Da ne zaboravimo naseg na zalost pokojnog sampiona Denisa Malija,evo jednog intervjua iz 2002 godine koji je objavljen
u domacem Flexu br.13..
DENIS MALI
22.05.1972GOD.Sarajevo
Takmicarska tezina 105-107kg
Tezina u vansezoni oko 127kg
Moji prvi susret sa tegovima -moram to tako da nazovem jer to još uvek nije bio bodi-bilding - desio se kad sam imao 12 godina.
U to vreme, a i tokom više godina kasnije, bavio sam se karateom i drugim borilačkim veštinama, pa sam u okviru tog treninga
koristio tegove. Cilj mi je bio pre svega da malo zategnem telo, naročito grudi i leđa, i da dobijem V-izgled torzoa. Sećam se da
mi je negde tih godina drug pokazao poster Serđa Olive u Karate-Bilderu (preteča FLEX-a). Bio sam zaprepašćen i pomalo
zgrožen svim tim silnim mišićima i venama. Rekao sam mu da nikada ne bih voleo da tako izgledam i da mi je to odvratno. Sada,
posle toliko godina, uvek kad se toga setim slatko se nasmejem, jer sam i ja sada na putu da izgledam slično a možda i još "odvratnije"...
Moje ozbiljnije bavljenje bodi-bildingom počinje 1998. godine, kada sam konačno uvideo da je bodi-bilding nešto bez čega više ne mogu
da zamislim svoj život. Znam da mi mnogi možda neće verovati, ali tada stvarno ništa nisam znao o anaboličkim steroidima, pravilnoj
bodi-bilderskoj ishrani i još mnogo čemu. Jednostavno sam naporno trenirao i pokušavao da iz treninga u trening podižem sve veće
težine. O metodama i programima treninga znao sam samo ono što sam čitao u časopisima. Jeo sam sve živo -masnu hranu, slatkiše,
sav mogući junk food, nastojeći da sledim princip "ako hoćeš da budeš veliki moraš da jedeš što više". Posle dve i po godine dogurao
sam do 130 kg ali, za divno čudo, nisam izgledao kao sumo-rvač, već upravo kao bodi-bilder. Imao sam sala, ali ne previše. Na primer,
obim ruke mi je već tada bio 53 cm, pre čemu su mi se pločice na stomaku nazirale. Uz podsticaj i hrabrenje prijatelja i mog trenera Mikice
Milutinovića, koji su mi govorili da imam veliki potencijal, počeo sam da obraćam više pažnje na pravilnu ishranu i počo da pravim promene
u načinu treniranja (počeo sam da pravilnije izvodim vežbe). Ubrzo potom, moji mišići su počeli da dobijaju na kvalitetu.
Moje prvo takmičenje bilo je Prvenstvo Jugoslavije Oktobra 2002. Bez nekih velikih priprema i rigorozne dijete, osvojio sam 4. mesto. Za
vreme samog takmičenja svi konkurenti su mi izgledali mnogo veći i bolji od mene, ali tek posle, kad sam pogledao snimak, postao sam
svestan koliki sam u stvari. Tri meseca pred Kup SCG 2003. počeo sam sa ozbijnim pripremama. To podrazumeva dijetu sa puno
proteina (iz ribe, pilećih grudi, proteina u prahu...), sa niskim sadržajem karbo-hidrata (integralni pirinač, povrće, voće) i bez masti i
prostih šećera. lako je moje znanje u pogledu takmičarskih priprema neveliko, ipak sam uspeo da postignem solidnu formu. Izašao sam
na Kup i -pobedio! Time je jedan od mojih snova ostvaren - postao sam šampion države. Ali, tu se sigurno neću zaustaviti. Nikada nisam
sumnjao u to da mogu da svoje telo razvijem do gigantskih razmera, ali svi mi dobro znamo koliko je ovaj sport skup. Nažalost, nisam u
mogućnosti da sam sebe finansiram, tako da moj napredak zavisi od sponzora. Uz malo sreće i uz pomoć Ijudi zainteresovanih za ovaj
sport, nadam se da ću uspeti da u skorijoj budućnosti zabeležim značajnije rezultate i na medunarodnoj sceni. Moj trenutni cilj je da se
na Prvenstvu Mediterana pojavim sa 110 kg do kosti odranih mišića. Medutim, obzirom da citaoce verovatno najviše zanima kako sam
razvio mišićnu masu, reći ću nešto o tome.
U bodi-bilderskim časopisima, o treningu za masu se uglavnom govori kao o treningu sa velikim težinama i malim brojem ponavljanja, ali
se retko objašnjava šta to zapravo znači teški trening.
Ako, na primer, stavite veliko opterećenje na šipku i uradite bilo kako 6-7 ponavljanja i onda spustite teg, onda to nije težak trening već
samo trening sa velikim težinama. Verujte, između to dvoje postoji razlika.
Teški trening podrazumeva veliko fizičko ali i psihičko naprezanje, kroz koncentraciju i ogromnu snagu volje da bi se serija izgurala do
kraja. Smisao teškog treninga nije guranje što većih težina na bilo koji način, već dovođenje mišića do njihovog maksimalnog naprezanja,
fizicki i mentalno. Pojasnimo to na primeru benc presa.
Uradite par serija za zagrevanje,postepeno povecavajuci težinu dok ne dođete do prve radne serije i težine koju možete, u pravilnoj
formi podici nekih 6-7 puta. To možda izgleda kao fizički svojom voljom,odlučnošću i Ijutnjom, gurate to ponavljanje, što pravilnije. Posle
njega totalno ste iscrpljeni i nemate vazduha, ali još nije kraj. Krećete na još jedno ponavljanje. Uz pomoć trening partnera, (što je pomoć
manja efekat je veći), radite još jedno, osmo ponavljanje. Spuštate teg na stalak, odmorite se 2-2,5 minuta i uraditejoš jednu takvu seriju.
Tek posle toga prelazite na sledeću vezbu, sa istom procedurom. To je pravi težak trening. Ovakav način vežbanja će vam pomoći da
razvijete masu, ali samo ako se dovoljno odmarate. Radite svaku mišišnu partiju otprilike jednom nedeljno i biće dosta.
Evo mog sadašnjeg programa treninga:
1. dan - grudi
2. dan - ruke
3. dan - noge
4. dan - ramena
5. dan - leđa
6. dan - odmor
Za svaku mišićnu partiju radim 3-4 vežbe u po 4-5 serija, sa po 6-10 ponavljanja.
Na kraju želim da kažem da bodi-bilding nije individualni već timski sport. lako na pozornicu izlazim sam, iza mog izgleda stoji više Ijudi.
Ništa od svega što sam postigao i što verujem da ću u budućnosti postići, ne bi bilo moguće bez podrše pre svih moje supruge
Marijane Maksimović, koja me je 24 sata dnevno bodrila, pomagala i snosila isti ako ne i veći teret nego ja sam. Moram pomenuti mog
trenera Mikicu Milutinovića, bez čijih saveta i pomoći ništa ne bih mogao da uradim. Zatim, mog oca Josipa i taštu Zagorku, koji su uvek
verovali u mene, kao i braću Vučković koji su mi svojim proizvodima pomogli da izgradim veću i kvalitetniju mišićnu masu. Naravno,
veliku zahvalnost dugujem i mom kumu i trening partneru, Braunović Goranu.
