Jagnjeće pečenje, krmenadlice, biftek, pršuta – može biti veštačko a da ima ukus pravog mesa. Da li ste spremni da probate meso koje je “raslo” u laboratorijskoj posudi? Meso svinje koja nikad nije živela, disala, skakala, groktala…
Proces izgleda ovako. Iz žive životinje se uzimaju matične ćelije poznate kao mioblasti, koje su preprogramirane da “izrastu” u mišiće. Prebace se u hranljivu tečnost pogodnu za njihov rast.
Zatim se “presade” na šupljikavu sunđerastu površinu na kojoj mogu da se “spajaju” i stimulišu električnim impulsima na rast.
Dobijeni komad mesa se može očistiti, seći, kuvati i jesti bez kostiju ili koristiti kao mleveno za pite, pljeskavice…
Koncept stvaranja cele životinje bez mozga naučnicima nije, kako tvrde, visoko na listi prioriteta. Ali proizvodnja mlevenog mesa za pravljenje kobasica, hamburgera i pilećeg filea mogao bi biti još jedan korak napred za pet do 10 godina, tvrde oni.
Naučnici širom sveta krenuli su da rade na ovome punom parom kada je u aprilu prošle godine PETA, svetska organizacija za zaštitu prava životinja koja promoviše vegeterijanstvo, ponudila nagradu od milion dolara osobi koja do 2012. godine prva pronađe metod za proizvodnju komercijalno upotrebljive količine veštačkog mesa.
Osnovan je pre dve godine i Konzorcijum veštačkog mesa na norveškom Univerzitetu nauka, a zatim i održan prvi simpozijum proizvođača i podržavaoca proizvodnje veštačkog mesa.
Istraživači već proizvode male količine mesa u laboratoriji i mogu da naprave ćelije srca koje kuca u epruvetama.
Tehnologija mora još mnogo da napreduje i trenutno je proces preskup (blizu milion dolara košta da bi se dobilo parče govedine od 250 grama). Ali, uz još mnogo istraživanja i finansijskih sredstava, nije nezamislivo da će naučnici proizvoditi odreske ili jagnjeće kotlete.
Istraživači i proizvođači tvrde da su prednosti proizvodnje i konzumiranja ovako dobijenog mesa neuporedivo veće od konvencionalnog uzgoja.
Naime, pretpostavlja se da će veštačko biti upola jeftinije od “ubijene konkurencije”, biće zdravije (jer će se sastojati od 100 odsto mišićne mase, a moći će da mu se dodaju i omega-3 masne kiseline).
To znači da meso više neće biti uzrok, nego će sprečavati kardiovaskularne bolesti.
Proizvodnjom u laboratoriji, bez klanja i transporta, izbeći ćemo i potencijalne zarazne bolesti poput salmonele, ešerihije koli, kravljeg ludila, svinjskog gripa, bruceloze, a nećemo ni gutati antibiotike koje danas sadrži meso tovljene stoke. Posebna prednost je u tome što će veštačko meso moći da bude uzgojeno i od ćelija životinja čije meso nikad nismo imali prilike da probamo, poput tigra. Naučnici tvrde da će se moći uzgajati čak i meso dinosaurusa.
Ali postavlja se pitanje da li će ljudi to da jedu? Anketa koju su istraživači sproveli nedavno među mesojedima pokazala je da instiktivno gađenje prema veštačkom mesu.
Čak 70 odsto njih videlo je to kao izopačenu, uvrnutu zamisao. Ali vegeterijanci se pitaju kako je to manje odvratno od jedenja piletine koja se učaurila sedeći nedeljama na svom izmetu, tela pet puta većeg od prirodne veličine, sa programiranom dužinom života.
Očigledno, postoji nepoverenje u nedovoljno istraženo polje nauke koje donosi moguće zdravstvene implikacije. Stig Omolt, direktor Centra za integrativnu genetiku i profesor na norveškom Univerzitetu koji je bio domaćin konferencije u Norveškoj, kaže da bi svaki zdravstveni rizik trebalo da se procenjuje eksperimentalnim testovima, ali da ni tada ne možemo predvideti da li će se javiti problemi. Stručnjaci za ishranu s kojima se konsultovao čak tvrde suprotno – oni smatraju da će to koristiti ljudskom zdravlju.
BLIC
