Evo vam odgovora,hvala nema na cemu....
BRUSNICA CRVENIH BOBICA
Mesnati plodovi imaju prehrambenu i lekovitu vrednost
U četinarskim i mešovitim šumama Severne Amerike, Azije i Evrope brusnica (Vaccinium vitis idaea L) samoniklo raste. Retka je u našim krajevima, ali se može naći na većim nadmorskim visinama.
Pripada istom rodu kao borovnica i takođe je višegodišnji zimzeleni, polegli žbun, visine do pola metra. U narodu se naziva borovka, vrisinja, brašnjača, brusnik, crvenoploda i crvena borovnica.
Ima razvijen koren kojim sprečava eroziju na planinskim padinama. Listovi su sitni, jajasti ili eliptični, s gornje strane tamnozeleni i sjajni, a s naličja svetliji i bez sjaja. Tokom juna i jula razvijaju se zvonasti beloružičasti cvetovi, sakupljeni u grozdaste cvasti koje privlače pčele.
Mesnati, jestivi crveni plodovi pojavljuju se od kraja avgusta do prve polovine oktobra. Imaju sočno, beličasto meso gorkokiselkastog ukusa. Zahvaljujući sadržaju benzoeve kiseline, dugo se čuvaju i ostaju sveži pod snegom do proleća. Izvor su vitamina i minerala, šećera, tanina i drugih biološki vrednih sastojaka. Koriste se sveži i sušeni, naročito za dobijanje prirodnog soka, sirupa, kompota...
Sok od plodova brusnice preporučuje se u narodnoj medicini protiv groznice i proliva, za snižavanje povišenog krvog pritiska, podsticanje apetita, izlučivanje mokraće. Pojedina istraživanja pokazuju da deluje na bakterije koje izazivaju bolesti zuba i desni i na neke vrste gljiva. Međutim, smatra se da su potrebna dodatna ispitivanja koja bi potvrdila efikasnost u ovim slučajevima.
Aktivne materije koje se nalaze u listovima brusnice ublažavaju urinarne upale, doprinose izbacivanju kamena iz mokraćnim putevima, olakšavaju reumatske tegobe i giht. Međutim, ne treba piti čaj od ove biljke i istovremeno uzimati hranu ili lekove koji povećavaju kiselost mokraće. Ne preporučuje se ni tokom trudnoće i dojenja, a zbog prisustva tanina može doći do tegoba u organima za varenje.
S.Živanović