Kad sam imao 14 godina, mnogo sam zeleo da imam devojku. Nadao sam se da cu je jednoga dana naci.
Sa 16 godina imao sam devojku, ali me ona nije bas volela pa sam zakljucio da mi treba strastvena devojka puna zivotnog zara.
Na fakultetu sam se zabavljao sa strastvenom devojkom, ali je ona bila suvise emotivna. Bilo je to spektakularno, bila je kraljica drame, odusevljavala se i plakala, pretila samoubistvom... Tada sam zakljucio da mi je potrebna stabilna licnost.
Sa 28 godina nasao sam veoma stabilnu devojku, ali je ona bila dosadna. Bila je potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbudjivala ni oko cega. Zivot je postao toliko dosadan da sam zakljucio da mi treba malo uzbudljivija devojka.
Sa 32 godine nasao sam uzbudljivu devojku, ali nisam mogao da drzim korak sa njom. Jurila je od jedne stvari do druge, nikad se nigde ne zadrzavajuci. Cinila je lude, iznenadne stvari i cinila mene isto toliko jadnim koliko i srecnim. U pocetku je bila zabavna i vrlo energicna, ali sam na kraju zakljucio da ona jednostavno ne sledi nikakav pravac u zivotu. I tako sam odlucio da nadjem devojku koja zna sta hoce.
Kad sam napunio 35 godina, nasao sam pametnu, ambicioznu devojku, koja je stajala cvrsto na zemlji i njom sam se ozenio. Ona je bila toliko ambiciozna da se ubrzo razvela od mene i uzela mi sve sto sam imao.
Sad sam stariji i mudriji, pa trazim sto mladje plavuse sa sto vecim sisama.