Lepo je to kad ljudi cene druge i poštuju ipak smo mi svi sportisti,a ne uličari koji idu u teretanu jer je to sad kao fazon ili ko zna šta...
Želim da istaknem da posle velikog nerazumevanja na koje sam nailazio ove 3 godine koje nisam nastupao posle izvaredne juniorske karijere i 6-tog mesta na svetskom prvenstvu 2005 godine u Budimpešti,Prvog mesta na Balkanskom u Čačku 2006 godine,smogao sam nekako snage,sredstava da krenem dalje,volje nikad nije nedostajalo,to je bitno!
Ali ovaj bodibilding je totalno nezahvalan sport,ali to je ljubav ja mislim.
Verovali ili ne uvek nesto mora da krene naopako i tako sam pravu dietu krenuo 1. septembra, sve je išlo nekako i ušao sam u formu,izašao na Otvoreno prvenstvo Vojvodine u Zrenjaninu 03. 10. 2009. čisto onako revijalno da vidim gde sam i pobedio,jako lep osećaj biti opet prvi!
Međutim ne bi bilo to ono kad se nešto ne bi iskomplikovalo...i tako ja sutra u nedelju ujutru ustanem i osetim bolove u donjem delu stomaka,i pogledam otekao mi levi testis...odem kod lekara i on konstatuje veliku upalu levog testisa i odmah mi prepiše po dve injekcije penicilina i jednu geramicina svaki dan,tuga,hteo sam da poludim....ALI NISAM HTEO DA SE PREDAM! Znao sam da mi je ta poslednja nedelja pred Dršavno u Smederevu najbitnija,ali morao sam da prekinem i kardio i tegove,jer je doktor savetovao strogo mirovanje. Imao sam sve jače bolove ali sam ipak u ponedeljak,utorak i sredu otišao na 15min trake i malo dizanja sa šipkama bez opterećenja pod brufenima protiv bolova.
Odmorio sam četvrtak,petak i izašao u subotu....i POBEDIO! Bilo je to najdraže Zlato koje sam osvojio. Hoću da kažem sve se može kad se hoće i kad veruješ u sebe samo moraš biti fanatik. Sad je sve dobro,a moto je UPRKOS SVEMU I U INAT SVIMA!
