Nella, odlicni saveti!!!
Zaista je jako puno primera kad osoba krene sa treningom, radi mozda nekih mesec dana, i onda jednostavno odustane. Ne namerno, vec jednostavno desi se da zbog ovog ili onog razloga ne ode na trening danas, pa se onda ne ode ni sutra pa ni prekosutra, dodje se na 1 trening sedmicno, pa je opet nema .. i onda to pokrene lancanu reakciju, i rezultat - ne trenira se vise.
"Pada kisa - mrzi me da idem" je jedan od izgovora da se danas ne ode na trening, iako se planiralo. Imam pitanje: kad pada kisa, da li tad isto tako ne idemo na posao, ili u skolu?
Dakle, odlazak na trening mora nam postati neka vrsta "obaveze". Ok, desi se ponekad zaista konkretan razlog da se ne moze stici otici, ali se mora paziti da nam to ne predje u naviku.
Ili, recimo ... njih dve drugarice odlucile su ici u teretanu. Jedne prilike jedna od njih dve kaze da ne moze stici (ili joj se ne da, mrzi je), i odmah ona druga kaze "ok, necu ni ja". A zasto? Ta druga bi zapravo svakako trebala otici na trening, zbog sebe. U klubu ce sigurno naci nekog sa kim ce moci da trenira, u "najgorem" slucaju tamo je trener koji ce joj moci pomoci ako bude trebalo nesto. Osim toga, takvim (pozitivnim) stavom ta ce devojka onu prvu "pogurati" da ipak ne odustane od treniranja, sto je super. I to je neka vrsta partnerstva u treningu, zar ne?