Često ste umorni, neraspoloženi i razdražljivi? Možda je razlog u hormonima - biosupstancama od kojih zavisi kako ćemo se osećati i ponašati. Ako ih nema dovoljno, dolazi do poremećaja u našem organizmu i metabolizam i rad organa odvijaju se usporenim tempom. Na sreću, pravilnom ishranom koja, na primer, podrazumeva unošenje dovoljne količine belančevina, možete da uspostavite ravnotežu u organizmu
Šta su hormoni
Hormoni su prirodni neurotransmiteri koji cirkulišu u krvi i prenose informacije od ćelije do ćelije. Oni utiču na rad metabolizma i obezbeđuju rad organa. Hormoni su jedini pokazatelji na osnovu kojih svaka ćelija organizma zna šta u kom trenutku treba da uradi. Ako ste, na primer, pod stresom, hormoni šalju poruku nadbubrežnim žlezdama: „Proizvodite kortizol!“ Zahvaljujući tome, kardiovaskularni sistem ponovo počinje da radi punom parom i vi se uspešno nosite sa stresom. Naučnici pretpostavljaju da ima preko 1.000 različitih hormona, ali do sada je istraženo samo njih sto. Sastoje se od aminokiselina (komponente belančevina) ili kombinacija belančevina. Problem je u tome što posle tridesete godine organizam proizvodi sve manje hormona, a posledice su umor, demotivisanost i promenljiva raspoloženja. Ali to ne mora da bude tako. Pravilnom ishranom sami možete da učinite mnogo da proizvodnja hormona u vašem organizmu bolje funkcioniše i da ostanete u formi.
Serotonin suzbija apetit
Kada se nečemu obradujemo, na primer, buketu cveća, nervne ćelije ispuštaju serotonin i u nama se budi osećanje sreće. Isto se dešava i kada pojedemo nešto slatko, jer pankreas luči hormon insulin. On podstiče apsorpciju komponente belančevina triptofana u mozgu od koga se stvara serotonin. Njegov nivo raste i raspoloženje se popravlja.
Šta možete da učinite:
Od triptofana se u našem organizmu stvara serotonin. On se, pre svega, nalazi u namirnicama bogatim belančevinama, kao što su riba, mleko i mlečni proizvodi, mahunarke, ali i u banani, bademu i semenkama suncokreta. Ove namirnice kombinujte sa ugljenim hidratima, na primer, sa integralnim hlebom, rezancima, pirinčem, jer oni pomažu da se triptofan bolje apsorbuje u mozgu.
Dopamin umesto čokolade
Neraspoloženi ste? Svako zna da je čokolada efikasan lek protiv lošeg raspoloženja. Kada se ne osećamo dobro ili zapadnemo u popodnevnu krizu, često posegnemo za slatkišima. Razlog je u dopaminu, hormonu koji naše nervne ćelije luče uvek kada nam nešto prija. Kada pojedemo nešto slatko, ovaj neurotransmiter šalje mozgu poruku: „Srećan sam i zadovoljan“. Bez dopamina ove poruke ne mogu da se prenesu i mi smo demotivisani i osećamo se slabo.
Šta možete da učinite:
Od komponente belančevina fenilalanina naš organizam stvara belančevinu tirosin, a od tirosina dopamin. Fenilalanin je veoma važna komponenta belančevina koju moramo da unesemo preko hrane, budući da nju organizam ne može sam da proizvede. Ova aminokiselina se nalazi u jajima, mahunarkama, mlečnim proizvodima i zobenim pahuljicama. Zbog toga uz svaki obrok pojedite jednu porciju belančevina, koja treba da bude što posnija, na primer, kačkavalj sa 30 odsto masti ili posni švapski sir. Tako će vaš organizam tokom celog dana biti snabdeven supstancama neophodnim za proizvodnju dopamina.
DHEA protiv stresa
Dehidroepiandrosteron (DHEA) je supstanca od koje nastaje 18 drugih hormona, na primer, estrogen, progesteron (ženski polni hormoni) i testosteron (muški polni hormon). Nivo DHEA u krvi do četrdesete godine opadne za polovinu. Osećamo umor i teže slabimo, budući da DHEA podstiče lučenje enzima koji razgrađuju masti. Ako nema dovoljno ovog hormona, mast se zadržava u ćelijama. DHEA stimuliše rad imunološkog sistema, snižava nivo holesterola u krvi i sprečava preterano lučenje hormona stresa.
Šta možete da učinite:
Da bi mogao da luči DHEA, vašem organizmu je neophodan skvalen. Reč je o jedinjenju koje se nalazi u maslinovom ulju, avokadu i plavom patlidžanu. Potrudite se da uključite ove namirnice u svakodnevnu ishranu, na primer, u obliku salate.
Noradrenalin za nerve
Nadbubrežne žlezde pretvaraju dopamin u hormon stresa noradrenalin, a to se dešava uvek kada smo izloženi fizičkom naporu, na primer, kada prebrzo trčimo za autobusom ili kada posao koji radimo iziskuje posebnu koncentraciju. U stresnim situacijama nivo noradrenalina u krvi raste i on prodire u mozak, čini nas budnim i poboljšava koncentraciju. Srce brže kuca i kompletan centralni nervni sistem vraća se u ravnotežu.
Šta možete da učinite:
Da bi mogao da pretvori dopamin u noradrenalin, našem organizmu su potrebni velika količina vitamina C i kiseonik. Zato pre svake šetnje popijte čašu soka od pomorandže (60 mg vitamina C) i svaki dan barem pola sata provedite na svežem vazduhu, jer ćete tako biti smireniji, a vaši nervi jači.
