов за САД у годинама које долазе. У том изазову победник ће бити онај ко контролише морске путеве и ту је Тајван тек део једначине. Кина је највећи светски увозник сировина, а извози огромне количине робе, пре свега, у САД.
Кинеска привреда зависи од поморске трговине, а она се обавља у водама које у потпуности контролише америчка ратна морнарица. Управо због тога, Пекинг настоји да америчку Седму флоту удаљи што је могуће више из вода западног Пацифика.
Јер Кинези знају да би прва мера, на било какав притисак Пекинга на Тајпех, била појачана америчка војна присутност у тим водама, и могућност поморске блокаде у Јужном кинеском мору. Што се тиче кинеске инвазије на Тајван, Пекинг још нема одговарајуће амфибијске капацитете за такву операцију. Кинези не желе класично поморско одмеравање снага са Америком, Кина заправо копира некадашњи совјетски модел поморске моћи: подморнице, противбродске ракете које се лансирају са копна, из ваздуха и са мора.
То је озбиљан проблем за САД јер цена претње америчкој флоти мања је од цене њене заштите. Кинеске набавке руских надзвучних противбродских ракета далеко су јефтиније од набавки америчких одбрамбених система. САД не могу да због Тајвана изложе великом ризику своје носаче авиона. При томе обе стране схватају ситуацију, али се руководе према капацитетима, а не према прокламованим намерама.
Кина хода по танкој жици упућујући изазов Америци и то јој је до сада полазило за руком. Заштита извиђачких система у космосу при томе је најбитнија за обе стране. Кинески изазов на Пацифику постаје опсесија Вашингтона. И једни и други свесни су опасности, и једни и други виде могућу претњу у будућности. И једни и други су декларативно за одбрану.
Ратови и почињу управо у таквим околностима.
Мирослав Лазански
Izvor
Politika
