Koja je uloga omega masnih kiselina u organizmu ?
Poremećena ravnoteža između omega-6 i omega-3 masnih kiselina u krvi, od kojih se stvara čitav niz izuzetno značajnih ljudskih hormona, jedan je od najsnažnijih utIcajnih elemenata na kvalitet života čoveka zbog mogućeg razvoja čitavog niza (40-tak) akutnih i hroničnih bolesti.
Struktura masnih kiselina
Masne kiseline su sastavni delovi molekula masti i ulja. Prema strukturi molekula one mogu biti zasićene i nezasićene u odnosu na atome vodonika. Kod nezasićenih masnih kiselina u molekulama manjkaju atomi vodonika u parovima, dok je kod zasićenih struktura molekule potpuno popunjena atomima vodonika. Na mestima manjkajućih parova atoma vodonika stvara se u molekuli dvostruka veza između atoma ugljenika.
Masna kiselina s jednim manjkajućim parom atoma vodonika (ili jednom dvostrukom vezom atoma ugljenika) naziva se jednostruko (mono-) nezasićena masna kiselina, dok se masna kiselina s više mankajućih parova vodonika (više dvostrukih veza atoma ugljenika) naziva višestruko (poli-) nezasićena masna kiselina.
Potrebe organizma
Ljudskom organizmu je za njegovo normalno funkcioniranje neophodan čitav spektar nezasićenih masnih kiselina, jer su one same sastavni deo organizma (membrane stanica, razni hormoni i enzimi). Najveći dio tog mnoštva potrebnih nezasićenih masnih kiselina stvara organizam sam, ali su mu za to potrebne sirovine. Te sirovine su zapravo esencijalne masne kiseline, koje je neophodno unositi u organizam putem hrane i bez kojih nije moguć život. Ljudskom organizmu su potrebne samo dve esencijalne masne kiseline: linolna masna kiselina (LA) iz skupa omega-6 masnih kiselina i alfa linolenska masna kiselina (ALA) iz skupa omega-3 masnih kiselina.
Parakrini hormoni
U ljudskom organizmu nalazimo tri skupa hormona: endokrine, parakrine i autokrine hormone. Parakrini hormoni (eikozanoidi) predstvaljaju skup hormona, koja ima izuzetno snažno delovanje na čitavo funkcionisanje organizma čoveka, a stvaraju se od nezasićenih masnih kiselina (omega-6 i omega-3). Polazne masne kiseline, od kojih stvara mnoštvo ovih hormona su naravno esencijalne masne kiseline: linolna masna kiselina (LA) i alfa linolenska masna kiselina (ALA).
Količinski unos esencijalnih masnih kiselina u organizam te njihovih derivata, koji se inače mogu stvarati i u organizmu, kao i njihov međusobni odnos u krvi, ključni su elementi za nastajanje pojedinih vrsta ovih hormona, čije delovanje u organizmu je kratkotrajno i lokalno, ali vrlo snažno na mestu njihovog stvaranja i to već u izuzetno malim koncentracijama.
Najznačajnije skupovi izuzetno značajnih parakrinih hormona (eikozanoida) su ciklični endoperoksidi (prostaciklini - PC, prostaglandini - PG, tromboksani - TX) i derivati hidroperoksi-masnih kiselina (leukotrieni - LT, lipoksini - LX i hidroksi-masne kiseline - HA).
Prostaciklini i tromboksani imaju potpuno oprečno fiziološko djelovanje u organizmu. Tako prostaciklini, koji nastaju u stenkama arterija, usporavaju (inhibiraju) stvaranje krvnih pločica (agregacija). Oni takodje opuštaju arterijske stenke i uzrokuju smanjivanje krvnog pritiska. Tromboksani pak, koji se nalaze u samim krvnim pločicama, potiču stvaranje krvnih pločica (važno za zacjeljivanje rana), stežu arterijske stenke i povisuju krvni pritisak. Na temelju navedenog primera je vidljivo, da je ravnoteža između prostaklicina i tromboksana na primjer, kao i njihovih aktivnosti izuzetno važna za održavanje normalne funkcije krvnih sudova.
Međutim, postoje i određena različita delovanja pojedinih hormona unutar vlastitih skupova. Tako razlikujemo tromboksane A1, A2, A3 itd. Isto tako razlikujemo i skupine prostaglandina od A do F, ovisno o položaju oksi- i hidroksi- skupine na prstenu molekule.
Do danas je poznato oko 30 različitih vrsta prostaglandina podijeljenih u tri serije, ovisno o masnoj kiselini iz koje su nastali:
* Serija 1 prostaglandina (PG1), koja nastaje iz dihomo gama linolenske masne kiseline (DGLA – [20:3] - iz skupine omega-6 masnih kiselina).
* Serija 2 prostaglandina (PG2), koja nastaje iz arahidonske masne kiseline (AA – [20-4] - iz skupine omega-6 masnih kiselina).
* Serija 3 prostaglandina (PG3), koja nastaje iz eikozapentaenske masne kiseline (EPA – [20:5] - iz skupine omega-3 masnih kiselina).
Izuzetno snažna djelovanja prostaglandina su ona iz serije 1 i 2. Prostaglandini serije 1 nazvani su “zaštitnicima” (ili “dobrim” eikozanoidima). Oni sprečavaju nakupljanje (agregaciju) krvnih pločica, snizuju krvni pritisak, sprečavaju razvoj osteoartritisa, smanjuju bol i upalne procese, poboljšavaju izlučivanje natrija putem bubrega, povećavaju otpornost organizma protiv bolesti, smanjuju izlučivanje arahidonske masne kiseline (AA) iz staničnih membrana, gdje je ona uskladištena i tako sprečavaju njeno pretvaranje u prostaglandine serije 2, nazvanih “štetnim” eikozanonidima.
Mnoge studije pokazuju, da menjajući količinu i vrstu masnih kiselina u ishrani, možemo uticati na stvaranje različitih vrsta eikozanoida. Radi boljeg razumevanja ovih uticaja, neophodno je upoznati delovanje enzima pri stvaranju samih eikozanoida.
Delovanje enzima
Prilikom složenog stvaranja raznih vrsta eikozanoida istaknut ćemo samo dva izuzetno važna enzima.
1. Delta 6 desaturaza (D6D)
2. Delta 5 desaturaza (D5D)
Aktivnost enzima D6D nažalost se smanjuje prirodnim starenjem. Također, tu aktivnost smanjuje i visoki nivoi hormona insulina i nizak nivo hormona glukagona, što neposredno zavisi od načina i sadržaju ishrane. To se, naime, događa kod ishrane, prebogate u.hidratima (posebno onih s visokim glikemičkim indeksom, koji naglo podižu nivo šećera u krvi) i presiromašne belančevinama, i kod ishrane bogate sa zasićenim i trans-masnim kiselinama.
Aktivnost enzima D6D smanjuje se i pojavom bolesti, a naročito virusnih infekcija, te stresom odnosno hormonima vezanim uz stres (adrenalinom, kortizolom). Zato je dobro u svim poremećenim ravnotežnim stanjima hormona uzimanje GLA kao suplementa, u nekom kraćem vremenu, kako se ne bi zaustavili metabolički procesi.
Nakon takve inicijalne faze dodatnog uzimanja GLA, njen unos treba smanjivati, a više pozornosti obratiti na proces delovanja drugog značajnog enzima - delta 5 desaturaze (D5D), kod kojeg se od arahidonske kiseline - AA (omega-6) stvaraju “štetni” eikozanoidi (kao npr. tromboksan TXA2, prostaglandin PGE2 i hidroksilna masna kiselina).
Za uspešnu kontrolu stvaranja AA i stvaranja “štetnih” eikozanoida važno je smanjiti količinu i aktivnost enzima D5D. Hormon insulin aktivira D5D, a njegov antagonist glukagon je inaktivira (inhibira).
Sasvim je jasno, da sve osobe koje su trajno u stanju povišenog insulina (hiperinzulinemije), kao posledica insulinske rezistencije, te trenutna stanja previsokog insulina nakon neadekvatno obilnih obroka (što ovisi o sadržaju i količini konzumirane hrane) pogoduju aktiviranju enzima D5D i povećanom stvaranju “štetnih” eikozanoida.
No enzim D5D djeluje i na stvaranje EPA (20:5 - omega-3) masne kiseline iz ETA (20:4 - omega-3) masne kiseline (koja opet nastaje iz OTA - 18:4 - omega-3 masne kiseline). Ovo djelovanje enzima je presudnog značaja, jer vanjskim unosom EPA masnih kiselina konzumiranjem, organizam reagira tako, da registruje dovoljnu količinu EPA u organizmu, čime posredno deluje na smanjenje aktivnosti D5D, a time i na smanjenje stvaranja “štetnih” eikozanoida.
Ovime je objašnjena izuzetno korisna, ali posredna uloga konzumiranih EPA masnih kiselina u očuvanju metaboličke ravnoteže organizma i očuvanju ljudskog zdravlja. Iako se od EPA masne kiseline stvaraju i neposredno neki eikozanoidi, njihovo je delovanje znatno slabije, da bi drastično mogli uticati na neke metaboličke promene.Na osnovi danih objašnjenja evidentno je, kako je djelovanje omega masnih kiselina preko biološki vrlo aktivnih spojeva eikozanoida presudno kako za razvoj različitih vrsta akutnih, ali još više za razvoj kroničnih bolesti.
Omega-3 masne kiseline i bolesti
Brojne istraživačke studije pokazuju, da češća upotreba omega-3 masnih kiselina u obliku EPA (eikozapentaenske kiseline) u terapijskom djelovanju dovodi do značajnijeg smanjenja rizika bolesti krvnih sudova. Njihov višestruki učinak pripisuje se sljedećim djelovanjima:
* Antitrombotskom delovanju (protiv zgrušavanja krvi)
* Antivazokonstriktivnom delovanju (protiv sužavanja krvnih sudova)
* Antihipertenzivnom jelovanju (protiv visokog krvnog tlaka)
* Antiaritmijskom delovanju (protiv aritmije srca)
* Protuupalnom delovanju (sprečavanjem upalnih procesa u arterijama i stvaranjem plaka).
EPA masne kiseline smanjuju aterosklerotske promjene, te bitno smanjuju rizik od prvog infarkta i moždanog udara. Također, pozitivno djelovanje EPA masnih kiselina na zdravlje čovjeka očituje se na čitavom spektru raznih akutnih i hroničnih bolesti, kao što su brojne alergije, artritis, te razne vrste upalnih procesa. Ravnoteža nezasićenih masnih kiselina u organizmu ključan je element održanja povoljne ravnoteže hormona i zdravog života.
Preporuke za uspostavu ravnoteže
Ispravan odnos između pojedinih vrsta masnih kiselina (uravnoteženost) u nekom duzem vremenskom razdoblju osigurava organizmu najpovoljnije uslove zdravijeg i kvalitetnijeg života. Zato je neophodno voditi računa o sledećim elementima ishrane i načina života:
1. Smanjiti unos arahidonske masne kiseline (AA) (iz skupine omega-6 masnih kiselina) u organizam izbegavanjem većih količina hrane bogate tom masnom kiselinom, kao što su: - iznutrice životinja, - žumance jajeta, - crveno životinjsko meso.
2. Spriječiti stvaranje veće količine arahidonske masne kiseline (AA) u organizmu (manjom aktivnošću enzima D5D) smanjenjem nivoa insulina i povećanjem nivoa glukagona u krvi putem:
* Većeg broja umerenih obroka,
* Manjih količina konzumiranih u.hidrata s visokim glikemičkim indeksom,
* Većeg sadržaja konzumiranih belančevina u ishrani,
* Ublažavanja stresa metodama opuštanja,
* Veće telesne aktivnosti.
3. Povećati aktivnost stvaranja GLA masne kiseline (većom aktivnošću enzima D6D) putem:
* Manjeg unosa zasićenih masnih kiselina u proizvodima životinjskog porekla,
* Izbjegavanja trans-masnih kiselina, koje se nalaze u rafiniranim i hidrogeniziranim biljnim uljima i margarinima,
* Spriječavanja unosa prevelike količine ALA (18:3 - omega-3) masne kiseline, koje ima najviše u lanenom i konopljinom ulju.
4. Dodatno unositi GLA (18:3 – omega-6) putem:
* Suplemenata GLA ulja – samo ograničeno i povremeno (terapijski),
* Povremene konzumacije zobene kaše.
5. Povećati unos EPA (20:5 - omega-3) masne kiseline kao posrednog elementa smanjenja stvaranja AA masne kiseline u organizmu (manja aktivnost D5D) putem:
* Konzumacije riba i plodova mora, te u obliku EPA suplemenata omega-3 ili ribljeg ulja.
Unos ostalih masnoća u ishrani treba biti pretežno u obliku omega-9 masnih kiselina, kao neutralnih masnih kiselina na stvaranje hormona, koje se nalaze u sljedećim biljnim uljima: maslinovom, bademovom, lešnikovom, kikirikijevom i sezamovom. U nedostatku ovakvih ulja, mogu se u umerenim količinama koristiti i druga biljna ulja (pretežno omega-6), ali takva ulja trebaju biti hladno presovana bez termičke obrade, jer se rafinacijom preoblikuju molekuli nezasićenih masnih kiselina iz cis-oblika u štetan trans-oblik.
Već se danas na tržištu nalaze takva hladno presovana biljna ulja u trgovinama, koja se po ceni neznatno razlikuju od rafiniranih ulja (uz izuzetak devičanskog maslinovog ulja, koje je znatno skuplje). Pri potrošnji konzumnih ulja, koja promovisu omega-3 masne kiseline, potreban je poseban oprez, jer ista uopste ne sadrže bezopasne, a vrlo korisne EPA masne kiseline (omega-3), nego velike količine ALA (omega-3) masnih kiselina, što zbog velike potrošnje enzima D6D bitno smanjuje stvaranje neophodne GLA masne kiseline, čime se izazivaju poremećaji u stvaranju 'korisnih' parakrinih hormona.
Svako delovanje pojedinca na navedene elemente uticaja masnih kiselina za stvaranje ravnoteže parakrinih hormona u organizmu vodi u pravcu njegovog kvalitetnijeg i duzeg života.
Stjepan Šaban, dipl. ing.
