Novembar 09, 2024, 06:38:12 posle podne
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
419.348 poruka u 18.765 tema - 20.971 članova - Poslednji član: Dzo Mavrovunotis
X3MShop banner

Autor Tema: pomoc  (Pročitano 7885 puta)

Van mreže Markoni

  • Super-heavyweight Member
  • ******
  • Poruke: 3.360
Re: pomoc
« Odgovor #15 poslato: Maj 10, 2006, 06:24:30 posle podne »
ako nesto bude zanimalo slobodno pitaj

Van mreže Nikko55

  • Član
  • *
  • Poruke: 32
Re: pomoc
« Odgovor #16 poslato: Maj 13, 2006, 03:03:03 pre podne »
Citat: lidija
nisam htela biti nezahvalna, zato se nisam ni bunila g.Nikkotu....kod saveta oko voca prestala sam i da citam dalje....

ipak se potrudio, pa i to nesto vazi....a eto mu sad prilike da svoje znanje nadgradi....

hvala svima


Nisam navracao na ovaj sajt nekoliko dana i vidim da se podigla velika frka oko mog predloga za ishranu. Ovo o cemu sam pisao u teksti i komentari koji su BB dali na to je  jednostavno neuporedivo, kao kad bi uporedjivao trku izmedju kamiona i formule jedan. Nikakvih dodirnih tacaka osim sto se i jedno i drugo zove trka.

 BB kao sport trazi, kako se narodski kaze, dlaku u jajetu i za njih je i jedan jedini procenat masti gore ili dole od ogromnog znacaja jer tu nema konkretnih parametara vec se sve svodi na iluziju utiska.

 U slucaju tvog brata, koji verovatno ima poveci procenat masti, to ne pretstavlja nista. Ali da bi u potpunosti shvatila  kako i  zasto se uopste gojimo i kako to izbeci evo ti jednog uproscenog objasnjenja.

Svim procesima u nasem telu gospodare hormoni. Oni, uz pomoc enzima i koenzima ili ubrzavaju ili usporavaju odredjene funkcije i organa i sistema organa. Hormon rasta regulise rast, tiroksin regulise bazni metabolizam, adrenalin i noradrenalin regulisu glikogenolizu i glikozu u misicima itd.. (navedene funkcije nisu jedine koji ovi hormoni imaju).

Hormon koji je odgovoran da li smo gladni ili siti je jedan od najmocnijih hormona i naziva se insulin. Dejstvuje tako sto regulise nivo secera u krvi koji mora biti u odredjenoj granici. Cim se ta granica premasi (a premasuje se tako sto jedes carbse visokog G Indexa) gusteraca odmah reaguje i inzulin se luci da bi sveo secer na normalu. Ali pojava inzulina u krvi ima i propratno, visestruko, dejstvo.

Najpre izaziva osecaj neverovatne gladi koji je utoliko veci sto je i G (Glicemik) index unete hrane veci. U duzem periodu ovakve ishrane postajemo zavisnici i vrlo je tesko odreci se te navike. Skoro kao pusenje ili uzivanje alkohola. Zato je tesko onima koji piju coca-colu da prestanu.
Drugo negativno dejstvo inzulina je da "naredjuje" da se uneta i svarena hrana odmah pretvara u mast a istovremeno sprecava oksidaciju slobodnih masnih kiselina ili prostije sprecava da se salo koristi kao izvor energije.

Sve ove tri negativne funkcije insulina izazivaju prekomerno debljanje i zavisnost od hrane i to zavisnost jedino prema ugljenim hidratima. Ako se hranis samo proteinima i mastima nema nikakve zavisti (cuvena Atkins dijeta) ali ta dijeta izaziva druge poremecaje pa je, unazad nekoliko godina, proglasena za izrazito opasnu po ukupno zdravlje.

Resenje se samo po sebi namece. Mora se unositi, u odredjenim procentima, sve 3 tipa namirnica (ugljeni hidrati, proteini i masti). Kod ugljenih hidrata treba obratiti narocito paznju da u sto vecem procentu to budu carbsi niskog G-Index-a.(jabuke, kruske, breskve, narandze ...itd) i umerenog GI (grozdje, banane, med).

Ovo nize je preuzeto sa interneta i mislim da ti moze pomoci.

 Značaj voća u ishrani
Osnovne zajedničke karakteristike voća su:
· relativno mala energetska vrijednost, izuzimajući neke vrste (banane, kesten, orah, lješnjak, badem) i sušeno voće (suha šljiva, suha smokva, suho grožđe),
· visok sadržaj vode, izuzimajući ljuskasto i sušeno voće
· znatan sadržaj ugljenih hidrata, a naročito voćnih šećera (glukoza, fruktoza),
· mali sadržaj proteina i masti, izuzimajući ljuskasto voće,
· bogastvo u mineralnim sastojcima i vitaminima,
· znatan sadržaj celuloze (biljna vlakna), organskih kiselina i drugih sastojaka (pektini, antocijani i drugi ).
- Voda
Sve vrste svježeg voća izuzev ljuskastog i sušenog odlikuju se visokim sadržajem vode. Zavisno od vrste voća, količina vode se kreće od 82,2%, koliko je ima u smokvi, do 93,2% koliko sadrži lubenica. Nešto manje vode sadrži banana 75,9%, a još manje pitomi kesten 50,1%. Znatno manje vode sadrži sušeno voće 24,0-24,6%, još manje ljuskasto voće 4,8-6,2% a najmanje kikiriki svega 2,8%.
- Proteini
Uzeto u cjelini voće sadrži malo proteina, najćešće manje od 1%. Izuzetak su neke vrste ljuskastog voća, koje sadrže znatne količine proteina, kao što su: lješnik 13,9%, orah 14,6%.
Masti
Sve vrste voća izuzev ljuskastog sadrže male količine masti, 01-1,0%. Ljuskasto voće se odlikuje visokim sadržajem masti koje se kreće od 46,6%, koliko sadrži kikiriki.
- Ugljeni hidrati
Javljaju se u znatno većim količinama. Jagodičasto i citrusno voće sadrži 10% ugljenih hidrata, a sve ostale vrste do 20%, izuzimajući kesten sa 42% i suho voće sa 61,5-69,4% ugljenih hidrata. Najveći dio ugljenih hidrata u voću čine šećeri fruktoza i glukoza, a znatno manji dio saharoza i polisaharidi. Zahvaljujući tome što se ugljeni hidrati voća sastoje pretežno od prostih šećera oni se u organizmu vrlo brzo resorbuju i iskorištavaju u čemu je njihova prednost u odnosu na ugljene hidrate drugih namirnica. Mali broj vrsta voća sadrži ugljene hidrate i u obliku skroba.
- Mineralne materije
Po sadržaju mineralnih materija i vitamina voće ima važnu ulogu u ljudskoj ishrani. Najveću količinu mineralnih sastojaka sadrži ljuskasto i suho voće, mada i ostale vrste voća mnogo ne zaostaju. Od ukupne mase voća najviše ima kalijuma, kod mnogih vrsta voća kalijum čini 30-60% ukupne količine mineralnih materija. Voće sadrži neznatne količine natrijuma. U znatnim količinama voće sadrži kalcijum, fosfor i magnezijum, dok se neke vrste voća odlikuju i znatnim sadržajem gvožđa. Tu se nalaze i drugi mineralni sastojci kao što su: mangan, bakar, kobalt, cink, fluor, jod, silicijum, sumpor i druge.
- Vitamini
Voće je bogat izvor vitamina, mada u poređenju sa povrćem voće sadrži manje vitamina. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u cijelom plodu. Najviše ga ima u pokožici i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrži kajsija, ananas, suha šljiva, breskva, lubenica itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, vitamine B grupe.
- Pektini
Neke voćne vrste, kao što su dunja, jabuka i druge sadrže pektin, čija količina zavisi od vrste i stepena zrelosti njegovih plodova. U zrelom i prezrelom voću nema pektina. Voće sa velikim sadržajem pektina se koristi u dijetaterapiji proljeva. Neke vrste voća sadrže tanine i antocijane. Ni jedan objed, a pogotovo ni jedan dan, ne bi smio da prođe bez svježeg voća ili voćnog soka.
- Celuloza
Povoljan učinak celuloze ogleda se u tome što vezujući vodu za sebe povećava zapreminu crijevnog sadržaja, čime stvara uslove za pražnjenje crijevnog trakta.
- Voćni šećeri
Voće od ugljenih hidrata sadrži glikozu, fruktozu, saharozu, pektin i celulozu. Sadržaj šećera je veći ukoliko je plod zreliji. Za ishranu ljudi najveći značaj ima glikoza, grožđani šećer i fruktoza tj. šećer koji se nalazi u voću i medu. Glikoze ima također u nekim vrstama povrća. Saharoza ili običan šećer kako se još zove, nalazi se u šećernoj trsci (20%), šećernoj repi (15%) i u voću. Značajna je namirnica koja se danas najviše od svih šećera koristi u ishrani.
Značaj povrća u ishrani
Povrće, kao i voće predstavlja u ishrani posebnu grupu namirnica. Njegova hranjiva vrijednost se cijeni, prije svega po sadržaju mineralnih materija i vitamina, koju u organizmu imaju zaštitnu ulogu. Osnovne zajedničke karakteristike povrća su:
· male energetske vrijednosti
· visok sadržaj vode
· relativno mali sadržaj osnovnih hranjivih sastojaka
· znatan sadržaj celuloze
- Voda
Većina vrsta povrća, izuzev leguminoza (pasulj, grašak, sočivo) sadrži veliku količinu vode, čak do 96,8% koliko sadrži krastavac. Nasuprot tome, količina u leguminozama nije veća od 12%.
- Proteini
Kao i voće, sve vrste povrća, izuzev leguminoza, sadrže malo proteina. Zavisno od vrste, ta količina iznosi 0,6-4,4%, sem bijelog luka koji sadrži 6,1% proteina. U leguminozama protein iznosi 21.3-23.5%.
- Masti
Masti u povrću ima još manje nego proteina. Većina vrsta povrća sadrži u prosjeku 0.1-0.4% masti.
- Ugljeni hidrati
Povrće sadrži nešto više ugljenih hidrata nego proteina i masti. Ako se izuzmu leguminoze i još neke vrste povrća (bijeli luk, krompir, hren i paškanat) onda se količina ugljenih hidrata u ostalim vrstama povrća kreće od 1.3% ( krastavac) do 9.8% (peršunov list). Ugljenih hidrata u leguminozama ima neuporedivo više, čak do 56-61%. Za razliku od voća, gdje najveći dio ugljenih hidrata čine voćni šećeri, u povrću dominira skrob.
- Celuloza
Povrće je zahvalan izvor nesvarljivih biljnih vlakana, čija se količina, zavisno od vrste, kreće 0.5-4.0%. Budući da se povrće u dnevnim obrocima uzima u nešto većoj količini i da se jedan dio povrća koristi u sirovom stanju, dobar dio fizioloških potreba u celulozi čovjek zadovoljava povrćem.
- Mineralne materije
U pogledu sadržaja mineralnih sastojaka, nema velikih razlika između voća i povrća. Ovo se odnosi, kako na ukupnu količinu, tako i na sadržaj pojedinih mineralnih sastojaka. Zavisno od vrste povrća, ukupna količina mineralnih sastojaka, izuzimajući leguminoze, kreće se od 600-2200mg u 100gr jestivog dijela povrća. Kao i kod voća, tako i kod svih vrsta povrća, najveći dio ukupne količine mineralnih materija čini kalijum. Od ostalih u znatnim količinama javljaju se kalcijum, fosfor i magnezijum. Pored pomenutih mineralnih sastojaka, povrće sadrži mangan, bakar, magnezijum, cink, kobalt, jod, sicilijum, sumpor i druge.
- Vitamini
Povrće se odlikuje znatnim sadržajem vitamina. Naročito su značajne količine vitamina C i karotina ( provitamina A). Povrće je čak bolji izvor vitamina od voća. Dovoljno je pomenuti da mrkva sadrži 8.1 mg%, radić 7.9 mg%, list peršuna 7.3 mg%, špinat 4.9 mg% karotina. Slično je sa vitaminom C. Neke vrste povrća sadrže toliko vitamina C, da ih je dovoljno uzeti u količini od 30-50 gr, da bi se podmirile dnevne fiziološke potrebe. Takav je slučaj s listom peršuna, koji sadrži 166 mg% ovog vitamina, paprikom sa 139 mg%, keljom sa 105 mg% i drugim. Od ostalih vitamina, povrće sadrži: E, K, B1, B2, B6, ijacin, pantotensku kiselinu, biotin, folnu kiselinu i druge.

Van mreže dr_rapid

  • Cruiserweight Member
  • *****
  • Poruke: 1.073
    • http://www.tugraz.at
Re: pomoc
« Odgovor #17 poslato: Maj 13, 2006, 09:30:57 pre podne »
Ala Niko, pa jel znas ti za normalan post. Ovo mi se bas ne da citati.
If you can walk out of the gym after legs, GET BACK IN THERE!! - Tom Platz
Moje slike

Van mreže Pedja_Petrovic

  • Admin
  • Super-heavyweight Member
  • ********
  • Poruke: 45.350
  • THE GENERAL OF ARMY
    • Ogistra Suplement Shop
Re: pomoc
« Odgovor #18 poslato: Maj 13, 2006, 09:57:32 pre podne »
nikko..nije se digla nikakva panika..nego ejdnsotavno kolicina voca koju se naveo,preprorucio,predlozio ili sta god...jednsotavno je bedarija..tu nema nikakvog teoretisanja ..to ej tako...

Van mreže AquaZX

  • Član
  • *
  • Poruke: 38
Re: pomoc
« Odgovor #19 poslato: Jun 27, 2006, 08:27:48 posle podne »
Ja bih zamolio forumashe da ovo shto je Nikko napisao "ne pljuju", BB ishrana je daleko zdravija od ishrane vecine ljudi ali je DALEKO od toga da je uravnotezena i zdrava.
Da se razumemo, bavio sam se BBom,ali ono sto sam postigao sa ishranom punom voca i povrca ( ne kuvanog ) je za svaku pohvalu...

Osim toga, tesko je objasniti ljudima ako nisu probali individualno.

Jos jednom, pljesak za Nikko55.
Takodje i pozdrav svim forumashima.