Некад брате ситнице униште човека.Мој друг је трчао по неком путу који је био скроз нераван,имао нагиб с лева на десно.Ја сам,кад сам једном ишао с њим на трчање тамо,рекао брате нађи другу стазу,какав насип,трчи где је равно.Он мени каже,ма какве то везе има,кад трчим тамо нагиб је надесно,кад трчим назад налево,дође му на исто,једно друго поништи...И те форе.Сви су му други говорили,он је мислио да није битно.После 7 месеци су му се јавили проблеми са десним,а касније и са левим куком,ишао је на операцију, и касније је ходао скоро пола године на штакама.Сад је,Богу хвала све у реду,али ето примера како детаљ обогаљи човека.Можда један дан није битно.Али кад трчиш саваки дан,гадно се умножи и одрази.